Kako korupcija jede Srbiju?

Piše: Lana Avakumović

Srbija se nalazi na 91. od 180 mesta na najnovijem Indeksu percepcije korupcije (CPI) koji objavljuje organizacija Transparency International (TI). Ukupna ocena Srbije iznosi 39 na skali od 0 do 100, gde je 0 najgori (najveća percepcija korupcije), a 100 najbolji rezultat, te tako delimo mesto na svetskoj rang listi korupcije sa ne tako dalekom Turskom.

U odnosu na prethodni period, ovakva ocena predstavlja nastavak stagnacije u borbi protiv korupcije – pomenuti indeks ne pokazuje preveliki pad (ocena je ista, dok smo se pomerili 4 mesta niže na listi zemalja i teritorija), ali ukazuje na odsustvo sveobuhvatne borbe protiv korupcije. Srbija se nalazi „4 poena ispod svetskog proseka (43) i 19 poena ispod proseka našeg kontinenta, a 27 poena iza proseka onog dela Evrope čiji deo želimo da postanemo“, navodi organizacija Transparentnost Srbija, zvanični partner mreže TI u našoj zemlji. Dodatno, ovo je prvi put da se nalazimo na donjoj polovini svetske liste, što se nije desilo od 2006. godine.

Visok nivo (percipirane) korupcije ima brojne negativne posledice, među kojima se nalazi i izuzetno negativan uticaj na rast privrede, što je u Srbiji i te kako vidno.

Korupcija kao kočnica rasta privrede Srbije

Fiskalni savet je prošle godine objavio radni dokument u kojem se navodi da je privredni rast Srbije ispod svog potencijalnog nivoa, pre svega zbog slabih institucija – posebno vladavine prava i kontrole korupcije.

„Sledeći činilac koji koči privredni rast su niske investicije – za koje (naročito za privatne investicije) pokazujemo da su nedovoljne, pre svega usled slabe vladavine prava i visoke korupcije“, navodi se u radnom dokumentu i dodaje da su nedostaci u obrazovnom sistemu još jedan faktor koji usporava rast privrede Srbije. Štaviše, rezultati ovog istraživačkog rada pokazuju da okvirno polovina zaostajanja privrednog rasta Srbije može da se objasni upravo visokom korupcijom i slabom vladavinom prava, navode autori.

Fiskalni savet pravi jasnu vezu između nivoa korupcije, vladavine prava i rasta privrede, pa tako autori istraživačkog rada objašnjavaju da korupcija narušava tržišne uslove i „viškove sredstava privrede usmerava ka neproduktivnim koruptivnim aktivnostima umesto u proizvodnju, osvajanje novih tržišta, ulaganje u obuku zaposlenih, investicije i drugo“.

Sledeća velika prepreka poslovanju privrede, dodaju, jeste nedovoljno efikasan i nezavisan pravosudni sistem – „ukoliko pravna zaštita potpisanih ugovora ne funkcioniše potpuno pouzdano, a naplata nenaplaćenih potraživanja sudskim putem nije efikasna, to vodi ka gušenju privredne aktivnosti.“

Ceo istraživački rad Fiskalnog saveta možete pročitati ovde.

TS: Stagnacija Srbije je najmanje što možemo da očekujemo

Organizacija Transparentnost Srbija (TS) u svom saopštenju povodom najnovijeg Indeksa percepcije korupcije ističe da je stagnacija Srbije u ovom polju najmanje što možemo da očekujemo, imajući u vidu da Vlada „otvoreno krši i relativizuje antikorupcijska pravila koja je sama predložila, a tužilaštvo ne daje jasne odgovore na javno iznete i dokumentovane sumnje na korupciju“.

Kada je reč o konkretnim primerima iz protekle godine, TS podseća na zakonske izmene koje su donete u okviru dijaloga vlasti i opozicije o izbornim uslovima u decembru 2019, a koje su odnose na finansiranje izborne kampanje i sprečavanje zloupotrebe javnih resursa u partijske svrhe. Kako kažu, ovim izmenama nisu otklonjeni čak ni oni problemi na koje je još 2016. ukazao ODIHR.

Kako Indeks percepcije korupcije koristi više dostupnih izvora, u slučaju Srbije ove godine je razmatrano 8 relevantnih istraživanja, pa tako izveštaj fondacije Bertelsman (Bertelsmann) daje detaljniji uvid u rasprostranjenost korupcije u Srbiji.

Korupcija otežava poslovanje i koči razvoj preduzetništva

Fondacija Bertelsman na svake dve godine objavljuje Indeks transformacije (BTI), a u poslednjem izveštaju za Srbiju (2018) u više aspekata razmatra i prisustvo korupcije. Indeks, između ostalog, posmatra ekonomsku i političku transformaciju u okviru procesa tranzicije.

Jedan deo izveštaja posvećen je stanju vladavine prava, a autori navode da je korupcija slaba tačka pravosuđa u Srbiji. „Visoki zvaničnici nastavljaju da utiču na sudove i čak javno kritikuju sudske odluke“, navode autori i dodaju da je slučaj Savamale ilustracija stanja vladavine prava u našoj zemlji.

Kada je reč o organizaciji tržišta i konkurenciji, faktorima koji u velikoj meri utiču na rast privrede jedne zemlje, u izveštaju se zaključuje da je u Srbiji jednostavno pokrenuti biznis, ali da poslovne regulacije postavljaju brojne prepreke. „Postoje mnoge procedure i preklapajuće nadležne institucije koje opterećuju kompanije, kao i visok stepen korupcije među državnim zvaničnicima i birokratijom. Pravni okvir nije konzistentan i sklon je neočekivanim i značajnim izmenama, što je štetno po preduzetničko planiranje“.

Visok nivo korupcije generalno loše utiče na planiranje poslovanja, budući da unosi neizvesnost i nepoverenje zbog kojeg će mnogi odustati od otvaranja sopstvene firme ili ulaganja u Srbiji, bilo da je reč o domaćim ili stranim preduzetnicima i investitorima.

Ceo izveštaj BTI za Srbiju možete pogledati ovde

Smanjiti regulatorne i finansijske intervencije države

Deo izveštaja Transparency International odnosi se na rešavanje problema političke korupcije i uključuje predložene mere: kontrolu finansiranja kampanja, preispitivanje preferencijalnog tretmana kod zaključivanja ugovora sa državom, regulisanje sukoba interesa, uređeno lobiranje i otvoreni proces donošenja odluka, jačanje integriteta izbornog postupka, podršku aktivnostima civilnog društva, uzbunjivača i medija i poštovanje načela podele vlasti.

Kada je reč konkretno o našoj zemlji, Transparentnost Srbija ističe prioritete za borbu protiv korupcije među kojima se nalaze i preporuke u vezi sa rasterećenjem privrede kako bi se smanjio prostor za korupciju.

Tako jedna od preporuka glasi: „Smanjenje regulatornih i finansijskih intervencija države (npr. dozvole, odobrenja, subvencije) koje stvaraju rizike za korupciju, naročito kada se sprovode bez prethodno utvrđenih kriterijuma“. Ova preporuka je na liniji sa ranije navedenim zaključcima budući da prevelika opterećenja znače veću ulogu države u privredi, što nesumnjivo otvara veći prostor za korupciju i posledično usporava ili čak koči rast privrede Srbije.

Najnoviji Indeks percepcije korupcije dostupan je na linku

Interaktivna mapa Indeksa percepcije korupcije; Izvor: Transparency International 

——————————————————————————————————————————

Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke