Ko je ubio Khashoggija? Samo pogađajte

Piše: Boško Jakšić

Analize poteza koje povlače despoti imaju jednu prednost u odnosu na ostale: predvidljivost. Oktobra 2018, neposredno pošto je u Istanbulu likvidiran Jamal Khashoggi, višegodišnji novinarski insajder saudijske politike, a potom disident koji je zbog kritika režima 2017. i protivljenja ratu u Jemenu prebegao za SAD, opisao sam epilog: “Onih 11 koji su identifikovani kao odgovorni će nekog od petaka završiti pod mačem saudijskog dželata. Masa će ćutljivo pratiti egzekucije. Biće otklonjeni svedoci koji su mogli da kažu ko im je naredio ubistvo na Bosforu.”

Ćutnja do sudnjeg dana

Pogrešio sam u broju. Tim egzekutora koji je u saudijskom konzulatu brutalno ubio Khashoggija jeste brojao 11 ljudi, ali je saudijski tužilac u decembru zbog ubistva smrtnu kaznu zatražio samo za petoricu. Trojica su osuđena na 24 godine zatvora, a trojica oslobođena.

Farsa od pravde tajnog suđenja bila je predvidljiva. Šta je drugo i moglo da se očekuje u zemlji čiji je prestolonaslednik Mohammed bin Salman po mnoštvu indikacija – uključujući i CIA – naručilac ubistva poznatog Saudijca koji je postao komentator The Washington Posta? Ovi koji su ostali u životu znaju da žive na kredit. Ćutaće do svog sudnjeg dana.

Sve što je od starta dolazilo iz Riyadha bilo je “antiteza pravde”, kako je presudu prokomentarisala Agnes Callamard, specijalni izvestilac UN-a, koja je pokušavala da dopre do istine. Od trenutka kada su turske vlasti alarmirane zbog Khashoggijevog nestanka i kada se mobilisala svetska javnost, saudijske vlasti su, kupujući vreme, jedno za drugim nudile tri odvojena, kontradiktorna i sramna objašnjenja. Bilo je to jedno od najgorih prikrivanja u istoriji prikrivanja, morao je da prizna i predsednik Donald Trump, koji je sve činio da istragu udalji od militantnog princa, svog strateškog saveznika i velikog kupca američkog naoružanja koje je Kongres, zbog ubistva, pokušavao da spreči.

Težina dokaza, uključujući audio-trake i snimke telefonske konverzacije šefa tima agenata sa jednim od najbližih prinčevih saradnika u Riyadhu, nedvosmisleno je međutim vodila prema mladom de facto vladaru Kraljevine čija represivna vlast prevazilazi sve što se do sada videlo. Gradeći olovnu zapreku pred prestolonaslednikom, saudijsko tužilaštvo je na kraju ostalo kod verzije da su ubistvo izvršili “otpadnički bezbednjaci” koji su Khashoggija planirali da kidnapuju, ali su stvari izmakle kontroli, došlo je do fizičkog obračuna pa su ga ugušili, telo isekli testerom i razneli po lokacijama koje su i danas nepoznate.

Tužilac u Riyadhu tvrdi da ubistvo nije bilo planirano. Svet je međutim imao prilike da presluša razgovore u konzulatu koje je snimila turska tajna služba i koji nedvosmisleni beleže konsultacije egzekutorskog tima – u kome je, gle slučaja, i doktor forenzičar. Raspravljali su kako da dekomponuju telo – nekoliko minuta pre nego što je Khashoggi došao na zakazan sastanak kako bi prikupio neka dokumenta koja su mu bila neophodna za venčanje.

Ispada da su petorica osuđenih radila na svoju ruku, a među oslobođenima su bivši zamenik šefa bezbednosti general Ahmed al-Assiri i bivši savetnik dvora i jedan od glavnih prestolonaslednikovih savetnika Saud al-Qahtani. Ovaj poslednji je zbog umešanosti u ubistvo dospeo pod sankcije State Departmenta, ali saudijsko tužilaštvo “nije imalo dovoljno dokaza”. Moguće da su u međuvremenu već likvidirani. “Prema mojim izvorima, tužilac je tvrdio da je ubistvo Khashoggija ubistvo sa predumišljajem. Prestolonaslednik je, protivno dokazima, tvrdio da se radilo o nesrećnom slučaju. Pogodite koga je tužilac slušao?”, piše Agnes Callamard.

“Egzekucija Khashoggija zahteva istragu lanca komande kako bi se identifikovali oni koji su osmislili, podstakli, omogućili i zatvorili oči pred ubistvom, koja bi potencijalno vodila do Mohammeda bin Salmana lično. Takva istraga nije se sprovela.” Princ Mohammed možda se nadao da će presudama biti spuštena zavesa na slučaj koji je kao retko koje novinarsko ubistvo uzbudio svet. Prevario se. Možda u svojoj zemlji i jači jer je stvorio klimu da je žrtva pritisaka iz inostranstva, ali nema te nafte kojom saudijske vlasti mogu da otkupe opšti bes zbog naručenog i planiranog “državnog ubistva” na stranoj teritoriji čoveka čiji je jedini greh bio to što je kritikovao autokratsku vlast.

Nema pravde

Saudijska Arabija propustila je priliku da povrati deo zagubljenog poverenja, ali je deo moralne krivice prebačen i na Trumpa, State Department, Pentagon, CIA – sve one koji pomažu da princ Salman ostane nedodirljiv. Bela kuća je u saopštenju presudu definisala kao “važan korak da oni odgovorni za ovaj strašni zločin budu odgovorni”. “Međunarodno prihvatanje rezultata (suđenja) bilo bi ne samo moralno pogrešno već i opasno”, piše u redakcijskom uvodniku The Washington Post. “Poslalo bi nepromišljenom saudijskom vladaru poruku da će se njegov ubilački avanturizam tolerisati.”

Nema pravde za nalogodavce Khashoggijevog ubistva. Nema pravde za Rohingye, muslimane Mjanmara koje je liderka zemlje Aung San Suu Kyi – cinično i dobitnica Nobelove nagrade za mir – sistematski masakrirala, uništavala im sela i njih 730.000 primorala na bekstvo u susedni Bangladeš. Ne znamo ko je odobrio ubistvo u Saudijskoj Arabiji? Znamo ko je odobrio genocid muslimana u Mjanmaru. I nikom ništa. Šta se to događa?​

Tekst je prenet sa portala Oslobođenje.