Biljana Srbljanović – tok bolesti (4)

30. Mart 2020.
Dragi prijatelji, dragi svi, ja vežbam vijuge nekim samo meni zanimljivim stvarima, na primer, otkrivam ko je zubar iz Novog sada i ko je hirurg koji napada vlast zbog tog zubara i zašto, (sve sam povezala, jer sam keri metison iz provincije, al je potpuno nebitno), šetam se od sobe do veš mašine i nazad, merim temperaturu (nemam) i pokušavam da odgovorim na najveći broj poruka u mesindžeru, posebno onih koji su zabrinuti i pitaju me za detalje protokola. ne uspevam da odgovorim svima, potpuno sam zapanjena količinom poruka, podrške, lepih misli, čak i od ljudi koji me ne vole, koji se sa mnom javno sukobljavaju, a prevazilaze i čine taj predivan plemenit korak da me pišu - "nećemo se svajdati sad, dok ne ozdraviš".
_MG_8940
Foto: Nebojša Babić

Piše: Biljana Srbljanović

Dosta sam cmizdrila ovih dana, ne sad zbog toga što sam baš ja bolesna, jer
1. a što da baš ja ne budem bolesna?
2. uvek sam baš ja bolesna, to znamo
3. za zelen bor da se uvatim, i to znamo
4. bolje da sam fasovala covid sad, na početku, da kažemo – u predsezoni, kad sistem još uvek nije preopterećen, tako da sam u stvari super prošla.

Cmizdrila sam jer:
1. i inače cmizdrim
2. noću ume da bude strah
3. nisam videla porodicu niti živo biće deset dana
4. i najvažnije, izvan svih ovih šala, strahovito brinem za prijatelja.

Danas je ipak onaj neki dan kada sve, čini se, kreće nabolje, informacija je da će možda biti baš upravo skinut sa respiratora, ovo pišem jer me mnogo, mnogo meni nepoznatih ljudi pita za njega, moj prijatelj je cenjen, omiljen, obožavan profesor, veliki umetnik i pravi ratni drug.
Pišem neku vrstu “njegovog dnevnika” njemu na viberu, kao neki mihizovski metod, pišem tudji dnevnik da bi imao  hronologiju šta mu se dešavalo svakog dana, da ga sačeka kad se probudi, pa da baš sve zna. a tako ću znati kad mu poruka “pozeleni” da je uključio telefon.

Mene, za šest dana, čeka novi test, pa ako je negativan, onda još jedan test, pa ako je i taj negativan, onda još 14 dana izolacije, ovog puta da sebi vratim imunitet, da sebe zaštitim od ostalih, a ne ostale od sebe. dugo je to, baš dugo, nije mi zbog izlaženje iz kuće, već mi nedostaje porodica, moji psi i prijatelji.
ali, odbijam da budem razmažena blazirana sirota mala bogatašica, jer sam u poziciji zilion puta boljoj od hiljada i hiljada ljudi sa ovim zlom u sebi.

Znam da je sve ovo overšer, znam da imam tu gadnu osobinu da budem sklona da sve ispričam, nemam opravdanja u nekom “ali”, osim da je meni lakše tako.

Ako gušim, izvinite i preskačite.
Ako nekom nisam još stigla da direktno odgovorim, odgovoriću ću sigurno, trudim se.
Ako neko zna kako se detaljno i dubinski dezinfikuje kuća nakon korone, molim vas da mi javi. gadi mi se ovaj stan, na koji sam bila tako ponosna jer sam ga sama, do poslednje pločice i viljuške, zaradila i kupila. treba mi efikasni metod totalne dezinfekcije a da nije da moram da pobacam sve.

PS: ovo je jedan  nakrivljeni andjeo, rad mog prijatelja, a iz moje kolekcije. slikaću vam još. čuvajte se i sedite kući.

Preuzeto sa Facebook stranice Biljane Srbljanović.