sharon-mccutcheon-eMP4sYPJ9x0-unsplash-1280x853.jpg
AnalizaDruštvoNovi magazin

Zašto država/e žele da pišu udžbenike istorije: Identitet po meri politike

Javni servis4. May 2021.
Rezultati učenja istorije vidni su u istraživanjima znanja mladih ljudi o istoriji, koje je poražavajuće ograničeno, ali i u stavovima mladih ljudi o istoriji: kada sam u anketi pitala učenike osmog razreda koje je po njihovom mišljenju najbolje razdoblje srpske istorije, skoro 30 odsto je izabralo doba Nemanjića, samo devet odsto izabralo je savremenu Srbiju, dok je na istom istraživanju u Hrvatskoj 33 odsto izabralo savremenu Hrvatsku.
AnalizaKolumnaNovi magazin

Srđan Bogosavljević: Nije lako s podacima

Javni servis4. May 2021.
Mnoštvo je primera veoma korektne i napredne upotrebe informacija i podataka. Ali rekao bih da ima naopake prakse, koja je katkad plod neznanja, a katkad deluje kao loša namera. I takvih primera je mnogo, čak previše. Najčešće podaci ne valjaju ako se kose sa interesima neke moćnije grupe, partija, na primer, ili ako takvom centru trenutno ne odgovara istina. I nerazumevanje dovodi do osporavanja podataka.
Selman_trtovac_veliki_san.jpg
KulturaNovi magazin

Na mom radaru: Selman Trtovac

Javni servis29. April 2021.
Selman Trtovac (Zadar, 1970), studirao je od 1990. do 1993. slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. U vajarsku klasu Klausa Rinkea na Umetničkoj akademiji u Dizeldorfu prešao je 1993, a 1997. proglašen je za majstora. Član IKG-a (Internacionalni umetnički gremijum) je postao 2003. Pokretač Umetničkog centra Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković”, gde je od 2008. do 2012. uređivao likovni program. Idejni tvorac i suosnivač Nezavisne umjetničke asocijacije Treći Beograd, kasnije Perpetuummobile. Od 2012. radi u Gete institute u Beogradu. Doktorirao je 2012. na odseku za skulpturu Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Izlagao na mnogobrojnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a radovi mu se nalaze u mnogim privatnim i javnim kolekcijama. Živi i radi u Beogradu.
Novi magazinSvet

Bez vakcine smo u začaranom krugu

Javni servis29. April 2021.
Jedan od načina stavljanja epidemije pod kontrolu je sticanje kolektivnog imuniteta, što znači da su svi oni koji su bolest preležali istovremeno i imunizovani na ponovno zaražavanje. Na primeru kovid-19 pandemije, nažalost, to se pokazalo kao neostvariv koncept. Razlog je kratkotrajan imunitet nakon SARS-CoV infekcije. Za vreme potrebno da se populacija prirodno imunizuje, što je period oko šest meseci, deo početno obolelih već počinje da gubi imunitet s mogućnošću da se ponovo zarazi. Dakle “začarani krug” mogao bi metaforički da opiše dinamiku toka pandemije kad ne postoji vakcinacija.

Newer Posts

Older Posts