Utoplite zgrade, smanjite račune

27. November 2023.
Zgrade u kojima stanari uspeju da se dogovore, pronađu banku, podignu kredit, iskoriste pomoć države i USAID programa i urade izolaciju na svojim zgradama, imaće bolјe grejanje, ali i manje račune za struju i ogrev. Četiri ogledne zgrade u Valјevu to su i dokazale. Sad je na potezu država da osnuje garantni fond i da akciju omasovi
siniša čađo, foto paola felix meza
Siniša Čađo. Foto: Paola Felix Meza

Razgovarala: Biljana Stepanović, Izvor: Nova Ekonomija

Pred svaku zimu i grejnu sezonu, mnoga domaćinstva u Srbiji razmišljaju da bi bilo dobro da na svojim stanovima zamene vrata i prozore, da stave izolaciju, da „utople“ svoje zgrade i dobiju bolјe grejanje i na taj način dodatno smanje račune. Ali kako, kad nemaju ni novca, ni podršku, niti mogu u taj posao da uđu sami? Upravo ovim problemom bavi se projekat USAID-a „Bolјa energija“ – pokušava da uveže državu, banke i stanare zgrada, pruži početnu pomoć, pokaže kakve su sve koristi uz razumna ulaganja i da potom  prepusti državi da omasovi proces energetske efikasnosti i uštede energije.

Da li je ovo realno ili na granici sa utopijom, pitali smo Sinišu Čađa, projekt menadžera USAID-a, koji je osmislio i sada vodi ovaj petogodišnji projekat. „Slovačka je bila dobar primer i prikladan za nas, gde sa jedne strane imate državu koja daje subvenciju, s druge strane imate komercijalne banke i u sredini imate državu koja daje garanciju za te kredite i to uspešno radi. To je bio začetak ideje.

 

Kako je krenuo projekat, a kako sada ide, s obzirom na to da traje već dve godine?

Za razliku od javnih zgrada gde imate jednog koji donosi odluku, u stambenoj zgradi imate 20, 30, 50 ili još više donosilaca odluke koji moraju da se slože. Kao što znate, u našim uslovima to je izazov sam po sebi. Ipak smo rešili da idemo tim težim putem jer nikoga nije bilo u tom sektoru, niko nije bio dovolјno hrabar i lud da krene u to sem nas. I mi kada smo kretali, nismo znali u šta se upuštamo. Dve godine kasnije, vidi se da ima nekih stvari kojih ni mi nismo bili svesni. Primera radi, jedan od elemenata kojih nismo bili svesni, jesu upravnici zgrada. Kad sve prođete, a njih niste rešili, niste ništa uradili. Oni su klјuč.

 

Zašto?

Zato što smo to u početku gledali malo idealistički – sa državom se dogovorimo, banke daju građanima novac i super, idemo dalјe. I onda dođemo na prvu instancu, a to su upravnici zgrada – oni lјudi niti znaju niti mogu to da sprovedu, kod samih stanara postoji ozbilјna rezerva, tako da smo u prethodne dve godine morali da radimo sa upravnicima zgrada i nastavlјamo rad na razvoju njihovih kapaciteta.

 

Šta ste konkretno radili?

Radili smo treninge da ih upoznamo šta je energetska efikasnost u zgradama, koji su benefiti tih zahvata, šta stanari dobijaju ako se odluče na tako nešto i šta ti upravnici zgrade mogu da učine da bi njihova zgrada postala energetski efikasnija.

 

Nesumnjivo je ovaj projekat USAID-a koristan, ali to može biti samo početak. Ovu akciju bi na nacionalnom nivou morala masovnije da podrži država u smislu objašnjavanja, promotivnih aktivnosti, jer ne može jedan program edukovati sve upravnike zgrada po Srbiji.

Jeste, to je i bila naša ideja, mi sami to ne možemo, zato smo i potpisali memorandum o saradnji sa Ministarstvom energetike još u januaru ove godine i već imamo četiri zgrade koje smo utoplili zajedničkim snagama u Valјevu. Primera radi, sve te četiri zgrade u Valјevu nisu na sistemu centralnog grejanja, a Valјevo je jedan od najzagađenijih gradova upravo iz tog razloga. Kada sam otišao tamo, bio sam šokiran koliko se uglјa i drva loži u tom gradu. Po završetku te naše četiri zgrade, račun za struju u januaru 2023. u odnosu na 2022. godinu bio je između 20 i 50% manji. To je za nas bio šok, jer nismo očekivali tako dobar rezultat i to je potvrda  teze da ako utoplite zgradu potrošićete manje.

 

Poskuplјenja struje mogu podstaći lјude da kažu „čekaj, kako da smanjim ovaj račun”. Kako vi očekujete da se situacija razvija do kraja projekta, da li imate neki plan, šta možete da uradite za ove tri godine?

Ideja vodilјa projekta, ako tako mogu da kažem, jeste osmišlјavanje finansijskog modela utoplјavanja više stambenih zgrada, gde bi stanari preko svojih skupština stanara mogli da dignu komercijalne kredite za te potrebe i gde bi država imala jednu osnovnu ulogu, da da garanciju za te kredite uz subvenciju do 20%. Za to je potrebno kreirati garantnu šemu na nivou države kojom bi se banci reklo – slušajte, dajte im kredit, mi garantujemo da će to biti vraćeno, a sa druge strane da ti stanari znaju ako nešto krene loše, da mogu računati na pomoć države.

Garantni fond, garantna šema, kako god da je nazovemo, sledeći je korak koji zahteva neko vreme da bi se to uspostavilo, ali smo mi optimistični da će i to biti u nekom periodu koji nije daleko ispred nas i onda ćemo da vidimo kako  funkcioniše

 

Zasad su se javile tri banke zainteresovane da kreditiraju energetsku efikasnost u zgradama zajedničkog stanovanja – Banka Poštanska štedionica, Erste i Prokredit banka. Zašto ih nema još?

Te tri banke su prve koje su prepoznale potencijal i pokazale interesovanje da rade s nama na ovoj problematici. Poštanska štedionica je izašla pre nekoliko nedelјa sa svojim pilot-proizvodom koji je rezultat naše jednogodišnje saradnje. Garantna šema je sledeći nužan korak koji zahteva neko vreme da bi se to uspostavilo, ali smo mi optimistični da će i to biti u nekom periodu koji nije daleko ispred nas i onda ćemo videti kako  funkcioniše. Naravno da iz prvog puta ne može sve da bude idealno, pa očekujemo da taj model bude funkcionalan do kraja sledeće kalendarske godine, kada ćemo biti na kraju treće projektne godine, da bismo u četvrtoj i petoj godini mogli da ga držimo u koloseku i radimo ona fina podešavanja. Kada se projekat završi, taj model treba da nastavi da živi bezbedno i održivost koju želimo da napravimo je klјuč svega toga. Znači da to bude održivo bez USAID-a. Zato od prvog dana razgovaramo sa Ministarstvom finansija na tu temu.

 

Dakle, cela ideja je bila da vi započnete, uradite „grube radove“ dok se sa državom dogovorite, organizujete posao, animirate banke i skupštine stanara i da onda taj sistem radi sam, po celoj Srbiji?

To jeste ideja, mi smo to počeli zato što je bio ozbilјan izazov za sve nas, ništa od toga nije bilo pre nego što je USAID projekat „Bolјa energija“ počeo. Ima zgrada koje su to radile same o svom trošku, ali niko nije razmišlјao u tim razmerama o kojima mi sada želimo da pričamo. To je za celu zemlјu. Taj model može biti primenjiv i u Vranju i u Subotici, recimo. Sve zgrade koje hoće da se utople i uštede energiju, trebalo bi da imaju tu mogućnost. Ovo nije jedini model, ima ideja da energetska sanacija zgrada ide preko toplana, da zajam uzme da li opština ili toplana i da se utoplјavaju zgrade koje su na sistemu dalјinskog grejanja. Ono što smo mi inicijalno počeli, to je super model za tih 25% zgrada koje su priklјučene na toplanu, na kojem radi EBRD. Ali moramo imati na umu da sve toplane nemaju te kapacitete tako da se smanjuje ispod 20% zgrada s jedne strane, a sa druge strane šta ćemo sa ostalih 75% zgrada koje nisu na sistemu dalјinskog grejanja? Zato smo krenuli sa ovim modelom da pokrijemo sve koji to stvarno žele. U Valјevu zgrade nisu bile na toplanama, ali su to uradile. 

To je za celu zemlјu. Taj model može biti primenjiv i u Vranju i u Subotici, recimo. Sve zgrade koje hoće da se utople i uštede energiju, trebalo bi da imaju tu mogućnost

Koliko sada imate projekata u radu?

Mi trenutno imamo tri pilot-projekta gde testiramo različite modele finansiranja sa komercijalnim bankama, kako bismo videli kako to funkcioniše u praksi. Kula, Pirot, Priboj imaju zgrade, imaju zajednice stanara koje su volјne da uzmu kredit od banaka i koje imaju akumulirana sredstva na računu stambene zajednice. Olakšavajuća okolnost je i to što imamo otvoren poziv Ministarstva energetike, koji se spušta na opštine, za sufinansiranje takvih poduhvata do 50% cene radova.

 

Koliko opštine to stvarno sufinansiraju? Susretali smo se u opštini gde nam kažu da nemaju te uslove?

Mogu samo da nagađam, jer i ja razmišlјam o tome. Imamo ozbilјno ograničene kapacitete na svim nivoima kada je ova tema u pitanju i to ne u smislu novca, nego znanja kako realizovati te poduhvate. Zato sam govorio o razvoju kapaciteta upravnika zgrada, oni to sve iniciraju, a sa druge strane Ministarstvo ima sredstva, raspisuje poziv gde se prijavlјuju opštine. Pre dve godine ih je bilo 68, sada ih ima već preko 130. Onda opštine dobiju sredstva od Ministarstva, ali ni u Ministarstvu nema dovolјno lјudi da se bave time, imaju i druge stvari koje rade. U opštinama takođe nema dovolјan broj lјudi jer su i oni razvučeni na sto strana i onda ono što ne znaju kažu – nema, ne može.

 

Pored ovolike administracije nema dovoljno lјudi za ovako korisnu stvar? 

Imate drugi problem – i dalјe je ova tema svima nepoznanica. Energetska efikasnost je počela da se pominje pre 3-4 godine – zelena energija, obnovlјivi izvori energije itd. I dalјe tu lјudi lutaju u mraku u većini slučajeva. Zato smo krenuli sa pilot-projektima da se vidi – jedni plaćaju manje, drugi pored njih više, znači da počnemo da ih edukujemo, a moramo da edukujemo i sve nivoe vlasti na tu temu. Na nivou države postoje opredeljenost i svest, na nivou lokalnih samouprava koje nose implementaciju već postoji problem. Opština to oglasi na svojoj tabli ili na lokalnim medijima i tu se otprilike njihovo javno zagovaranje završava – ko je pročitao, pročitao je. Građani, sa druge strane, ne znaju o čemu se radi i vrlo su rezervisani i sumnjičavi – šta je to, ko je tu dobar, zašto baš kod nas, sve dok im se ne objasni. Vrlo se dobro sećam kada smo išli u ove četiri zgrade u Valјevu ja ne znam na koliko sastanaka, da im se objasni šta će to da uradi opština i USAID sa jedne strane, a koja je njihova obaveza. Bili su vrlo rezervisani i sumnjičavi. Trebalo je da bude pet zgrada, pa je jedna otpala, iz prostog razloga što nisu mogli da se dogovore. Znači da i dalјe postoji ozbilјna rezerva i zato mi to zagovaramo. Zato i otvaramo opštinske energetske info-centre u zgradama opština u uslužnim centrima u kojim će građani moći da dobiju na jednom mestu sve informacije o energetskoj efikasnosti. Šta to znači, kako, koliko košta, šta to znači za mene, za kuću ili zgradu, kako ja mogu da dobijem te pare, koji su mehanizmi, pomoć u ispunjavanju tih formulara, procedura i kolika će da bude ušteda. Kroz energetski kalkulator koji smo kreirali građani će dobiti informaciju, ako urade fasadu koliko će uštedeti energije, ako zamene i prozore i vrata koliko će ih to koštati i koje uštede mogu očekivati. To je ideja, tek je na početku, ali to je način da se sva ta energetska efikasnost u zgradarstvu približi građanima.

 

Da li mislite da su lјudi svesni, ili postaju sve svesniji, zašto je bitno i zagađenje vazduha, zaštita životne sredine, šta je to zelena energija, kakve to veze ima sa njima?

Kada je vazduh u pitanju, energetska efikasnost je sastavni deo cele te priče kako mi to vidimo. Ako utoplimo zgradu, postoji manja potreba za energijom koja je nažalost u Srbiji i dalјe fosilna, što struja što sve ostalo, ili gas. Želimo da osvestimo lјude da postoji i taj drugi izvor energije, koji nije toliko štetan po njihovo zdravlјe i zato druga komponenta celog projekta jesu prozjumeri (kupci-proizvođači električne energije), tj. solari na krovovima kuća, pa i zelena energija da se smanji potreba za ovom iz fosilnih goriva. Treća komponenta, jedan mali element ovog projekta, jeste vazduh i da bismo to ispunili, krenuli smo opet sa pilot-projektom – katastrom ložišta. Da bi ministarstva ili lokalne samouprave koje imaju problem sa zagađenjem na osnovu informacija doneli odluku u kom smeru i na koji način krenuti ka svemu tome, treba da imate podatke koji vam daju taj temelј za odluku. Za to je potreban katastar ložišta, trenutno ga pilotiramo u Pirotu, gde u saradnji sa Šumarskim fakultetom od pre par nedelјa idemo od kuće do kuće, od zgrade do zgrade i popisujemo koje šporete, koja ložišta stanari koriste za zagrevanje svojih objekata.

Kada je vazduh u pitanju, energetska efikasnost je sastavni deo cele te priče, kako mi to vidimo. Ako utoplimo zgradu, postoji manja potreba za energijom koja je nažalost u Srbiji i dalјe fosilna, što struja što sve ostalo, ili gas

Šta posle radite sa tim podacima?

To je prvi korak – formiranje baze podataka, koji kotao, koji šporet, koje gorivo se koristi, drvo, ugalј, lož-ulјe ili nešto drugo, da li ima dimnjak ili ga nema, gde se loži i kroz šta se loži, da bi onda pirotski opštinari mogli da vide u kom delu grada je veća zagađenost, u kom je manja, kako da sve to rešavaju. Zato i opština ima odvojena sredstva za pomoć građanima koji se odluče za zamenu svojih kotlova, šporeta efikasnijim. To je baza podataka koja će im reći – imamo toliko šporeta na drva, ugalј u tim delovima grada, da imaju dobru sliku gde se šta loži i to je prvi korak. Očekujemo da se do sredine decembra taj pilot-program u Pirotu završi, da vidimo šta smo napravili pa da to prezentujemo i pokušamo u saradnji sa državom da postavimo standard za primenu koncepta u ostalih devet najzagađenijih gradova u Srbiji, da vidimo kako to izgleda u tim gradovima. 

 

Tekst je prenet iz Nove Ekonomije.

Click