Samoubistvo sušom i – potrošnjom

Autor: Dušan Obradović, Izvor: Novi magazin

Iskonska neutoljiva želja čoveka za profitabilnim napretkom, pretvorila je progres u njegovu retrogradnu i zdravstveno preteću suprotnost. Narušeni su vodeni tokovi, kontaminirani izvori pijaće vode, poremećen lanac ishrane, tla, vazduha, što zajedno sa proširenjem ozonske rupe, uzrokuje nastanak značajnih klimatskih promena. Da li smo nakon uznemirujućih slika, katastrofalnih požara u Los Anđelesu svesni koliko je čovečanstvo odmaklo na putu svog samouništenja izazivajući nastanak dugotrajnih intenzivnih tzv. megasuša koje zajedno sa sledstvenim/posledičnim nedostatkom vode ugrožavaju naš opstanak? 

PORAST MEGASUŠA: Prema nedavno objavljenoj analizi naučnika iz Švajcarskog saveznog instituta za istraživanje šuma, snega i pejzaža, u naučnom časopisu Science 17. januara 2025, u poslednjih 30 godina, Zemlja je iskusila i preživela porast učestalosti i intenziteta upornih suša sa višegodišnjim/decenijskim trajanjem. Ovako dugotrajni deficiti padavina ne samo da smanjuju zalihe pijaće vode, već mogu dovesti i do velikih propadanja useva, kompromitovanja lanca ishrane, povećane smrtnosti drveća i povećane učestalosti šumskih požara.

Analiza beleži rastući globalni broj megasuša od 1980. do 2018. Svake godine, višegodišnje suše su pogodile dodatnih 5 miliona hektara zemlje. Podaci o padavinama i evapotranspiraciji — prenosu vode iz tla i biljaka u atmosferu — omogućili su istraživačima da identifikuju i mapiraju megasuše tokom tog perioda. Na skoro svakom kontinentu pojavila se megasuša tokom ovog perioda. Najgori je bio dugotrajni sušni period na jugozapadu Severne Amerike; posebno težak od 2008. do 2014. Ta suša je bila regionalno najekstremnija u poslednjih 1200 godina i doprinela je izbijanju nedavnih požara u Kaliforniji, uključujući neobične požare tokom zime u januaru u okruzima grada anđela. 

Promene u hidrološkom ciklusu i kontinuirano zagrevanje sa klimatskim promenama dovode do suša koje se brzo razvijaju koje su intenzivnije i dugotrajnije. Ekstremne, ali kratkoročne suše (<1 godine) mogu imati širok spektar posledica, u zavisnosti od težine i vremena suše, kao i otpornosti ekosistema. Međutim, protezanjem suše na više godina, ovi ekološki efekti se mogu pojačati, jer kratkotrajno ublažavanje usled fizioloških adaptacija ili skladištenja vode može oslabiti, što rezultuje dugotrajnim nepovoljnim ishodima. 

Zemlja je iskusila i preživela porast učestalosti i intenziteta upornih suša sa višegodišnjim/decenijskim trajanjem. Ovako dugotrajni deficiti padavina ne samo da smanjuju zalihe pijaće vode već mogu dovesti i do velikih propadanja useva, kompromitovanja lanca ishrane, povećane smrtnosti drveća i povećane učestalosti šumskih požara

NAJBOLJE: Starogrčki pesnik Pindar 460. p.n.e. napisao je: „Ariston men hidor“ – Najbolja od svih stvari je voda.“

Višak potražnje vode u odnosu na raspoloživu ponudu rezultuje nedostatkom vode. Tačnije, manjak vode nastaje kao posledica visoke stope agregatne tražnje u poređenju sa količinama vode obezbeđenim postojećim hidrosnabdevanjem. Neograničena upotreba vode porasla je na globalnom nivou dva puta u odnosu stopu porasta stanovništva u prošlom veku, do tačke u kojoj je ona (voda) postala luksuz u mnogim regionima. Demografski pritisci, stopa ekonomskog razvoja, urbanizacija i zagađenje vrše pritisak bez presedana na obnovljive, ali ograničene resurse, posebno u polusušnim i sušnim regionima. 

Od svih privrednih sektora, poljoprivredu najviše pogađa nedostatak vode, jer troši oko 90 odsto raspoložive vode. Pod zajedničkim pritiskom rasta stanovništva i promena navika u ishrani, potrošnja hrane se povećava u većini regiona sveta. Očekuje se da će do 2050. biti potrebno dodatnih milijardu tona žitarica i 200 miliona tona mesa godišnje kako bi se zadovoljila rastuća potražnja za hranom. U kojoj meri se o ovom stalnom rastu potražnje za vodom može „pregovarati“? Kako je voda kritičan faktor u proizvodnji hrane, minimalna potrebna količina vode za proizvodnju hrane i održanje života mogla bi se smatrati „nepregovornom“. Voda jeste obnovljiv resurs, na potrošnju u domaćinstvu otpada samo 10% dostupne vode, a na sisteme centralnog grejanja, zalivanje vrtova i poljoprivrednih površina, pranje ulica i trgova, bazene za plivanje, fontane, troši se javnosti nepoznata zapremina vode. 

Kako onda napraviti tzv. akcioni okvir za poljoprivredu i bezbednost hrane u uslovima pretećih suša i nedostatka vode kao izvesnih posledica klimatskih promena uzrokovanim nekontrolisanim privrednim aktivnostima koje drastično narušavaju prirodni okvir životne sredine?

Može mi neko prigovoriti na pomalo apokaliptičkom naslovu članka, ali kako drugačije upozoriti na zastrašujuću verovatnost najavljene srpske energetske budućnosti, ako bi, usled suše, došlo do drastičnog manjka rečne vode neophodne za hlađenje nuklearnih elektrana u Srbiji ? 

Izvor: Khan, Asad & Safdar, Qurratulain,et al. Occurrence pattern of meteorological droughts and associated problems in Cholistan region of Pakistan: A spatio-temporal view. Basic Research Journal f Agricultural Science and Review (BRJASR) 2020; 8: 38-51.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.