Drugovi o Marku: Prepun pozitivne energije, uvek vedar i nasmejan, nikome nije želo zlo, spreman da pomogne svakom (FOTO)

Priredila: dr Slavica Plavšić

Mare je stvarno bio najbolja osoba koju sam ikada upoznao. Nikome nikada nije želeo zlo i uvek je bio nasmejan i pozitivan momak.

Bio je, pre svega, dobar čovek, sa nežnom dušom koja je mogla svakoga da primi i svakoga da voli. Nikada nikome ništa nije zamerao.

Njega su voleli svi profesori jer je bio dobar, kulturan, lepo vaspitan, a i svi drugari jer je uvek nudio pomoć i bio je spreman da uradi sve za osobe koje voli.

Sa njim sam provodio najbolje vreme i uvek smo mogli  da pričamo o svemu, a često me je i savetovao. Išli smo zajedno na kafu, pričali kako ćemo da sređujemo kola i da se vozimo zajedno.

Nažalost, to nismo dočekali. Uzeo ga je Bog sebi.

Ni Bog nije mogao sam gore protiv svih zlih ljudi, pa je uzeo našeg Mareta da mu pomogne.

Verujem da nas Mare sada gleda odozgo, pazi i čuva sve nas, kao sto bi nas čuvao da je sa nama dole, u ovom svetu punom mržnje i patnje.

Mare moj, neka te čuvaju anđeli.

Markov drug – Mihajlo Bodinovac Boda

Marko… moj školski drug

Dečko prepun pozitivne energije, uvek vedar i nasmejan, spreman da pomogne svakom. Čak i onima koji to baš i nisu zaslužili. Ne postoji nijedna ružna reč koja bi mogla da se kaže za Marka. Bio je dobar sin, vredan dečko koji je pomagao svojim roditeljima, dobar drug, prijatelj sa kojim sam provodio mnogo vremena slušajući muziku, a i mogli smo da razgovaramo o svemu.

Bili smo jako dobri drugovi i baš toga dana smo dugo pričali o nekim “našim stvarima”. Niko nije mogao da sluti da će nam to biti poslednji razgovor i da ga više nikada neću videti.

U pola noći mi je zazvonio telefon. Bio je to naš zajednički drug koji me je prvo pitao da li sam nešto čuo.

On me je obavestio da Marka više nema…

Nisam poverovao… pokušavao sam uzalud da ga dozovem. Telefon je već bio isključen. Nisam imao mira celu noć.

Ujutru je ta vest, nažalost, potvrđena.

Marka više nema, Marko je mrtav.

Očajan sam i besan. I pitam se – zašto?

Zašto je morao da ode neko ko je bio toliko dobar i drag, koji nikada nikome nije pomislio nikakvo zlo, a kamoli naneo.

Nedostaju mi naše priče, naši doživljaji. Uvek je bio tu za mene da me sasluša, razume i pomogne.

Mogao sam da mu kažem uvek baš sve što mi je ležalo na duši. Uvek smo bili tu jedan za drugog.

Mnogo mi nedostaje. Svakog dana sve više. I tek sada počinjem da shvatam da sve ovo nije bio samo ružan san, nego surova stvarnost.

Toliko bih voleo da mogu da ga vidim bar još jednom. Da mu kažem sve što mi je na duši. Da mu se izvinim ako sam mu nekad rekao nešto loše ili ako sam ga nekad nečim povredio.

Mare, vidimo se jednoga dana…

Voli te tvoj drug Arsa

Markov drug – Aleksandar Arsić Arsa.