Osvajanje slobode za Bojanu Savović

25. September 2023.
Ovo je 23. put da se nagrada Osvajanje slobode, ustanovljena u čast Maje Maršićević Tasić, političarke, aktivistkinje i novinarke, dodeljuje kao i uvek 24. septembra, na dan kada je Slobodan Milošević doživeo izborni poraz.
bojana savovic foto medija centar
Bojana Savović. Foto: Medija centar Beograd

Autorka: Svetlana Lukić

Više od jedne decenije živimo u državi u kojoj se predstavnici vladajuće političke oligarhije, iz dana u dan, najotvorenije rugaju Ustavu i zakonima koje su sami doneli. Od početka godine Predsednik se obraćao naciji više od 190 puta i skoro nijednom nije propustio priliku da bude tužilac, sudija ili advokat. U žaru slavlja zbog svog novog predsedničkog mandata rekao je da će posle Nikole Pašića on biti čovek koji je najduže bio na vlasti u Srbiji. A to nije malo. Pašić je skoro dve decenije bio predsednik vlade, a svojom strankom je gospodario 45 godina. Jedno od objašnjenja za ovakvu dugovečnu Pašićevu, ali i Vučićevu, političku karijeru leži u Bajinoj notornoj izreci „Zakoni su za protivnici“.

Mesecima smo sa zavišću gledali kako stotine hiljada Izraelaca protestuje na ulicama Jerusalima zbog Netanijahuove verzije reforme pravosuđa koje je značila da ubuduće vladajuća većina u Knesetu dizanjem ruke može da obori svaku odluku Vrhovnog suda. Mislili smo da je nemoguće da se i kod nas građani pobune protiv neke odluke izvršne vlasti koja beskrupulozno ugrožava ono malo što je ostalo od nezavisnog pravosuđa. A onda se desila naša ovogodišnja dobitnica nagrade Osvajanje slobode, tužiteljka Bojana Savović, i naravno, njena koleginica Jasmina Paunović, kojima su oduzeti predmeti a one izbačene iz Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije i premeštene na druga radna mesta. Dakle, na dan kada je tužiteljka Savović izdala nalog za hapšenje ljudi koji se terete da su oštetili EPS za višemilionske sume, kada je zakazala njihovo saslušanje, na kraju radnog vremena saopšteno joj je da više neće raditi na tom predmetu.

Nakon toga, Bojana Savović „ne odlazi tiho u tu blagu noć“, nego nam javno, jasno i glasno saopštava šta se dogodilo i šta je sve u igri. To je bilo dovoljno da se hiljade ljudi okupi ispred Vlade Srbije i traži da se smenjene tužiteljke Savović i Paunović vrate na posao koji su radile i da se smene osobe kojima je već zagarantovano mesto u istoriji pravnog beščašća, čuvena Zagorka Dolovac, i sve čuveniji viši javni tužilac Nenad Stefanović.

Da ne bude zabune, nismo se odlučile da ovogodišnju nagradu Osvajanje slobode dodelimo Bojani Savović samo zbog toga što je radeći svoj posao eliminisana iz Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije koja bukvalno uništava zemlju, vodu i vazduh u ovoj zemlji. Nagradu je, po našem mišljenju, zaslužila i za ono što je radila javno pre i posle smene.

Ukratko: Kada se pre više od dve godine krenulo u promenu Ustava koja je iznuđena zahtevom EU da se obezbedi veća nezavisnost pravosuđa, paralelno su se dešavala dva procesa. Izvršna vlast je na sve načine pokušavala da obezbedi da te promene nijednog trenutka ne dovedu u pitanje njenu potpunu kontrolu nad tužilaštvom i sudstvom, a nezavisni pravni stručnjaci, profesori prava, NVO i pojedine sudije i tužioci od integriteta, među kojima je i Bojana Savović, javnost su upozoravali na sva ona rešenja koja će učiniti da se zapravo ništa suštinski ne promeni.

I dok je tužiteljka Savović, koristeći svoje pravo i profesionalnu obavezu da se uključi u raspravu o predloženim rešenjima, govorila o tome zbog čega tužioci ne mogu dobro da rukovode krivičnim postupkom, ili zbog čega je važno da se uspostavi sistem automatske i transparentne raspodele predmeta u tužilaštvu kako se ne bi i dalje dešavalo da se na taj način osetljivi predmeti visoke korupcije dodeljuju poslušnim tužiocima – dotle je vlast ubrzano proizvodila nove obožavaoce. Osim Željane iz banatskog Novog sela, javnu podršku vlastima davala su nepostojeća udruženja obućara, frizera, pekara i bravara.

Sve to zvuči suviše glupo čak i u ovoj zemlji, i zbog toga je bilo potrebno pod hitno promovisati novo udruženje sudija i tužilaca, jer tada, još uvek postojeća najveća strukovna udruženja nisu bila dovoljno kooperativna. Tu u priču ulazi sadašnji gospodar Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović, koji je osnovao i stavio se na čelo GONGO udruženja sudija i tužilaca koje daje podršku svemu što, pismeno ili usmeno, izađe iz ministarstva pravde.

Na taj način je vlast dobila novog saveznika koji će glumiti dijalog, pluralizam, a za uzvrat će biti nagrađen vrtoglavim usponom u karijeri. Nenad Stefanović, odmah pošto su na snagu stupili zakoni koji po rečima ministarke pravde, izvesne Maje Popović, donose tektonske promene u našem pravosudnom sistemu – sprovodi profesionalnu odmazdu nad neposlušnim tužiteljkama, pogotovo onoj koja se usudila da javno izgovori svoje profesionalno mišljenje o nedostacima pojedinih ustavnih i zakonskih rešenja.

Naravno da nije slučajnost to što je nova reforma pravosuđa započeta smenom tužiteljki u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije, jer je korupcija, a ne Kosovo, srce Srbije. Autokratski i nedemokratski režimi počivaju na korupciji i poslušnim tužiocima i sudijama. Viktor Orban se radije odriče 15 milijardi dolara bespovratne pomoći i povoljnih kredita od EU, nego da promeni zakone koji nezavisnim sudijama i tužiocima drže vezane ruke.

Varšava svakoga dana gubi pola miliona evra, jer odbija da razvlasti Disciplinsku komoru Vrhovnog suda koju bira vladajuća većina, a koja ima mandat da bira i smenjuje sudije i tužioce. Svi su oni, kao i naša aktuelna vlast, na sličan način, pokušali i uspeli da izvrgnu ruglu zahteve EU koji se tiču nezavisnosti pravosuđa. Originalni doprinos ovim sramnim i bednim smicalicama dao je predsednik još jedne zemlje kandidata, Turske, koja je pre nekoliko godina morala da ukine smrtnu kaznu. Erdogan je rekao, nema problema, postupićemo po preporuci. Nedavno je jedan TV propovednik osuđen na 6.500 godina zatvora, a pre nekoliko dana turski kralj kriptovaluta na 11.196 godina.

Svi ovi primeri govore da se autokratski režimi ni po koju cenu neće, ne smeju odreći kontrole nad tužilaštvom i sudstvom, jer na taj način dobijaju ne prevashodno novac, već odlažu potencijalne kazne za svoja nedela, a imaju i moć da po zakonu unište svakoga koga doživljavaju kao protivnika. A ponašanje praktično svih tužilačkih instanci prema Bojani Savović, kao i samog predsednika države, nakon njenog eliminisanja iz odeljenja za suzbijanje korupcije, jasno govori da je ona za njih neprijatelj.

Uostalom, i oni, kao i građani koji su na protestu protiv smene Bojane Savović i Jasmine Paunović nosili transparente na kojima je pisalo Naše Laure (Koveši), znaju koliko je opasan tužilac sa integritetom – rumunska tužiteljka Laura Koveši, šefica Direkcije za borbu protiv korupcije je, pre nego što je smenjena, na sud poslala 14 aktuelnih ili bivših ministara i 53 poslanika. U trenutku kad je smenjena, 37 od tih političara već su bili osuđeni.

Rumunska vlada je kaznila svoju tužiteljku, ali je Rumunija članica EU, što je omogućilo Briselu da je nagradi i postavi na čelo Evropske kancelarije javnog tužioca. Bojana Savović, kao i Jasmina Paunović, nemaju gde da odu sem da rade u tužilaštvu gde većina njihovih kolega pri svakom susretu okreće glavu od njih, i mogu da čekaju sledeći udarac. A on će uslediti jer se Bojana Savović nije sakrila nego je pokrenula sve mehanizme koji su joj na raspolaganju kako bi osporila odluku o svom izbacivanju iz odeljenja za suzbijanje korupcije.

Budući da zna s kim sve ima posla, teško je poverovati da zaista misli da će se Nenad Stefanović ili Zagorka Dolovac jednog jutra probuditi kao časni ljudi. Ona je, podnoseći disciplinske prijave protiv Nenada Stefanovića i Brankice Marić, prve zamenice za borbu protiv korupcije Višeg javnog tužioca, javnosti dala priliku da se uveri u sve bešćutne laži, kukavičluk i bedu najviših nosilaca tužilačkih funkcija. Zbog toga će, nema sumnje, biti još više proganjana i kažnjavana. A nema ni sumnje da će i to, kao i sve ovo do sada, podneti stoički, bez viška reči, odbijajući da postane glavna rijaliti zvezda srpskog tužilaštva.

Za ovu zemlju nije gubitak samo to što Bojana Savović ili Jasmina Paunović više ne rade u odeljenju za borbu protiv korupcije, nego i to što na njihova mesta dolaze novi ljudi koji su se dokazali kao oni na koje svaki ministar, predsednik opštine, direktor može da računa, kada mu zatrebaju. Istraživanja na Pravnom fakultetu pokazuju da najbolji studenti prava ne žele da rade kao tužioci i sudije. Radije će u advokate ili pravnike u velikim korporacijama. To će dovesti do toga da će svaki lopov i kriminalac uz sebe imati sposobnog advokata, a država, tj. javno tužilaštvo mnogo manje sposobnog tužioca. A, da se podsetimo – javno tužilaštvo treba da goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i da preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.

Pomenula sam ovde grehe izvršne vlasti, ali ne smemo nijednog trenutka zaboraviti da u tužilaštvu i sudstvu radi na hiljade ljudi, od kojih skoro svi ćute ili svoju savest peru na društvenim mrežama, često anonimno. Suprotnost hrabrosti naše ovogodišnje dobitnice nije kukavičluk, nego pre svega konformizam, želja da se ne izgubi lepša kancelarija, veća plata ili bolje parking mesto.

Decenijama gledamo kako se vrata samo zatvaraju. Zbog toga mi je išla na živce izreka „Kada se jedna vrata zatvore, druga se otvore“. Dodatak toj izreci je već bolji: Mi ponekad predugo gledamo u ona zatvorena i ne vidimo da su se neka vrata otvorila. Ova nagrada je naš mali dokaz da je jedan deo javnosti video da su se jedna vrata otvorila i da na njima stoji Bojana Savović.

Reči Bojane Savović posle uručenja nagrade:

Fridrih Šiler je rekao: „Samo moralno izgrađen čovek je potpuno slobodan“, i ja se sa tim apsolutno slažem.

Sloboda je zaista samo u nama i niko nam je ne može oteti, a mi je se nećemo odreći.

Nastaviću da se borim za osvajanje kako svoje profesionalne i lične slobode, kao čoveka, tako i za osvajanje slobode svih nas.

Hvala vam.

Članak je prenet sa portala pescanik.net.

Click