Iako je neko aktuelne štrajkove u Srbiji već nazvao „predizbornim“, a i predstavnici vlasti ih kvalifikuju kao „političke“, oni i njihov tajming deluju logično u državi u kojoj vladajuća elita stalno pribegava ad hoc dotacijama sad jednoj, drugi put drugoj nezadovoljnoj grupaciji da bi sačuvala popularnost svojih institucija i dakako omiljenost svoga političkog vođe. Pa zašto onda ne štrajkovati baš uoči političkih izbora, kada je zagovornicima „postojećeg stanja“ to najnezgodnije? Tim pre što razloga za nezadovoljstvo ima na pretek.

Sticajem okolnosti, protekle dve sedmice bio sam prinuđen da učestvujem u „infrastrukturnim sanacijama“ na zgradi u kojoj stanujem već 47 godina. Naime, pošto je utvrđeno da je uzrok sve češćim poplavama u stanovima u tome što su ruinirane osnovne cevi (kišnjičara, glavni odvod i glavna cev za vodosnabdevanje) krenulo se u proces odlučivanja da li i kako pristupiti rekonstrukciji instalacija između 18 vlasnika stanova na našoj „vertikali“, koji bi potrebne radove trebalo da finansiraju pošto su izdvajanja iz „inforačuna“ za tekuće održavanje kuće nedovoljna. Održano je nekoliko sastanaka vlasnika stanova pod predsedništvom „upravnice zgrade“ i izgledalo je da se do dogovora ne može doći, jer su se sučelili interesi onih koji su svoje stanove samostalno renovirali i onih koji stalno imaju prokišnjavanje, itd. Međutim, na kraju je ipak postignut dogovor pošto je upravnica zgrade obezbedila više ponuda izvođača radova.