Retko se to događa da poslednjih godina stalno izbijaju ozbiljni ratovi u svetu, a da cene pšenice i nafte istovremeno padaju ili stagniraju – obično je svaki rat izazivao skokove cena ova dva „strateška proizvoda“. Naime, cene pšenice na svetskoj pijaci su u poslednjih pola godine praktično prepolovljene (sa oko 35-38 dinara za kilogram, na manje od 20 dinara ovih dana) dok se cene sirove nafte zasad ljuljaju nešto niže od 90 američkih dolara za barel. Tu je i paradoks da zemlje koje međusobno ratuju (Rusija i Ukrajina) pokušavaju da izvezu svoju pšenicu, a zemlja koja je pod svetskim sankcijama u pogledu cena izvoza nafte (Rusija) beleži snažan porast izvoznih prihoda od nafte, pa je cena Ural nafte u poslednje vreme gotovo pristigla cenu one nafte koja nije pod restrikcijama (Ural se ponegde plaća i oko 85 dolara za barel, a američki brend tek za nijansu više).

Vlada Srbije je prošle sedmice saopštila da je usvojila Predlog zakona o budžetu za iduću godinu u iznosu od 2.040,9 milijardi dinara, što je povećanje državne potrošnje u odnosu na nedavno rebalansirani budžet za ovu godinu od 7,2 odsto. Taj predlog budžeta izgleda da se najviše oslanja na optimističnu projekciju da će iduće godine bruto domaći proizvod, u odnosu na ovu godinu, biti povećan za 3,5 odsto. To je prilično više od projekcije Svetske banke da će BDP Srbije iduće godine porasti za tri odsto (da bi 2035. godine skočio na stopu rasta od 3,5 odsto).

Žetva pšenice u Srbiji, na oko 720.000 hektara, privodi se kraju, a očekuje se solidan prosečni rod od oko šest tona po hektaru. Problem je, po običaju, cena ovogodišnjeg roda i mali interes Republičkih rezervi za otkupom.

Najeksplicitniji u podršci Putinu bio je lider radikala Vojislav Šešelj, koji je rešenje pokušaja vojnog puča nazvao „najpametnijim“, ali na TV kanalu Informera nije izdržao da ne kaže kako bi ta pobuna bila najefikasnije ugašena da je Prigožin odmah ubijen. Šešelj je suviše iskusan političar da bi se moglo pretpostaviti da ne zna kakvu poruku šalje ovim savetom, to jest ,da ne upozorava neke druge „veleizdajnike“ da je najefikasnije – blagovremeno ih ubijati

Naša politička kriza je slojevita i pokazuje kakva su anahrona i protivrečna shvatanja raširena ne samo u vladajućim nego i u opozicionim ideološkim kružocima.