Verovatno nikada neću zaboraviti svoje prvo jutro u Kapadokiji, kada me je nešto pre šest sati ujutro probudio neobičan huk. A zatim je usledilo još nekoliko... Kada sam ustala i otvorila drvena vrata sobe, “pećine” u pansionu jednog od “vilinskih dimnjaka” smeštenog na samom vrhu mesta Goreme, ushićeno sam ugledala jedan od najčarobnijih prizora na svetu. Gomila šarenih balona jedrila je nebom iznad stena čudesnih oblika i presijavala se na jutarnjem suncu. Savremena tehnologija može da nas iznenadi svakakvim čudima, ali teško da iko osim Majke prirode može da stvori predeo tako čaroban kao što je Kapadokija.