Suđenje za ubistvo Ćuruvije, novi lov u mutnom

7. October 2020.
Već posle drugog dana ponovljenog suđenja optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije, sudsko veće je odlučilo da se nastavak suđenja zakazan za petak 9. oktobar, otkaže, predusretljivo izlazeći u susret advokatici Zori Dobričanin, braniteljki Romića i Radonjića. Uznemireni smo činjenicom da se može ponoviti ono što je bio jedan od najvećih problema prvostepenog procesa - razvučeno suđenje, sa maksimalno tri ročišta mesečno, i odlaganjima.
Slavko_Curuvija_Cenzolovka
Slavko Ćuruvija. Foto: Cenzolovka

Piše: Veran Matić

Tužilac Milenko Mandić ostao je pri optužnici i dosta konfuzno izneo predloge prvo da se saslušaju ponovo svi svedoci kojih je bilo preko 100, što bi produžilo suđenje na novih tri-četiri godine, ali je kasnije zatražio da se samo pročitaju svi iskazi svedoka. Zatražio je dodatno da se u dokazni materijal uvrste sve izjave koje su članovi pratećeg odeljenja, koji su pratili Ćuruviju, dali komisiji koju je formirao prvooptuženi Radomir Marković, tadašnji načelnik Resora državne bezbednosti, a posebno iskazi koje su svojevremeno dali preminuli Cvijetin Milinković i Zoran Pavić, koji nisu dočekali da svedoče na samom procesu.

Odbrana je jedinstveno zatražila da se iz dokaznog postupka uklone krunski dokazi – dokumentacija o zabeleženim komunikacijama mobilnim telefonima, koja je precizno nacrtala lokacije svih 27 operativaca koji su pratili Slavka Ćuruviju 10. i 11. aprila, čime je u potpunosti eliminisala alibije optuženih, utvrđujući gde su se tačno nalazili i negirajući navode iz njihovih iskaza o lokacijama na kojima su  navodno bili. Tome treba pridodati i njihove iskaze o tome da nisu međusobno komunicirali, koji su jasno opovrgnuti dokazima o desetini njihovih kontakata tokom ta dva dana, a naročito u ključnim trenucima neposredno pre likvidacije i posle ubistva Slavka Ćuruvije.

U dva navrata na prvostepenom suđenju na iste zahteve i potvrdne odluke sudskog veća, Apelaciono veće je vraćalo ove dokaze kao validne, tako da je na kraju i odbrana odustala od novih zahteva. Sada ga ponavljaju. Jasno je iz kojih razloga.

Odbrana je tražila i da se iz spisa izdvoje i svedočenja Ulemeka, braće Simovića i drugih pripadnika Zemunskog klana koji su doveli u vezu odluku o ubistvu Ćuruvije, optuženog i izvršilaca.

Time odbrana i praktično želi odluke kojima će se suđenje faktički okončati pre formalnog kraja i na osnovu kojih će se osloboditi optuženi koji su prvostepenom presudom bili osuđeni na ukupno 100 godina zatvora.

Ovi dokazi su jasni i zakonito pribavljeni, što je utvrđeno i odlukama Apelacionog suda. Kolege novinari, mediji, udruženja, angažovana javnost morali bi da iznova predstave ove dokaze i rastumače javnosti šta oni dokazuju kako bi se svi zajedno podsetili na način na koji je počinjen ovaj zločin i jasan rukopis koji je tom prilikom upotrebljen. U protivnom će nadvladati relativizacija, koja je takođe prepoznatljiv rukopis „službe“ lansirana istog dana kada je Slavko likvidiran – da je ubijen zbog ljubavnice, zbog dugova, pominjali su se „crnogorci“ i gle čuda, neko je pre godinu dana anonimno poslao advokatici Zori Dobričanin Nikodinović dokument koji je navodna službena beleška Mijovića upućena Vukašinu Marašu u kojoj se iznose saznanja o Ćuruvijinom ubistvu…

Pre par dana bila je 21. godišnjica pokušaja atentata na Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali, kada je ubijen brat Danice Drašković i tri pripadnika obezbeđenja predsednika Srpskog pokreta obnove. Za organizovanje ovih ubistava na 40 godina osuđen je Radomir Marković, prvooptuženi u ovom procesu. Rukopis je prepoznatljiv i u pokušaju atentata na Draškovića u Budvi, u ubistvu Ivana Stambolića…

Likvidacija političkih protivnika karakterisala je period vladavine Markovića u Resoru državne bezbednosti tokom vlasti Slobodana Miloševića i Mirjane Marković. Nedostatak jasnog demontiranja ovog perioda, jasna društvena osuda nedopustive represije, surovih ubistava, atentata, uništavanja medija sve do danas, dvadeset godina posle Petog oktobra, dovodi u ponižavajuće situacije prevashodno žrtve, njihove porodice, profesiju, ali i celo društvo.

U samom procesu do sada je stalno provejavalo opravdavanje represije prema medijima, novinarima i prema samom Slavku Ćuruviji, koja je nametnuta kroz lažne vesti o „izdajničkoj“ aktivnosti Ćuruvije, ali i kroz dosta cinično i monstruozno tumačenje koje je dala advokatica odbrane rečima da su „Dnevni telegraf“ i „Evropljanin“ svojevremeno uništeni po Zakonu o javnom informisanju kroz delovanje pravnog sistema.

I vodeći nacisti branili su se da su sve činili po zakonima, antijevrejskim, rasnim ili bilo kojim drugim. Ta logika ima i svoj nastavak – advokatica tvrdi da je nenormalno to što tužilac u optužnici tvrdi da je njen branjenik postavljen na to mesto da pripremi i realizuje zločin, da država treba da se voli… itd. Ista država je, za vreme vladavine Slobodana Miloševića i pogotovo u periodu kada je Radomir Marković bio šef Resora državne bezbednosti, ubijala političke protivnike, što je nekim dosadašnjim presudama već pravosnažno potvrđeno. Tim pre nema reči o tome da li se država voli ili ne voli već je ključno da se osude zločinačka dela koja su činili vodeći predstavnici države zloupotrebljavajući njenu moć i mehanizme koje poseduje.

Sudsko veće je opet bilo blagonaklono prema Zori Dobričanin Nikodinović, dopuštajući joj  da i pored opomena istupa iz formata koji joj zakon propisuje u ovom delu postupka.

Zabrinjava i odnos prema suđenju ovog veća koji može da se vidi i po odluci da se već zakazano ročište glavnog pretresa u petak 9. oktobra odloži na zahtev iste advokatice jer ona tog dana ima suđenje u procesu Koluvija. Na pravdu u slučaju Ćuruvija čekamo 21 godinu i dalje taj slučaj nema prednost u odnosu na druge sudske predmete.

Posle viđenog u ova prva dva dana obnovljenog suđenja iskreno sam zabrinut za nastavak i postupanja koja su pred nama. Zbog toga je važno da medijska zajednica i svi koji se bave društvenim i političkim aktivizmom posvete dodatnu pažnju nastavku procesa kojim se mora utvrditi odgovornost za ubistvo Slavka Ćuruvije.

Pred Apelacionim sudom, advokat odbrane je optužio mene da sam pisao optužnicu i sve organizovao, definišući Ćuruviju kao izdajnika. Sada odbrana optužuje portal „Cenzolovka“ da vrši neizdrživ pritisak na optužene i odbranu tako što prenosi saopštenja ili izjave međunarodnih medijskih i novinarskih udruženja.

Komisija za istraživanje ubistava novinara prisutna je u ovom procesu u okvirima svog mandata, a „Cenzolovka“ je, uz Fondaciju Slavko Ćuruvija, najuporniji zagovornik borbe protiv cenzure, represije prema novinarima i medijima i veliki protivnik nekažnjivosti u slučajevima ubistava i nasilja nad novinarima. To advokatima odbrane očigledno veoma smeta, a na svima nama je da im objasnimo zašto je važno da u ovom i drugim slučajevima represije prema novinarima i medijima konačno imamo pravdu.

Slične objave

Share