Sloboda, pravda i jednakost, stalno aktuelni, kod nas i širom sveta

14. Jul 2020.
Pre 11 godina, dobio sam ukazom Predsednika Republike Francuske, orden Legije časti u rangu viteza, orden reda koji simbolizuje „čast i otadžbinu”.  Sloboda, pravda i jednakost - deo je ličnog i profesionalnog identiteta. I danas se borim za te postulate kroz brojne insititucije kojima pripadam (Fond B92, Srpski filantropski forum, Koalicija za dobročinstvo, ANEM, Komisija za istraživanje ubistava novinara), kroz bavljenje nestalima u Hrvatskoj, nestalim i ubijenim novinarima na Kosovu, pomoći bolesnoj deci, razvojem korporativne društvene odgovornosti…
_MG_6986
Foto: Nebojša Babić

Piše: Veran Matić

Danas je 14. jul, 2020. godine – Dan Republike u Francuskoj. Dan kada je pala Bastilja i počela Francuska revolucija koja je za sobom ostavila globalni trag, ukidanje feudalizma i „Obeležavajući pad Bastilje 1789. godine, obeležavamo početak Francuske revolucije i rađanje novih koncepata koji su se potom proširili u Evropi i u svetu: uspostavljanje pravne države, slobodu, jednakost i bratstvo“, saopštio je francuski ambasador u Srbiji, Žan-Luj Falkoni.

Iako je u ovom zatvoru bilo samo desetak zatvorenika, ipak je Bastilja bila simbol moći, i padom ove tvrđave raspala se i ta moć.

Devedesetih smo desetak godina rušili našu Bastilju, Televizuju Beograd – Televiziju Srbije. A o stanju u kojem smo danas, dovoljno govori to što je gotovo isti cilj opozicije i pokreta koji su krenuli u protest „osvajanje srpske Bastilje”.

Ima simbolike u tome da na današnji dan, sedam uglednih domaćih nevladinih organizacija izlazi u javnost sa zajedničkim pismom koje je upućeno institucijama Evropske unije:

„Protesti širom Srbije rezultat su velikog gubitka poverenja u vladine institucije, posebno kada je u pitanju borba protiv pandemije COVID-19. Izveštaji istraživačkih novinara ukazuju na manipulisanje statističkim podacima o slučajevima zaraze koronavirusom i smrtnim slučajevima, posebno u nedeljama pre parlamentarnih izbora, 21. juna. Ozbiljne sumnje da je broj smanjen, a restriktivne mere ukinute pre izbora da bi se obezbedila visoka izlaznost, naneli su ogroman udarac poverenju građana u zvanične statistike i politiku Vlade Republike Srbije u borbi protiv pandemije“, napisale su nevladine organizacije.

Nevladine organizacije su istakle da posle parlamentarnih izbora 21. juna neće biti opozicije u srpskom parlamentu, i da veliki deo srpskog društva više neće imati svoje predstavnike u najvišem zakonodavnom telu.

„Ne samo da je jedan deo opozicije, nezadovoljan izbornim uslovima, bojkotovao izbore, već je izborni proces ozbiljno kompromitovan neuobičajeno velikim brojem nepravilnosti i sumnjom na izbornu prevaru. Nezavisni posmatrači već su ove izbore klasifikovali kao najneregularnije u skorijoj prošlosti, i s pravom se može očekivati da će njihovi rezultati dovesti do značajne političke krize. Trenutno političko vođstvo ne pokazuje spremnost da prihvati realnost i smatra da su ovi izbori „istorijska pobeda“, što pokazuje da nije spremno da se uključi u preko potreban široki društveni dijalog o budućnosti demokratije u Srbiji“, naglasile su organizacije.

One su, takođe, napisale da brutalno policijsko nasilje protiv demonstranata u Beogradu, koje su preneli svetski mediji, uznemirujuće podseća na događaje u Srbiji devedesetih godina i ne pripada demokratskoj zemlji koja teži članstvu u EU.

„Ova eskalacija nasilja, u kojoj se mirni demonstranti nađu između policije i male nasilne grupe, u gore pomenutim okolnostima, lako može da se izmakne kontroli. Upotreba sile bila je brutalna i neproporcionalna. Postoje ozbiljne indikacije o umešanosti dela bezbednosnih službi i organizacija bliskih vladajućim političkim strankama u izazivanje nasilja“, navodi se u pismu.

Ove organizacije civilnog društva su podsetile da su nedavno izdale saopštenje za javnost povodom spuštanja Srbije u kategoriju „hibridnih režima“ od strane Fridom Hausa (Freedom House), izrazivši ozbiljnu zabrinutost zbog stanja demokratije u Srbiji, i tom prilikom pozvale Vladu Srbije da pokrene ozbiljan društveni dijalog o stanju demokratije i o EU, kako bi se posvetila veća pažnja pitanju demokratije u okviru pregovora Srbije o pristupanju.

„Imajući u vidu nedavna dešavanja, smatramo da su naše poruke relevantnije nego ikad. Ako se ne ulože ozbiljni napori za poboljšanje stanja demokratije u Srbiji i povratak dijaloga u legitimne institucije, gde on i pripada, trenutna kriza bi se mogla produbiti, a put Srbije ka EU mogao bi biti ugrožen u godinama koje dolaze”, zaključile su one.

O nečemu sličnom, iz svog ugla, danas je odlično govorio Branko Čečen.

Prema njegovoj oceni, država je potpuno „zarobila“ medije, a „vlast je pokazala da gaji ozbiljan prezir prema građanima“ i prema tome da oni budu informisani.

Srbija je društvo „bez ikakvog ventila, nemamo parlament i mehanizme, kao što je Agencija za borbu protiv korupcije“, a ombudsman „zvižduće u stranu i pokreće istrage bez efekta“, ukazao je Čečen.

Naglašavajući da televizije sa nacionalnom frekvencijom „jednostavno ne rade svoj posao“, on je upozorio da „više nemamo ni medije“ i da je došlo do „velike tenzije“.

Za njega su istraživački centri „perjanica novinarstva, ne samo u ovoj zemlji nego, i u celom regionu“, uveren da je istraživačko novinarstvo izuzetno razvijeno u Srbiji.

„Mislim da su zapravo istraživački novinari, otkrivajući ključne afere, pokazali šta je ova vlast i koliko je ovo autoritaran sistem“, rekao je Čečen.

On je ulogu istraživačkog novinarstva ocenio kao veoma odgovornu „zato što smo ostali poslednji šalter na koji građani mogu da se obrate, što je laskavo za nas, ali katastrofalno za Srbiju“.

Govoreći o faktorima odgovornim za takvo stanje u medijima, Čečen je predočio da „mi pre svega imamo potpuno razmontirane mehanizme demokratije“.

 

On je napomenuo da „nemamo gde da zaštitimo svoja prava“ i obrazložio da svako može da ih naruši na bilo koji način.

„Na primeru Olivera Ivanovića, vidimo da to može da bude čak i ubistvo, a na primeru kolege Milana Jovanovića, da to može da bude i pokušaj ubistva, i da nikom ne fali dlaka s glave. Mi smo haotična diktatura“, ocenio je Čečen.

Za njega je najveći problem istraživačkog novinarstva što „naša otkrića ne dolaze do većine građana, a za prirodu posla koji radimo imamo veoma malo zaštite“.

Policija „obično deluje prema simptomima, a nikako prema uzroku, prema naručiocima i organizatorima“ pritisaka, pretnji i pokušaja fizičkog nasilja, objasnio je Čečen.

Kako je ocenio, „istraživački novinari nisu dovoljno plaćeni, niti je njihov radni status preterano zaštićen“.

„Mislim da se istraživačkim novinarstvom bavite samo ako imate veoma mnogo entuzijazma, ako snažno verujete u misiju istraživačkog novinarstva i ako vas to pali“, rekao je Čečen.

Po njemu, nema smisla govoriti kako je izgledalo izveštavanje tokom predizborne kampanje „jer to nije bila predizborna kampanja, nego pokazna vežba iz lažiranih izbora, unapred nameštenih i zapravo besmislenih“.

Solidarnost postoji samo između novinara nezavisnih medija, istakao je Čečen, koji smatra da „ogromna većina naših kolega iz mejnstrim medija zvižduće i okreće glavu u stranu, dok novinare biju po ulici i pokušavaju da nas ubiju“.

Iz njegovog izlaganja ćete shvatiti zašto je teško da sedam relevantnih medijskih i novinarskih udruženja (UNS, NUNS, ANEM, Lokal press, NDNV, Asocijacija medija i AOM) nađu zajednički jezik i sastave slično pismo koje su potpisali Beogradski centar za bezbedonosnu politiku, Beogradski fond za političku izuzetnost, Centar za savremene politike, Evropski pokret u Srbiji, Centar za međunarodne i bezbedonosne poslove i Komitet pravnika za ljudska prava.

Pre nekoliko dana, iz Pariza nam je predsednik saopštio da je prihvatio Makronov predlog u vezi sa novom metodologijom proširenja EU, koji formalno treba da prihvati Vlada Srbije. Deluje dobro da smo na putu da usvojiimo nova pravila.

Međutim, nova pravila nisu dovoljna za iskreno prihvatanje vrednosti modernog demokratskog društva, zasnovanog na temeljima koje čine: sloboda, pravda i jednakost.

Deluje tako jednostavno i logično.

Samo mi ovde još uvek imamo neke dileme.

I zato se, kao nekada, pišu otvorena pisma Briselu…