Akcija stadion

Piše: Veran Matić

Voleo sam taj film po scenariju Slavka Goldštajna, u kojem je tadašnja skojevska omladina učinila tako radikalan potez. Svaki put kada sam gledao divljanje tzv. navijača na stadionima, pomišljao sam na radikalne gestove koji bi mogli da preseku negativnu spiralu nasilja. Poslednji put to je bilo nakon skandiranja i pretnji Brankici Stanković pominjanjem sudbine Slavka Ćuruvije, i bacanja njene lutke na južnoj tribini Partizanovog stadiona zbog serijala „Insajder“ posvećenog navijačima nakon ubistva Brisa Tatona. Javno sam tražio da se isprazne tribine i da najveći sponzori ne finansiraju aktivnosti klubova koji se ne distanciraju od takvog ponašanja. Zbog toga me je žestoko napao tadašnji trener KK Partizan Duško Vujošević rečima da sugerišem da „ispada da postoji spona između klubova i kriminala. (…) Ne prave navijači histeriju nego B92“. Da se dalje ne ponavljam, više o tome sam pisao u Dnevniku krajem jula prošle godine.

Te 2009. takao sam u osinje gnezdo baš kao što je ovih dana, tokom brojnih hapšenja, koleginica Biljana Stepanović podsetila na tviteru kako je imala slične revolucionarne ideje koje su se po nju loše završile:

Neoprezno davno napišem da treba zatvoriti FK Zvezdu i Partizan, poslati im finansijske forenzičare, napuniti zatvor, pa sve iz početka.

A pare koje im država daje, uložiti u Kolarac.
Kakvi su se napadi i pretnje sručili na mene, ko nikad u životu.
Može li to sad, da čujemo🤓

Neoprezno davno napišem da treba zatvoriti FK Zvezdu i Partizan, poslati im finansijske forenzičare, napuniti zatvor, pa sve iz početka.
A pare koje im država daje, uložiti u Kolarac.
Kakvi su se napadi i pretnje sručili na mene, ko nikad u životu.
Može li to sad, da čujemo🤓

— Biljana Stepanovic (@BiljkaSt) February 5, 2021

Sve što se ovih dana događa sa hapšenjem tzv. navijača ima svoju dugačku predistoriju kojom se bavio Insajder i B92 i zbog čega smo platili visoku cenu. Drago mi je da smo prokrčili put mnogim istraživačkim novinarima koji se sada temeljno bave onim što se događalo na tribinama i u tajnim stadionskim prostorijama.

Sećam se koliko smo omraze navukli na sebe samo zato što smo radili pionirski posao, sa sporadičnom podrškom delova vlasti kojima nije bilo u interesu da se zameraju huliganima na tribinama. Primećujem da i sada postoji mnogo strasti i svrstavanja u rovove kada se tim povodom oglase novinari poput Jelene Zorić, koja je ono što se događa hrabro okarakterisala kao „najozbiljniji udar na organizovani kriminal otkada je SNS na vlasti“.

Izgleda da je morala da se dogodi „Akcija stadion“ da bi se ovo goruće pitanje postavilo visoko na agendu ovdašnjih prioriteta. Nadam se da neće biti kratkog daha.