Island: Nepredvidivi gejzir u dolini

11. November 2020.
Na pijacu u Rejkjaviku otišli smo rano ujutru, da kupimo hranu za izlet u unutrašnjost Islanda.
dopis2-678x381.jpg
Foto: Branko Vasiljević/Iz lične arhive/Danas

Piše: Branko Vasiljević

 

Jedan deo pijace imao je jak neprijatan miris; na njemu su prodavali tradicionalna ostrvska „poslastica“ – sitni komadići trulog mesa ajkule.

Haukarl se priprema od mesa grenlandske ajkule, koje je u svežem stanju otrovno, jer sadrži amonijak, pa se zakopava u pesak u kome fermentiše šest do dvanaest nedelja.

Zatim se suši nekoliko meseci i spreman je za korišćenje. Poneti znatiželjom, kupili smo malo vakuum pakovanje i stavili na dno torbe.

Posavetovali su nas da obavezno posle jela popijemo domaću rakiju brenivin, „crnu smrt“, votku sa kimom.

Pošli smo da vidimo gejzir Gejzir, čija nam je slika nekada golicala maštu u udžbenicima iz geografije.

Neka vas ne iznenadi igra reči, jer gejzir je opšte ime za topli vodoskok koji povremeno izbija iz zemlje, a ime mu je dao upravo islandski Gejzir.

Ni mi nismo imali ime za gejzir – kod nas je narod davao onomatopejska imena prirodnim pojavama, kao što je vodopad Prskalo u Istočnoj Srbiji – i verovatno je imenica gejzir došla u srpski jezik tek sa prvim prevodom romana „Put u središte zemlje“ Žila Verna, koji počinje na Islandu.

Oblast gejzira na Islandu je dolina Haukadalur, u kojoj se nalazi preko trideset gejzira, blatnjavih toplih bazena i dimljivih rupa.

Onaj koji je najveći, Gejzir, nažalost, neaktivan je i vidi se samo površinski krater ispunjen vodom.

Krater nije veliki ali je mlaz, koji je emitovao Gejzir kada je bio aktivan, kažu, dostizao i do osamdeset metara!

Ponekad se javi nepredvidivo, kada zemljotresi pročiste unutrašnji kanal, koji je zatrpan delom prirodnim odronjavanjem, a delom kamenjem koje su turisti bacali da bi ga primorali da proradi.

Za utehu posetiocima, pored je Mali Gejzir, u kome stalno ključa vrela voda.

Pedesetak metara udaljen gejzir Strokur je meta posetilaca.

On je stalno aktivan i podiže mlaz vrele vode i pare svakih osam do deset minuta, do visine od trideset pet metara.

Negde u dubini od dve hiljade metara postoji rezervoar vode, koju zagreva usijana magma – jer Island je vulkanska oblast – i ekstremno vrela voda i vodena para pod pritiskom kroz uski kanal izbijaju na površinu, stvarajući fenomen koji vas uvek iznenadi, dok pokušavate da ga ovekovečite kamerom.

Ne smete se približavati, jer i kada gejzir ima pauzu, temperatura vode u krateru je sto stepeni Celzijusa.

Aktivnost gejzira najbolje se vidi sa obližnjeg brda.

Ono je i pogodno mesto za ručak na travi.

Ali, ostali smo gladni: meso ajkule je bilo toliko neprijatnog mirisa, da se nije moglo staviti u usta čak i sa zapušenim nozdrvama.

I ranije sam se susretao sa sličnim užasnim mirisima – kao što su kineska rakija Maotai, voće durijan na Tajlandu, epuas sir u Burgundiji – ali, miris mesa trule ajkule ih je nadmašio.

A „crna smrt“ bila je dobrodošla sutradan, dok smo se verali po glečeru Eyjafjallajökull.

Članak je prenet sa portala Danas.

Članak je prenet sa portala Danas.

Share