Treba jasno i glasno reći: aktivnosti i stav Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara nakon napada na Daška Milinovića predstavljaju model kako treba da funkcioniše pomenuta grupa u slučaju ovakvih napada.

Uveliko sam se spremao da ovako naslovim današnji dnevnik, bazirajući ga na događajima iz prošlosti koje obeležavamo prethodnih dana, kada sam video sledeću poruku na tviteru: “U 6.45 dogodio se napad na Daška Milinovića: Dobro sam. Fašisti su smotani i glupi ko kurac. Dobio sam suzavac u oči i tri udarca stanglom u ruku. Pobegli su onda. Pizde. Hvala na brizi. Smrt fašizmu!”

Juče se navršilo četrnaest godina kako je pokušano ubistvo Dejana Anastasijevića i njegove porodice. Dejana više nema, ali to nije razlog da se zaboravi na ovaj napad čiji izvršioci do danas nisu otkriveni.

Poreski obveznici su tokom prošle godine sa čak 29 miliona dinara nagradili izdavače dnevnih novina koji su na svojim naslovnim stranama objavili ukupno 1.172 lažnih, neutemeljenih i manipulativnih vesti.

Naslovu je parafraza navoda iz teksta objavljenog pre dve godine, kada je doneta prvostepena presuda na osnovu koje su ubice Slavka Ćuruvije osuđene na zatvorske kazne u ukupnom trajanju od 100 godina.

Juče je bila godišnjica smrti Dade Vujasinović.

Doživeli smo i da se radiju preti zbog emitovanja pesme.

Feral Tribune je bio jedan od najboljih svetskih nedeljnika, visokoprofesionalan, najduhovitiji antiratni nedeljnik kojeg je vlast u Hrvatskoj pokušavala da uništi na najrazličitije načine.

Razlike između onoga što Brisel misli da Srbija treba da uradi na putu evropskih integracija i onoga što je stav Beograd tim povodom liči, u najmanju ruku, na nerazumevanje unutar ovog procesa.

Insitutut za otvoreno društvo iz Sofije je u godišnjem izveštaju o medijskoj pismenosti Srbiju svrstao na 29. mesto od 35 evropskih država obuhvaćenih ovim istraživanjem.