Progonstvo prave Nušićijade iz rodne Ivanjice i dalje traje, ali traje i kulturno-umetnička gerila kao vid otpora udruženja građana KudeS, koje su ivanjičke opštinske vlasti izbacile iz festivala koji su osam godina u partnerstvu organizovali. Druga godina u izgnanstvu ponovo će u okviru tri događaja okupiti veliki broj javnih ličnosti i prijatelja Nušićijade, da pod neobičnim okolnostima slave deceniju ovog festivala, koji je po svom izvornom konceptu simbol borbe za slobodu govora, humora, smeha i života. Baš kao i sam Nušić. Događaji će se organizovati na Dorćol placu u Beogradu, kao i na privatnim posedima u okolini i centru Ivanjice. Poslednji vikend avgusta, tradicionalno rezervisan za ivanjički praznik kulture i zabave, humora i veselja, umetnički prostor u centru glavnog grada i privatna imanja na Nušićevom kraju sveta transformiše u ključna mesta Nušićijade – scenu, ulicu, trg i kafanu – na kojima se nastupa, govori i smeje, i to bez straha. U petak, 23. avgusta 2019. godine, Dorćol Platz iznova postaje spoj Ivanjice i Beograda, i vrata otvara umetnicima, aktivistima, novinarima i, naravno, humoristima i satiričarima. Sutradan, u subotu, 24. avgusta 2019, kapije svog imanja u okolini Ivanjice (do kog ste stiže asfaltnim putem!) za potrebe druženja sumnjivih lica koja se i dalje naglas šale, poštovalaca umetnosti i namernih prolaznika otvaraju prijatelji i učesnici festivala. Ova Nušićijada, za koju iskreno verujemo da je samo privremeno u izgnanstvu, ponovo će okupiti brojne prijatelje festivala bez kojih bi poduhvat njene organizacije bio nemoguć. U formatu radija koji se gleda koji će voditi Marko Mitrović i Marko Stepanović, odnosno Marko Vidojković i Nenad Kulačin, a u programu „Mentalno razgraničenje“, festival okuplja glumce Petra Božovića, Laneta Gutovića i Tihomira Stanića; humoriste i poznata lica poput Zorana Kesića, redakcije Njuz.net, Miodraga Stošića i nezaobilaznog Dražu Petrovića koji ove godine nastupa u okviru PLJiŽa, zajedno sa Mićkom Ljubičićem i Vojom Žanetićem; pisce, izdavače, novinare, dramaturge, reditelje, aktiviste: Petra Arbutinu, Milana Ćulibrka, Minju Bogavac, Zorana Hamovića, Vladana Slavkovića, Gutu Grubačkog; muzičare poput Dragoljuba Đuričića, Sashke Janx, Jovana Maljokovića i Balkan Salsa Benda; pedagoge, naučnike i edukatore poput Milana Popovića sa eksplozijom otkrića, Ivu Eraković sa dečjim pravima i Pozorište tri mame sa pozorištem senki. Tokom ova dva događaja biće prikazane i izložbe Predraga Koraksića Koraksa i Dušana Petričića – „Karikature od naših života“ i „Karikature protiv diktature“, dok će učesnici moći da započnu kreiranje Depoa Nove solidarnosti. Kao završni događaj, koji će se na nešto drugačiji način baviti stanjem u društvu, 25. avgusta 2019. biće organizovan razgovor u slavu 50. godišnjice od objavljivanja „Filosofije palanke“ Radomira Konstantinovića, i to u njegovoj kući u Ivanjici. O odjecima Konstantinovićevog dela, ali i trajanju i posledicama filosofije palanke, govoriće brojni poznavaoci i poštovaoci rada ovog velikog filozofa, pisca i pesnika. Ovaj događaj odvija se na platformi Nove solidarnosti u organizaciji Novog optimizma i KudeSa, a u partnerstvu sa Savetom za negovanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića, Trećeg programa Radio Beograda, Fondacijom Stanislav Vinaver iz Šapca i listom Danas. Uz poziv da budete viđeni za svako mesto na kom su Nušićijada, i sve ono što je čini, dobrodošli, pozivamo vas da nam se pridružite. U slavu Nušića, slobode, smeha, dostojanstva, prijateljstva i solidarnosti, dobro nam došli! __________________________________________________________

Svaka treća žena na Kosovu trpi neki vid nasilja. U policijskoj stanici u Gnjilanu je od januara do juna ove godine zabeleženo preko 60 slučajeva porodičnog nasilja.

Проблеми малинара у Србији трају већ годинама. Исто толико трају и стална обећања власти да ће држава на сваки начин помоћи малинаре као веома важну пољопривредну производњу и значајан извозни приход Србије.  У међувремену ништа се не дешава, осим што су произвођачи све незадовољнији, а профитерима џепови све пунији. Власт првима све више даје лажна обећања, а другима све више логистике у згртању пара.  Из разних државних радних тела и удружења малинара све чешће пљуште оставке оних који су чистог срца и са добром вољом ту дошли да помогну колико могу, а на крају схватили да власт баш и нема часне намере кад је помоћ малинарима у питању.  Оставку је поднела и Слађана Станковић, председница Скупштине Удружења пољопривредних произвођача „Ужице“ из Ужица. Ево њеног, како сама каже, последњег саопштења за јавност са те позиције:  Саопштење за јавност У прилог свему ономе кроз шта сам прошла последње две године од како сам активно као члан Удружења пољопривредних произвођача „Ужице“ из Ужица учествовала у борби за цену првенствено малине, а и права и бољи положај пољопривредних произвођача, обавештавам јавност као неко ко је јавно говорио испред Удружења, да одлучно дајем оставку на место председнице Скупштине и иступам из Удружења пољопривредних произвођача „Ужице“ из Ужица. Сваки мој искорак који сам направила да јавно кажем и укажем на проблеме као активиста, заједно са члановима удржења утицао је да се у одређеном тренуку мобилише јавност и да се о нашим проблемима дискутје, у нади да ће се нешто променти верујући у сигурнију бућност пољопривредних произвођача и њихових породица. Како је време пролазило била сам све одлучнија да ћу својим гласом и искреношћу направити мали помак, који је можда и направљен али лицемерје малих људи и позиције великих ајкукла који њима управљају, сваки дан говоре да се све више манипулише, а модел за то је страх и неизвесност који се ствара свакога дана. Велики једу месо бацајући коску за глодање са којом се задовољавају подгузници и мали који су једино битни када седну у кавану да отварју „Пртински састанак затвореног типа“ у нади да ће остаци бити довољни да они живе или преживе. Глодаторка никада нисам била, а нити ћу бити то ми моје људско достојанство, а и грађанско право не дозвољавају. На протесте малинара ишла сам са надом да ћемо успети у борби и нисам профитирала, а они који јесу надам се да ће искрено једнога дана положити рачуне за то и платити ако ништа пред свевишњим. Јавно сам говорила о томе шта се дешава и износила проблеме са којима се суочавамо, а проблема у нашој производњи је много. Била сам поласкана, а у уједно и дирнута када ми је јденога дана стигла коверта на кућну адресу једног нашег еминентног академског грађанина који је у њу ставио део онога чиме се он бавио у свом радном веку указивајући на проблеме и манипулације које се дешавају када је производња малина и њена цена у питању. Све што сам прочитала и растумачила у датом тренутку помогло ми је да КАЖЕМ И ДА СЕ БОРИМ, јаче и гласније! Ценом малине управљају моћни у спрези са владајућом класом која из године у годину у завиности од потреба и апетита одређују цену, удељујући милостињу онима који стварају ту вредност. Више се ни не питам, пошто знам али указујем да је врло јадно и бедно да се прича о наталитету и суверенитету у једној држави, а да се с друге стране подрива сваки развој и напредак који демотивише просечног човека да се развија и ствара, а посебно младе људе. Што се тиче самог удружења као и „савеза“ са којима је наше удружење деловало у протеклом периоду морам рећи да је многo контрадикторности и „случајности“ од тренутка када су савези склопљени. И до дана данашњег није разјашњено шта се то збило од како је „САВЕЗ“ склопљен и како су активисти који су били до тада подобни и вукли цело удружење излажући себе на такозвану црту постали непожељни чланови истога удружења љагајући их са свих страна. И то од кога? Од истих оних који су били слободни да се обрате сада „непожљенима“ за било какву помоћ у сваком тренутку да и у касне ноћене сате одговоре на питања и да саслушају проблеме, нађу решење, врло савесно и солидарно. Али шта рећи, обично вас изневере они у које верујете и остане стварно мало оних људи на које можете да рачунате. То је живот. Као неко ко је по образовоању трговац, а и потиче из радничке породице и није био у кругу интелектуалне елите, без очајавања и било кавих заблуда после свега додала бих још и и то да сам генерално стекла врло ружну слику о нашој академској структури. Зашто? Разлог је врло кукавички приступ наших интелектуалаца, не свих али доброг дела, који иду само дотле докле се њихове позиције и њихова сигурност не угрозе. Не бих овом приликом генерализовла али то је раширена појава. Ипак су они људи у позицији да кажу и да се боре, изнад сваког просека, од којих се очекује али слаба вајда ипак се све сведе само на сигурност. Питала бих овом приликом економисте и правнике и агрономе и друге где виде себе у будућности са оваквом пољопривредом и овим механизмима заштите нашег тржишта и наших пољопривредних производа? То што се сада цена на тржишту мења и што се се лицитира од 138 рсд до 187 рсд то је та можда борба на гладном тржишту за малином, а да ли је реално да цена буде и већа? Ко гарантује оним пољопривредним произовђачима који су уговоре склопили са хладњачарима да ће им бити исплаћена разлика као што у неким уговорима и пише: „може бити“, ко им то гарантује? А да не причам о бизарностима да ли сте предали малину до 13 часова попоподне или после тога па на основу тога имате већу или мању цену. По званичним изјавама наших стручњака малине на тржишту нема довољно, а приноси су ове године били мањи што смо сви осетили у нашим малињацима. Свака част изузетцима, није све ни до мера заштите и унапређења, али ипак има ту и среће. Снег који је падао у пролећном периоду, затим кишни дани све је то утицало да се негативно одрази на принос и саму биљку, а да не причам о самој заштити где су се морала издвојити већа средства да би се обавио процес заштите. И сада долазимо до тога када се подвуче рачуница која је то произвођачка цена малине и која је то реалана цена која припада произвођачу. Има много оних који кажу па добро не треба бити незадовољан. Јел? А што не тражити оно што вам реално припада. Друго нико више не поставља питање ових дана а шта је са ценом малине из 2018. године и пљачком која је задесила пољопривредне произвођаче – малинаре. Да ли је то што је прошло, било па прошло или том пљачком треба неко да се позабави? Да, да задовољиће се коском. Оно на шта бих скренула пажњу, а када је Удружење пољопривредних произвођача у питању, је да стварно не желим да седим у удружењу у коме сам била до данас, у коме се у пролећном периоду када се бије битка за аконтну цену малине, расправља где ће бити окачена захвалница додељена на локалној манифестацији када једног дана добијемо простор од већ некога.  Нити желим нити имам времена да попуњавам време за туђ рачун у разним телима од којих слаба вајда. Оно што радим радим поштено и врло одговорно, у шта су се уверили и људи са којима сарађујем на послу који обављам. Колико још савеза и асоцијација тереба да се оформи да би се положај пољопривредних произвођача побољшао? Одговор на то питање ја имам. А пољопривредници који се задовљавају на мало, чекајући да се проблем сам од себе реши нека се бар мало запитају, а за то време нека се кредитно задужују и „осигуравају“ рачунајући на субвенције као шансу за развој у неизвесним условима у сваком погледу. Можда све то лепо функционише у уређеним друштвима али са оваквом културом и приступом стварима код нас не води ничему добром и од дугорочног планирања нема ништа. Као грађанин ове земље увек ћу дићи глас против глупости, неправде, јавашлука али више никада испред удружења, савеза и слично, наступаћу као грађанка и у своје име. Председнику удружења са којим сам имала добру сарадњу и који је имао јасну визију, а који због одсуства није био земљи, у наредном периоду предаћу сву документацију, печат, финансијски извештај који сам иначе и доставила члановима удружења. Моју оставку и иступање из Удружења пољопривредних произвођача „Ужице“ из Ужица обелодањујем, нека остане као писани доказ и у јавности. У Ужицу 09.08.2019. године. Свако добро, Слађана Станковић __________________________________________________________________________