Stigao je i 22. mart Markov 19. rođendan i prvi nebeski (FOTO)

Autorka: dr Slavica Plavšić

Na današnji dan, pre 19 godina, jedna majka je rodila sina, koga je želela više od svega na svetu. Želela je to silno, celim svojim bićem i znala je da će ga dobiti i da će se zvati Marko. Olivera i Dragan Mitrović već su imali dve divne ćerke, Mariju i Jelenu, a kada se rodio  Marko, postali su kompletni i srećni.

Najsrećnija porodica na svetu u kojoj se svi vole, uživaju jedni u drugima, rade, prave planove za budućnost. Nije bilo lako podizati troje dece. Ali, radom, slogom i uz mnogo ljubavi, deca su porasla i našla svoj put. Marko je bio mezimac i omiljeni član porodice. I umeo je to lako i lepo, svojom umiljatošću i toplim osmehom, koji nikoga nije ostavljao ravnodušnim.

Marka su, jednostavno, svi voleli. Roditelji, sestre, drugovi… ali i vaspitačica, učiteljica, nastavnici i, kasnije, profesori u tehničkoj školi koju je trebalo da završi za dvadesetak dana. Živeli su mirno, skromno, bezbrižno i srećno, kao malo koja porodica. Sve je nekako išlo svojim redom i baš onako kako treba. Marija je odrasla, udala se i zasnovala svoju porodicu. Jelena je završila srednju školu i upisala fakultet. Marko je bio odličan učenik, stipendista železare Smederevo. Želeo je da završi školu, da proslavi maturu, da ide na posao zajedno sa ocem i da uz posao nastavi dalje školovanje.

(FOTO GALERIJA: Slike sa 18. rođendana Marka Mitrovića)

Izrastao je u prelepog, stasitog momka, dragog, duhovitog, umiljatog, pravog gospodina.

Prošle godine je proslavio svoj osamnaesti rođendan. Punoletstvo.

Pripreme su bile duge i ozbiljne. Vodilo se računa o svakom detalju. Sestre su mu pomogle da izabere odelo po poslednjoj modi.

U svetlo plavoj boji, sa prslukom… izgledao je savršeno. Kao maneken i pravi mladi gospodin iz filmova.

Bilo je divno i veselo. Došli su gosti, rodbina, sestre, braća, prijatelji i svi drugari. Svi su bili razdragani, veseli, srećni. Igralo se i pevalo čitavu noć…

Marko je blistao okružen tolikom pažnjom i ljubavlju.

Tako to rade Mitrovići.

Prvog maja prošle godine, rodio se prvi sestrić. Marija je rodila sina. Njihovoj radosti i sreći nije bilo kraja.

Srećna porodica, kako i zaslužuje. Bolje od toga teško je i zamisliti. Četvrtog maja je sestra došla kući iz porodilišta, a Marko je išao popodne u školu. Kad se vratio, otišao je sa Jelenom da na kratko vidi svog malog sestrića.

A onda je požurio na Ravni Gaj da se nađe sa društvom i da proslave rođenje sestrića, Đurđevdanski uranak, da se druže i zabave.

I… nije se vratio. Jedino je on ostao na mestu mrtav.

Vratili su ih kući u kovčezima. Pet poređanih kovčega najdivnije omladine na svetu.

Marko, Lazar, Nemanja, Aleksandar i Nikola.

Najstariji Nemanja imao je 22, najmlađi Nikola – samo 15 godina. Posle 50 dana borbe u bolnici, pridružio im se i Peca. Od tada su svi zajedno, tamo negde visoko na nebu.
Svi zajedno su bili i prošle godine na proslavi Markovog rođendana. Mladi, zdravi, veseli i srećni…

Kako im je jedan prokleti 4. maj i jedan bezdušni zlotvor okrenuo život potpuno naopako? Od onolike sreće, od mirnog, gotovo pa idealnog života, ostala je pustoš.
Prošlo je deset i po meseci od tada. Vreme tuge, očaja, čekanja, nadanja… užasnog nedostajanja. Vreme crnih barjaka, crnih košulja i marama. Vreme provedeno na groblju svaki dan. Neprospavane noći i sumorni, tužni, bolesni dani.

Život se nastavlja dalje i ne pita može li se. Mora. Kako? Ne znaju ni oni sami. Pamte jastuci natopljeni suzama. Dragan misli da Olja spava… a ona ga čuje kako plače. A ona plače i kad spava i kad ne spava. More suza je isplakala do sada.

(FOTO GALERIJA: Majka Olivera i otac Dragan sa Markom na proslavi njegovog 18. rođendana)

A okrenut je gotovo ceo krug važnih dana bez Marka.

Ti dani su bili najteži od svih teških dana. Prošao je i taj nesrećni Đurđevdan, i seoske slave i njihova Sveta Petka. Prošla je i Nova godina i Božić i njihovi rođendani u januaru. Prošlo je i krštenje unučeta desetog marta.

Stigao je evo, i 22. mart. Markov 19. rođendan i prvi nebeski. Proći će i ovaj praznik Mladenci, koji ni Marko, ni niko od ovih divnih momaka, nikada neće proslaviti.

A kakvi su to momci bili. Najbolji od najboljih. Jedinstveni i posebni, svako na svoj način. Takve bi i porodice stvorili jer su njih roditelji tako vaspitali i naučili.

Danas će u kući i dvorištu Mitrovića biti svečano i beskrajno tužno.

Jelena će nabrati sveže cveće i doteraće se najlepše tog dana za bratov rođendan.

Ostaće u svojoj sobi da je niko ne vidi kako neutešno plače.

Marija će pričati sinu kako liči na ujaka i koliko bi ga on voleo i mazio da je tu.

Otac će, kao i svakog jutra i večeri, ući u Markovu sobu, da onako ozbiljno, kao otac i sin, kao dva domaćina, porazgovaraju.

Olja će opet još malo doterati sobu i skloniti slučajno palu mrvicu sa poda, koju će samo ona videti. I danas će mu napisati poruku na telefonu kao što radi svakog dana i pogledati da li je možda stigao odgovor.

Čestitaće mu rođendan… ljubiti njegove slike i njegove stvari umesto njega. I plakaće još jače i bolnije dok dušu svoju ne isplače.

Otići će svi zajedno, i danas, na groblje, da svom Maretu čestitaju rođendan, da mu ispričaju još nešto što nisu stigli, da mu kažu po ko zna koji put koliko ga vole i koliko im nedostaje.

A onda će se vratiti kući i trudiće se da nastave život da izgleda kao da je sve normalno. A svi dobro znamo da nije i da nikada neće biti.

Proslavi, Mare, svoj rođendan kako najbolje možeš.

Veliko se društvo nakupilo tamo gore u carstvu nebeskom. Svi mladi, lepi, pametni, talentovani, najbolji…

Svi koji bi ovde proslavljali svoje uspehe, praznike i rođendane…

Da se nije desio tragični 3. i 4. maj.