Zvuči paradoksalno, ali najdosadniji i najbesmisleniji izbori od kada u Srbiji postoji višestranački sistem po mnogo čemu će biti jedinstveni. Nikada u novijoj istoriji se nije desilo da vlast na sve moguće načine pokušava da u Skupštinu ugura opoziciju (lažnu, pravu, kakvu god), i da joj najveća strepnja bude da li će opozicija u parlament uopšte ući. Nikada nije bilo da se u (kilavoj) kampanji za parlamentarne izbore vladajuća partija nigde ne pominje, već da se umesto nje svuda pojavljuje samo jedan čovek, kome se navode jedino ime i prezime.