Zašto nam je zanimljiv Berlin

Izvor: Nova Ekonomija

Među preduzetnicima ima i dosta stranaca. Da Berlin dozvoljava uspeh strancima svedoči primer digitalne banke Penta, koja je za kratko vreme doživela značajan uspeh na berlinskoj fintech sceni, a čiji je jedan od osnivača srpski preduzetnik Lav Odorović.

„Ovaj grad privlači fukare od Lisabona do Moskve, uključujući tebe i mene.“

„Fukare“ u ovom slučaju su crnogorski IT stručnjak sa stalnim prebivalištem u Berlinu, koji izgovara ove reči, ipolitikološkinja iz Srbije koja planira da se iz Pariza preseli u Berlin. Oni su slika i prilika ljudi koji danas gravitiraju ka Berlinu.

Ko su, dakle, „fukare“ koje hrle u Berlin? Krajem 20. veka su to bili studenti željni zabave i umetnici u potrazi za inspiracijom i afirmacijom. Njih i dalje ima i oni su zaslužni za svetski imidž Berlina kao grada alternative, slobodarskog duha i dobre zabave. Međutim, sociološki profil se tokom poslednje decenije znatno promenio. Grad su počeli da osvajaju startap preduzetnici, programeri i drugi predstavnici IT scene. Privučeni mogućnostima glavnog grada u kome je trošak života i dalje znatno niži nego u drugim evropskim metropolama (ili drugim gradovima nekadašnje Zapadne Nemačke), ovi ljudi doprinose transformaciji Berlina. Od „jeftin, ali seksi“ kako ga je okarakterisao nekadašnji gradonačelnik Klaus Voverajt, Berlin bi u naredno vreme mogao da ostane samo „seksi“. Šta je to što ovaj grad čini tako magičnim i dinamičnim, ali doprinosi i njegovoj stalnoj transformaciji?

IT scena u Berlinu

Moglo bi se reći da su dolazak IT-jevaca u Berlin pripremili upravo umetnici. Već dugo poznat kao centar elektronske muzike, Berlin je jedan od svojih najpoznatijih startapova dočekao upravo u ovom sektoru. SoundCloud je jedna od vodećih platformi gde umetnici mogu da dele svoj materijal. Ovaj startap su osnovali Alexander Ljung i Eric Wahlforss iz Švedske. Urbana legenda kaže da je ideja za startap rođena u kafeu St. Oberholz, jednom od kultnih mesta koje i danas funkcioniše kao coworking prostor. Ovaj kafe se nalazi u nekada Istočnom Berlinu, četvrti Mitte koja je poznata po velikom broju startapova.Broj startapova u ovom delu četvrti se može tumačiti kao slatka osveta kapitalizma nad nekada Istočnim Berlinom. Međutim, postoji i mnogo prozaičnije objašnjenje, a to je da je ovaj deo grada obilovao brojnim napuštenim prostorom gde su se potom uselili umetnici i mladi preduzetnici. Iako se ovo veoma brzo menja, cena nekretnina u Berlinu je i dalje znatno niža u odnosu na druge gradove zapadne Evrope.

Pored umetnika, IT-jevcima su put neplanirano utabali i hakeri koji su se još 80-ih godina okupljali oko Chaos Computer Club Berlin. Ima ih i dalje, ali se čini da se njihov glas sve slabije čuje usled sve bučnijeg finansijskog i ljudskog kapitala koji se sliva u Berlin. U poslednjih petnaestak godina, u Berlinu su startapovi nikli kao pečurke. Digitalna banka N26, foodtech startup HelloFresh i e-skuter startup TIER Mobility, samo su neki od poznatih primera, dok neki, poput e-commerce platforme Zalando, više i ne mogu da se smatraju startapovima. Štampa voli da iznosi podatak kako se u Berlinu na svakih dvadeset minuta rađa jedan startap. Među preduzetnicima ima i dosta stranaca. Da Berlin dozvoljava uspeh strancima svedoči primer digitalne banke Penta, koja je za kratko vreme doživela značajan uspeh na berlinskoj fintech sceni, a čiji je jedan od osnivača srpski preduzetnik Lav Odorović.

Domeni startapova su razni: nekada su to bili film i muzika (koji, doduše, i danas imaju svoje predstavnike), preko e-commerce, retail, do fintech, medtech, blockchain, mobility itd. Prema rečima mojih sagovornika, neki od ovih sektora se već duže vreme razvijaju organski, potpomognuti jakim institucionalnim partnerima poput javnih ustanova, inkubatora i co-working prostora, univerziteta i VC fondova. Međutim, ti isti partneri često forsiraju razvijanje nekih sektora kako bi pratili globalne trendove. Vreme će pokazati koliko su takve investicije unosne, imajući u vidu da veliki broj startapova propadne nakon nepunih godinu dana. Osim toga, preduzetnici i dalje nailaze na brojne prepreke, poput komplikovane nemačke administracije i propisa koji, navodno, mogu da oteraju i najstrpljivije investitore. Osim toga, broj investitora i dalje ne može da se poredi sa centrima poput Londona ili SAD. Ogorčenost preduzetnika može da ide dotle da su neki izjavili da ne bi nikada otvarali firme u Nemačkoj da su znali kakve ih birokratske muke čekaju.

Međunarodni šarm Berlina

Međutim, uprkos tome, Berlin je i dalje centar za ljude iz svih delova Evrope, posebno istočne i južne, Južne Amerike i Azije. Kako to objasniti? Pored već navedenih razloga, poput duha gradai kvaliteta života, bitna je još jedna činjenica: posla ima, posebno u IT sferi. Programeri su toliko traženi u ovom trenutku da imaju veliku pregovaračku moć I mnogo opcija. Nekoliko naših programera iz Srbije mi je istaklo koliko ponuda im svakodnevno stiže. Da ne deluje kao samohvalisanje, potvrđuje i druga strana. Jedan italijanski startap preduzetnik je stvari rezimirao ovako: „Programeri su jako razmaženi. Oni su kao petogodišnje devojčice koje hoće sladoled i ako im ga ne daš, počeće da vrište na ulici.“Osim brojnih poslovnih mogućnosti, olakšavajuća okolnost za sve strance je što znanje nemačkog često nije neophodno u IT sferi, barem ne u početku. Stoga mnogi od njih počnu da uče nemački tek po dolasku u Berlin.

Međutim, tu je možda i zamka. Kako je jedan naš programer to rezimirao, nedovoljno znanje nemačkog te osuđuje na druženje sa drugim strancima, na takozvanu „international bubble“. To i nije najgora stvar na svetu, ali sprečava dalju integraciju i praćenje aktuelnosti, poput čitanja štampe, odlaska u pozorište ili bioskop. Ponekad ta realnost prodre kroz tu međunarodnu„bubble“, kada je u pitanju sučeljavanje sa birokratijom ili sada već ozloglašeno traženje stana gde Nemci, po rečima stranaca, imaju znatnu prednost. Kako je jedan strani preduzetnik rezimirao: „Volim Berlin iako nisam neki ljubitelj Nemačke. AliBerlinnije Nemačka. Jedina stvar koju u Berlinu ne volim su Nemci. Ali oni su svakako tako stidljivi da možeš da se praviš da ne postoje.“

IT stručnjaci iz bivše Jugoslavije u Berlinu

Već znamo koliko ljudi sa Balkana poslednjih godina odlazi u Nemačku. Među njima je i značajan broj IT stručnjaka, koji se ne muče mnogo da nađu svoje mesto pod berlinskim suncem. Reč je o devojkama i mladićima koji su završili ETF, FON, Matematički fakultet, arhitekturu itd. Po njihovim rečima, nisu nužno tražili da odu u inostranstvo jer su i u Srbiji imali kvalitetne poslove. Mnogi od njih su dragocene informacije o Nemačkoj prikupili zahvaljujući blogu Nemački kutak. Prema rečima osnivača i urednika bloga Filipa S. Perišića,inače IT stručnjaka:

„Nemački kutak je objavio prvi tekst na jesen 2016, a cilj samog bloga je pružanje korisnih informacija o Nemačkoj. Postoje tri grupe kojima se blog obraća, a to su, bez ikakvog redosleda: ljudi koji se razmišljaju da odu za Nemačku – npr. studenti na master studije. Oni mogu pročitati dobre i loše strane Nemačke, što im može pomoći da donesu ’svesniju’ odluku da li stvarno žele za Nemačku. Ljudi koji su se već odlučili da idu u Nemačku mogu pročitati kako su drugi to uradili, sa kojim problemima su se susretali i kako su ih prevazišli. Na kraju, ljudi koji su u Nemačkoj mogu naći korisne informacije za razumevanje i snalaženje u nemačkom sistemu. Jednostavnije rečeno, Nemački kutak predstavlja riznicu znanja i iskustva koje su sa ’svetom’  podelili mnogi visokoobrazovani ljudi iz država bivše Jugoslavije raznih profesija. Od prošle godine, Nemački kutak je krenuo i u offline svet kroz organizovanje okupljanje ex-Yu studenata i IT stručnjaka koji žive u Nemačkoj.“

Da ovi događaji privlače pažnju naših stručnjaka svedoči i okupljanje ex-Yu IT-jevaca organizovano početkom novembra koje je privuklo skoro 70 učesnika IT sfere. Posle zvaničnog dela konferencije, skoro trećina je nastavila druženje i umrežavanje u obližnjem kafeu.

Pored želje za druženjem, da li naši IT stručnjaci žele da čuvaju vezu sa Srbijom i da li mogu da pomognu razvoju zemlje ? Prema Filipovim rečima: „Mogu mnogo i žele mnogo da pomognu. Mnogi ljudi misle da ljude u dijaspori ne zanima matica, što zapravo nije slučaj. Mnogi u dijaspori, ne samo IT-jevci, žele da pomognu svojoj zemlji. I to žele mnogo više nego što im država Srbija i vladajuće partije to dozvoljavaju svojim činjenjem i nečinjenjem. Uzmite poslednji primer naših inovatora u Berlinu koji su otvorili radna mesta kod nas – i to ne radna mesta za motanje kablova za minimalac u robovlasničkim uslovima – već u radnim uslovima koji se mogu naći među najboljim poslodavcima u Nemačkoj. Tim potezom su doslovno doneli delić zapadnog sveta i standarda u Srbiju.“

Berlin: mesto gde se neguje naš jezik?

Još jedan sjajan primer kako naši ljudi u inostranstvu mogu da inspirišu ljude na Balkanu je inicijativa BKS nastala na plodnom berlinskom tlu. Berlinski književni susreti (BKS) je čitalački klub koji okuplja ljubitelje knjige željne našeg jezika. Radmila Radovanović, osnivač inicijative, na ideju je došla dok je živela u Irskoj:

„BKS je dugo bio moja želja. Kada sam se preselila u Irsku i počela praksu u jednoj izdavačkoj kući koja se zove Dalkey Archive Press, oni imaju sjajnu listu naših pisaca na engleskom, shvatila sam koliko malo znam o književnosti pisanoj na našem jeziku, naročito savremenoj. Iz Irske sam zbog posla počela redovno da idem na sajmove knjiga u Frankfurtu i Londonu, i tamo sam dosta toga saznavala. Takođe, u Irskoj sam prvi put i videla formu book clubova – taj vid socijalizacije mi je do tada bio potpuno stran, a jako mi se svideo. Tada mi je palo na pamet da te dve stvari spojim u jednu, ali problem je bio u tome što u Dablinu tada nije živelo puno naših ljudi. Kockice su se spojile kada sam se preselila u Berlin gde postoji ogromna populacija mladih i obrazovanih ljudi iz bivše Jugoslavije, samim tim i potencijal za podršku domaćoj književnosti. Nakon jedne kafe sa Hanom Stojić, direktorkom književnog projekta Traduki, book club je dobio ime (Berlinski književni susreti ili BKS, što je takođe i skraćenica za naš jezik na nemačkom), a oktobra prošle godine održano je i prvo okupljanje.“

Misija je jednostavna: okupiti čitaoce jednom mesečno kako bi diskutovali o knjizi jednog savremenog autora sa Balkana, koju su, naravno, prethodno pročitali. Ovakve književne večeriu ugodnim berlinskim kafeima ne samo da imaju poseban šarm, već su i od velikog značaja za održavanje našeg jezika u svetu.Možemo slobodno reći i da podižu standarde ljudima u matici.Jer, budimo iskreni, koliko ljudi se danas okuplja jednom mesečno u Beogradu, Sarajevu ili Zagrebu kako bi diskutovali o najnovijim naslovima? Osim okupljanja, BKS organizuje i razgovore s piscima. Prema Radmilinim rečima: „Dosad smo imali jedan u martu sa Farukom Šehićem koji je napunio nojkelnški bar Poropati, a u decembru planiramo razgovor i čitanje sa mladim Dinom Pešutom.“

Odlazak obrazovanih ljudi svakako nije poželjna stvar za Srbiju i ostatak Balkana. Međutim, gore navedeni primeri su inspirativni jer ukazuju kako naši ljudi iz inostranstva i daljedelaju kod kuće. Možda se zapravo istorija ponavlja. Moderna Srbija ne bi nastala bez Srba u Austrougarskoj. Vuk Karadžić je Srpski rječnik objavio u Beču, tadašnjem stecištu naših intelektualaca. Ulogu koju je Beč u kulturnom smislu imao u Srbiji u 19. veku, možda je danas preuzeo Berlin.  Možda je Srbiji i drugim zemljama Balkana potreban Berlin kao mesto inspiracije i kreativnosti, ali i materijalnih mogućnosti koje mogu da oblikuju i utiču na prilike na Balkanu. Stoga citirajmo za kraj reči jednog našeg IT-jevca: „Dobar je ovaj naš Berlin. Nek nam je živ i zdrav!“

Tekst je prenet sa portala Nova Ekonomija.