Bojana Asović, lekcija za sve nas (FOTO)

Autor: Veran Matić

U subotu je u holu RTS otvorena izložba radova nastalih u okviru manifestacije Dečje Vaskršnje čarolije. Prepuni hol nacionalnog javnog servisa učesnika i nagrađenih na likovnom konkursu i nagrađenih radova na radionici oslikavanja jaja. Sa radošću nagrađenih, njihovih porodica, mlađe braće i sestara, bilo je i puno tuge članova porodice Bojane Asović, njenih roditelja i mlađeg brata, koji je o seki pisao kao „osobi kojoj se divim”, jer Bojana je za divljenje. Upoznao sam roditelje u proteklih godinu dana, i uglavnom sam spreman na susret. Ali nisam bio spreman na susret sa dve Bojanine bake. Niko ne može da zamisli ni tugu roditelja, a posebnu tugu baka (kao i njihovu posebnu ljubav) za unukom. I one i ostali članovi porodice trudili su se da svojom žalošću ničim ne uznemire one koji su bili ovog dana radosni jer su dobili priznanje, koje Bojana prošle godine nije mogla da primi i da se, takođe, raduje. 

Ognjen Stojković koji ima pet i po godina, (važno je istaći ovaj podatak jer izgleda kao da je najmlađi učesnik, a već pobednik) iz vrtića Mali Suncokreti iz Beograda, pobednik je 26. Dečjeg Vaskršnjeg likovnog konkursa, koji od ove godine nosi ime Bojane Asović, učenice V/2 razreda OOŠ „Vladislav Ribnikar”, koja je prošlogodišnji dobitnik ove nagrade. Nagrade koju nije primila jer je „opravdano bila sprečena” zločinačkim masovnim ubistvom osam devojčica, jednog dečaka i njihovog čuvara. Branislav Jović, predsednik organizacije „Deca Palilule”, predložio je roditeljima da se likovni konkurs nazove po Bojani i ove godine su dodeljene nagrade i diplome sa Bojaninim likom, a njena tri rada su bila izložena na posebnom mestu na ovoj izložbi, koju možete videti u galeriji RTS, koji je medijski pokrovitelj ove manifestacije. 

Drugu nagradu osvojila je Darja Petrović, učenica drugog razreda OŠ „Vladislav Ribnikar”, slede Marina Arsić, treći razred OŠ „Veselin Masleša”, Kosta Rački, četvrti razred OŠ „Veselin Masleša”, Rastko Panić, četvrti razred „Masleše”, i Ana Živić, sedmi razred iz iste škole. Iskra Zmijanac, 9 godina iz OŠ „Vuk St. Karadžić” iz Banja Luke, Miodrag Živanović, šesti razred OŠ „23. Oktobar” iz Sremskih Karlovaca, Vjera Gutić, prvi razred Matematičke gimnazije i Iva Igić, sedmi razred, OŠ „Nikola Tesla” iz Beograda, takođe su nagrađeni. 

Za najleše oslikano jaje nagrađena je Anja Jekić, osmi razred OŠ „Pavle Savić” iz Beograda, a nagrađeni su i Aleksa Pantelić iz vrtića „Dečji klub”, iz Beograda, Magdalena Dimitrijević iz OŠ „Rade Drainac”, Tadija Stanković iz OŠ „Svetozar Marković”, Velika Hoča, Aleksa Andrić iz OŠ „Milan Rakić” iz Obilića, Marija Predragović iz OŠ „Vladislav Ribnikar”, Danica Slavnić iz srednje škole „Drvo art”, Iva Đorić iz iste škole, Tea Osterman, Hanin Khalis, kao i Luna Aćimović iz OŠ „Pavle Savić” i Nađa Anđelković iz OŠ „Veselin Masleša”. 

FOTO GALERIJA SA IZLOŽBE RADOVA U OKVIRU MANIFESTACIJE “DEČIJE VASKRŠNJE ČALORIJE”: Privatna arhiva

Važno je što će nagrada nositi Bojanino ime i važno je da se u ovu manifestaciju uključe svi koji su morali da budu prisutni na otvaranju ove izložbe i dodeli nagrada, od predstavnika škole, prosvetnih institucija do predstavnika Vlade. 

Ako se pitamo i dalje, kako se sećati divnih duša, sećajmo se onoga što su najbolje radili, njihovog ponašanja, kreativnosti, dobrote i slavimo upravo te vrednosti, kojih je premalo u našim vaspitnim i obrazovnim praksama.

Svakako je, na primer, o empatiji, toleranciji, dobročinstvu, drugarstvu, teže i manje zanimljivo učiti teoretski. Bojana Asović, kao i Ana Božović, Andrija Čikić, Sofija Negić, Ema Kobiljski, Mara Anđelković, Katarina Martinović, Angelina Aćimović, Adriana Dukić i Dragan Vlahović, kao i Kristina i Milan Panić, i Dalibor Todorović iz Dubone, Nikola Milić, Petar Mitrović, Nemanja Stevanović, Lazar Milovanović, Marko Mitrović i Aleksandar Milovanović iz Malog Orašja, svojim životima dali su puno lekcija koje su, za sada, uglavnom ostale u krugovima porodica i inicijativa individualnih entuzijasta. 

Bojana Asović je od malena pokazivala brigu za drugare, na način da su roditelji drugara često zvali Bojanine roditelje da pokažu zahvalnost za dobrotu i posvećenost i drugarstvo. Ljubaznost i ljupkost koju je pokazivala zagrljajima i poljupcima drugaricama i drugarima kada su odlazili kući iz jaslica, osećajući koliko su zagrljaji svakome potrebni. Bojanina nasmejanost i pokazivanje radosti, unosi u svako društvo pozitivnost, ozarenost, pacifikuje gnev i srdžbu i neraspoloženje. Davanje ljubavi, pažnje, do obroka i školskog pribora, znanja, umeća, vrednosti su koje su deo svakoga od nas, ali se i uče i vežbaju, unapređuju. Bojana je te vrline koje su naizgled mnogima napor, negovala potpuno autentično, samostalno. 

FOTO GALERA RADOVA BOJANE ASOVIĆ: Privatna arhiva

Nije volela svađu, udaljavala se od takvih situacija, te pojave bile su potpuno strane njenom biću i sklanjala se. Drugarstvo je shvatala kao neku posebnu vrednost i umela je da čuva tajne kao niko. I nije volela nepravdu,onako kako to samo deca znaju, čisto, bez ikakve koristi. 

Drugarica Nađa bi mogla da drži predavanje po školama o Bojani i njenim vrednostima, kao vrlo poželjnim i pozitivnim. Nađa govori kroz snažnu tugu, koliko poznaje Bojanu, da ne želi da plaču, da budu srećni, i da se smeju i obećava׃ „Smejaću se za tebe, radovaću se za tebe i trudiću se da uspem za obe u ovom životnoj misiji. Koliko su važne ove poruke u situaciji velikih trauma među najboljim drugarima i drugaricama i jedinim iskonskim vrednostima, koja nisu pokvarena životima kakve živimo. 

Iz ovog drugarstva može se učiti šta znači biti dete sa karakterom, otvorena i spremna da kažeš svakome šta o njemu misliš. Šta znači voleti i u toj ljubavi biti sretan. Biti „anđeo čuvar”. I da te tako vide drugarice i drugari… 

Koliko je lako biti „vredna i istrajna, uporna u savladavanju novog gradiva, izuzetno uredna, i aktivna u svakodnevnom radu na času”. Koliko je važno „svaki zadatak prihvatiti kao priliku da naučiš više, da napreduješ i pokažeš koliko možeš i želiš…”

Koliko je moguće i važno biti blage prirode, mirna i staložena, nenametljiva i strpljiva i da istina uvek mora da se kaže. (Ovo su opisi prosvetnih radnika, razredne i učiteljice). 

„Smatrala je da razgovorom može da reši svaki problem”. Zamislite, ko danas ima strpljenje za ovakvu ideju. I koliko je to poraz svih nas i kako odbacivanje ove ideje deluje na decu. I koliko je važno da svi učimo o toleranciji koju je Bojana stekla u porodici ili samostalno. 

Ovo su vrednosti koje krase svu decu i mlade kojih ćemo se sećati 3. i 4. maja. A zašto samo tada i zašto ne svakoga dana u svim školama i našim životima? 

Poseban Bojanin talenat je crtanje i pedantnost u pisanju. „Bojanine sveske su bile uredne, lekcije čitko napisane, a naslovi istaknuti i podvučeni olovkama u boji. Ispod svake lekcije, nalazio se poneki divan crtež ili ilustracije teksta koji smo obrađivali na času”, svedoči razredna Sanja Terzić. „Bojana je bila prava umetnica. Listajući njene sveske, imali ste utisak kao da ste u knjizi prepunoj divnih slika, koje su najbolje opisivale Bojaninu dušu”. 

„Bojana je naš anđeo koja je bojila ovaj svet najrazličitijom bojama jer je želela da ga učini lepšim i boljim. Na nama je da se svakodnevno trudimo da tu Bojaninu želju i ostvarimo.”

Bojana je svojim životom i vrednostima, crtala svet kakav je želela, i koji je bio i prepun kritike načina života, ali na način da je taj svet činila lepšim, onako kakvim ga je želela za sve. 

To je neverovatna snaga, inspiracija, za sve koji su izgubljeni u haosima koje živimo. I njena žrtva i svih ubijenih u masovnim zločinima, mora da bude izazov koji prihvatamo u borbi protiv svakog zla i borbi za pravdu i borbi da sprečimo sve moguće slične buduće zločine.