Gde smo bili, šta smo radili

Piše: Veran Matić

Evropski komesar za proširenje misli da „nova metodologija počiva na četiri načela: kredbiltetu, jačem političkom upravljanju i usmeravanju procesa, dinamizmu i predvidljivosti“. Naša ministarka za evropske integracije mišljenja je da je Srbija „privržena integracijama ali da su nam nametnuti teži uslovi na putu u EU nego drugim kandidatima“.

Ovakav dijalog nije za nas ništa novo, izuzev da čak i evropski komesar koji potiče iz Mađarske, tradicionalno naklonjene Srbiji, više ne može da prećuti da i pored „izvesnih solidnih reformi“ koje su sprovedene, Brisel od Beograda očekuje da se to „pretvori u vidljive rezultate na terenu“. Brojna neispunjena očekivanja vezuju se upravo za poglavlje 23 koje se tiče osnovnih prava. Nabrojaću par primera od prošle nedelje koji idu u prilog ovoj tezi.

U svojstvu predsednika Komisije za istraživanje ubistava novinara, pre više od pet godina bio sam na sastancima u Briselu u okviru pregovaračkog procesa za pomenuto poglavlje i sećam se debate u vezi „curenja dokumenata“ iz istrage u medije. I pored obećanja, zaklinjanja u strategije, akcione planove i nove zakone, dočekali smo da pre neki dan Raskrikavanje objavi informaciju da je „bivši načelnik beogradske Uprave kriminalističke policije osuđen na sedam meseci kućnog zatvora zbog odavanja poverljivih policijskih informacija glavnom uredniku sajta tabloida Objektiv“.

Gde smo bili i šta smo radili svih ovih godina ako se ovim bavi načelnik uprave kriminalističke policije? I šta možemo tim povodom da kažemo briselskoj administraciji izuzev da priznamo da stvari treba suštinski, a ne deklarativno, menjati?

Vidimo to i na primeru primene Akcionog plana za Medijsku strategiju. Sve je lepo napisano, ali je došlo vreme da se jedna po jedna stvar isporučuje. I onda se suočimo sa situacijom da se ništa nije promenilo u pogledu zloupotreba projektnog sufinansiranja koje je trebalo prioritetno rešavati. Umesto toga, nakon ovdašnjih saopštenja, uslediće kritički intonirane izjave i izveštaji iz Brisela na koje će naši političari benevolentno odgovarati. I tako u krug. Godinama.

Čak i tamo gde je započet rad na izmeni zakona, poput Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja, Radna grupa pri Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave radi bez ijednog predstavnika najbrojnijih korisinika tih informacija – iz medija i nevladinog sektora. To nije ni inklunzivno ni transparentno. I onda ćemo opet da se čudimo kada tim povodom stignu kritike iz Evropske unije.

Za sada su eksplicitne kritike zastale na nivou kapaciteta srpskog pregovaračkog tima. Nažalost, doživeli smo da „tamo gde je Srbija bila najjača u regionu, sada je najslabija – u ljudskim resursima“.

Migracija iz vladinog u nevladin sektor treba da nas zabrine. Izgleda da čekamo da nam to dojavi Brisel kako bismo toga postali svesni. NIje nam dobar pristup.