Mijatović: Migrantski kamp Vučjak se mora raspustiti odmah, nije za ljude

6. December 2019.
Komesarka za ljudska prava u Savetu Evrope Dunja Mijatović ponovila je danas u Sarajevu da vlasti Bosne i Hercegovine odmah moraju zatvoriti migrantski kamp Vučjak kod Bihaća.
dunja-mijatovic-678x381
Foto: Beta / AP

Ona je izjavila da je šokirana onim što je videla u improvizovanom i neuslovnom kampu Vučjak kod Bihaća.

“Nije mi prvi put da idem u kampove gde postoji mogućnost i konflikata. Pre skoro mesec dana sam bila u Grčkoj i videla sam situaciju koja je isto tako katastrofalna, ali ono što sam videla u Vučjaku je bilo zaista ono što nikada nisam videla pre”, istakla je Mijatovićeva na konferenciji za novinare.

Prema njenim rečima, dolaskom zime uslovi u Vučjaku su postali još nehumaniji.

“Vučjak je izgradjen na bivšoj deponiji smeća, u blizini su mine, nemaju tekuće vode, sanitarni uslovi su loši. Mnogi migranti su bez odgovarajuće odeće i obuće. Držati ljude u takvim uslovima je nečovečno i neprihvatljivo”, naglasila je ona.

Evropska komesarka je dodala da je taj kamp trebalo “zatvoriti pre nekoliko meseci”, dodavši da ga, ustvari, nikada nije trebalo ni otvoriti.

“Vlasti ga moraju zatvoriti, a ljudima osigurati pristojan smještaj”, istakla je Mijatović.

Prema njenim rečima, ministar bezbednosti BiH Dragan Mektić ju je uverio da će se to desiti, i pre konferencije za novinare joj je javio da ima sastanak sa premijerom Unsko-sanskog kantona.

“Što vlasti duže čekaju, to je situacija gora. U Vučjaku je oko 500 do 600 ljudi i vlasti nemaju izgovora da ne interenevnišu. Ta situacija se mora rešiti jedino zatvaranjem kampa”, kazala je Mijatovićeva.

Evropska komesarka je dodala da je posetila i ostale izbegličke kampove u BiH, navodeći da je i u njima situacija loša.

“Zabrinuta sam situacijom u kojima azilanti i migranti spavaju i u drugim kampovima. U prihvatnim kampovima je, u poredjenju sa Vučjakom, bolja sitaucija, ali uslovi su i dalje ispod bilo kakvog standarda, pogotovo u ‚Biri‘. Džava mora osigurati postojanje odgovarajućih prihvatnih smeštaja”, naglasila je Mijatović.

Prema njenim rečima, država uopšte ne pomaže Unsko-sanskom kantonu, a izostanak pomoći vlasti pokušava se popuniti solidarnošću stanovništva i predanošću medjunarodnih i nevladinih organizacija.

“Vlasti moraju preuzeti odgovornost po pitanju migracija u BiH”, naglasila je Mijatović.

Ona je dodala da bi registracija migranata trebala biti ekspeditivnija, kao i da bi se Republika Srpska trebala uključiti u problem migracija u BiH.

“I RS bi se trebala uključiti, te ravnomerno prihvatiti ogdovornost. RS i nekoliko kantona u Federaciji BiH za sada odbijaju da preuzmu odgovornost i broj migranata koji se trenutno nalazi u BiH je oko osam hiljada”, kazala je Mojatovićeva.

Prema njenom mišljenju, za toliko ljudi se može pronaći smeštaj i za to postoje obezbedjena sredstva.

Pitanje političke volje je, ocenila je evropska komesarka, veće pitanje od pitanja sredstava.

“Neke vlasti su u potpunosti svesne problema, a neki politički akteri potpiruju strahove stanovništva time što šire potpune neistine o migrantima. Važno je da se suzdrže od takve stigamitizirajuće propagande”, naglasila je Mijatovićeva.

Dodala je da su neke od izjava zvaničnika u BiH o migrantima “šokantne”.

“Da ne govorim o situaciji u kojoj smo mi bili 90-ih godina. Ovo što se dešava u BiH je zaista sramotno”, konstatovala je komesarka za ljudska prava pri Savetu Evrope.

Komentarisala je i informacije o vraćanju migranata iz Hrvatske na teritoriju BiH, navodeći da su joj “brojni sagovornici i lekari dali izveštaje o migrantima koji bivaju premlaćeni i kojima se oduzima ono što imaju kod sebe, uključujući i obuću”.

“Ovakvo nečovečno ponašanje je suprotno konvenciji o ljudskim pravima. Premijeru Hrvatske sam 2018. godine postavila pitanje u vezi sa tim i situacija se od tada samo pogoršala. Takve radnje ne mogu proći nekažnjeno”, navela je Mijatovićeva.

Naglasila je i da će nastaviti da prati situaciju u Bosni i Hercegovini i čitavoj regiji i da će delovati na evropskom nivou, da bude pristup humaniji i uskladjeniji sa ljudskim pravima.

“Da li će moja nastojanja dovesti do promena je više pitanje političke volje nego sredstava. Migranti s kojim sam razgovarala su od mene tražili da budem njihov glas i to svakako nameravam da uradim”, navela je Mijatovićeva.

Upitana zašto EU ne želi da otvori granice za migrante, ona je odgovorila da “to što postoje zemlje u EU koje ne žele da prime migrante nije izgovor da se uradi ono što je moguće”.

“Nova Evropska komisija je započela sa radom i uskoro ću imati sastanke na kojima će se govoriti o strategijama”, dodala je Mijatović.

Naglasila je da postoje evropske zemlje koje konstantno primaju migrante, poput Portugala i Grčke, dodavši “nemojte misliti da je BiH centar sveta”.

Upitala je i da li su migranti “najveći problem ove države”.

Na konstataciju novinara kako je EU 90-ih znala koga prima, jer su stanovnici BiH imali pasoš ili ličnu, te da “mi ne znamo ni ko su ni kamo žele”, Mijatović je odgovorila da “nije tačno da migranti ne žele da se registruju”.

Spomenula je i srpskog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorada Dodika, za koga je kazala da je jedan od onih koji govore loše o migrantima.

“Dodik je prvi na listi onih koji govore strašne stvari, isto tako kanton u Hercegovini i deca migranata u Salakovcu koja ne idu u školu, jer to odbijaju lokalne vlasti”, navela je Mijatovićva.

Izvor: Beta

Click