Četvrt veka od ubistva Slavka Ćuruvije u svetlu oslobađajuće presude okrivljenima (VIDEO)

Izvor: Insajder

Radomir Marković bio je šef Državne bezbednosti (DB), Milan Radonjić načelnik beogradskog DB-a, Ratko Romić glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi Službe, a Miroslav Kurak pripadnik rezervnog sastava DB-a.

Nakon što se u medijima krajem 2000. godine pojavio dokument pod nazivom „Dosije Ćuran“, koji je otkrio da je Ćuruviju pratio DB, kao i da je pratnja obustavljena neposredno uoči ubistva bilo je jasno da je u ubistvo umešana tajna služba.

Istražne radnje posle ubistva Slavka Ćuruvije počele su 2001. godine, kada šef Državne DB-a više nije bio Radomir Marković, u vreme Vlade premijera Zorana Đinđića.

Paradoksalno, prvi pomak napravljen je tek u vreme kada su na vlasti ponovo bili oni koji su bili na vlasti i kada je Ćuruvija ubijen.

Prve osuđujuće presude

Početkom 2013. formirana je Komisija za istraživanje ubistava novinara, a krajem iste godine, kada je istraga bila završena prvi potpredsednik Vlade i šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti Aleksandar Vučić nudi ostavku ukoliko slučaj Ćuruvija ne bude rešen.

Prvo suđenje počelo je tek 16 godina nakon ubistva – u junu 2015. godine. Prva prvostepena presuda doneta je u aprilu 2019. godine.

Tužilaštvo je tražilo maksimalne kazne od po 40 godina zatvora, ali su Radomir Marković i Milan Radonjić osuđeni na po 30 godina, a Miroslav Kurak i Ratko Romić na po 20 godina zatvora. Međutim, u presudi se, pored bivših funkcionera DB-a, kao neposredni izvršilac pojavljuje NN osoba.

Bilo je to prvi put u istoriji Srbije da neko odgovara za ubistvo novinara.

Ipak, poništena je u septembru iste godine zbog odstupanja od optužnice. Apelacioni sud je vratio predmet na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

Ponovljeno suđenje počelo je u jesen 2020. godine. Krajem 2021. doneta je druga prvostepena presuda, gotovo istovetna kao i prva. I ta presuda je oborena.

Apelacioni sud zatim odlučuje da sam otvori pretres – sasluša optužene i ključne svedoke i iznova razmotri dokaze. Suđenje je završeno posle mesec dana.

„Ćuruvija nije bio izdajnik već patriota“

„Organizovano, planski, mučki i surovo pripremljena je klopka u kojoj Slavko Ćuruvija nije mogao da preživi. Slavko Ćuruvija nije bio izdajnik, već patriota koji je svojim kritikovanjem izazvao bes i revolt najviših državnih organa. Njegova hrabrost, na kraju ga je i koštala života“- ovo su završne reči tužioca za organizovani kriminal Milenka Mandića pred Apelacionom sudom krajem marta prošle godine.

Dodao je i da je ubistvo učinjeno usred bombardovanja Jugoslavije, kad je procenjeno da javnost neće reagovati.

Govoreći o motivu za ubistvo Ćuruvije, tužilac je rekao da je on više nego jasan i nesporan.

“Potpuno je jasno zašto je skrenuo pažnju na sebe jer možemo reći da je u to vreme bio jedan dominantan novinar i da je imao veliku medijsku podršku. Svako njegovo javno istupanje, kako pred domaćom javnošću tako i pred stranom, on je jasno i bez komprimisa iznosio svoj kako politčki stav, tako i analizu dešavanja i time privukao pažnju Resora državne bezbednosti. To ga je kvalifikovalo da završi kao unutrašnji neprijatelj”, rekao je Mandić i dodao “svi znamo da je Resor DB-a pratio i obrađivao unutrašnje neprijatelje koji su zapravo bili politički neprijatelji režima”.

Oslobađanje optuženih, sa druge strane, tražili su advokati odbrane smatrajući da nije dokazano da su osumnjičeni bivši pripadnici Državne bezbednosti krivi.

Legijino svedočenje

Bivši komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija – jedan je od ključnih svedoka Tužilaštva u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije.

On je na pretresu po žalbama na osuđujuću presudu prošle godine rekao da ostaje pri iskazu koji je ranije dao tužiocu, na osnovu kojeg je, pored ostalog, i podignuta optužnica.

Bivši šef JSO, koji je osuđen na 40 godina zatvora zbog ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, 2014. je, sa tužiocem za organizovani kriminal, podelio svoja saznanja o ubistvu Slavka Ćuruvije.

Ulemek je tada ispričao da je tokom 2000. sa tadašnjim šefom DB-a Radomirom Markovićem, dogovarajući jednu akciju hapšenja, pitao ko će biti „navigatori“ Jedinice, odnosno osobe zadužene da asistiraju tokom hapšenja. Šef DB-a mu je, kako je tada svedočio, rekao: „Ovi Radonjini koji su ubili Ćuruviju“, misleći na tadašnjeg šefa beogradskog DB-a Milana Radonjića.

„Ja sam to onako stao prilično zatečen, nisam znao po kom osnovu i zbog čega mi je to tako rekao na taj način, onako potpuno nonšalantno, sedeći za stolom… Posle sam napustio kancelariju, onako prilično ometen i izašao u hodnik, i kad sam iz hodnika prešao u hol gde je bilo sedište načelstva Službe državne bezbednosti, tada zatekao sam Ratka Romića i Miroslava Kuraka koji se nalaze u tom holu. Ja sam shvatio da oni zapravo treba da budu navigatori, odnosno rukovodioci te tadašnje akcije… Posle nekih 45 minuta čekanja, na mobilni telefon mi se javio Ratko Romić i rekao mi je da se akcija za to veče odlaže“, rekao je tada Legija.

Iznoseći završnu reč prvookrivljeni Radomir Marković rekao je da Milorad Ulemek Legija i bivši članovi Zemunskog klana braća Simović nisu govorili istinu kada su dali svoje iskaze pred tužiocem u slučaju Ćuruvija.

„Njihovi iskazi nemaju težinu“, dodao je.

Inspektor Kecman: Ozbiljno da se zapitamo kao društvo gde idemo

U specijalnoj emisiji „Kad pobedi mrak“, autorke Brankice Stanković intervju je dao inspektor Dragan Kecmana čiju je karijeru obeležio slučaj ubistva Ćuruvije. Prema zvanično zavedenim podacima Kecmanovo ubistvo je planirano najmanje dva puta, a dozvolu za nošenje oružja koje je dobio od MUP-a kao poklon za odlazak u penziju ne može da dobije ni godinu dana kasnije.

Brankica Stanković: „S obzirom na to da je reč o ubistvu novinara 1999. godine i da je taj novinar prethodno proglašen za izdajnika, kroz Vašu priču jednog policijskog inspektora i kroz priču tog slučaja mi bismo da vidimo gde smo i zašto smo tu gde jesmo 24 godine kasnije?“

Dragan Kecman: „Upravo tako. Znači da vidimo ako bude se potvrdilo i ako bude definitivno oslobađajuća presuda, gde se nalazimo. Evo dobro pitanje ne samo za komisiju, za policijske službenike koji su radili, nego i za vas novinare i za celo društvo – gde se nalazimo sad u ovom vremenu i u kom periodu se mi to nalazimo.“

Dragan Kecman rekao je tada da smatra da, ako bude oslobađajuća presuda, što, kako je rekao, ne želi da prihvati, “onda smo mi u ozbiljnoj situaciji da se zapitamo kao društvo gde idemo, u kom pravcu idemo”.

Oslobađajuća presuda Apelacionog suda

Iako je odluka Apelacionog suda doneta nakon završnih reči, objavljena je tek deset meseci kasnije – početkom februara ove godine.

Okrivljeni za ubistvo Slavka Ćuruvije – Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić oslobođeni su krivice.

Sud je, usvajanjem žalbi odbrane i delimičnim usvajanjem žalbe Tužilaštva, preinačilo prvostepenu presudu i okrivljenog Markovića oslobodilo od optužbe da je izvršio krivično delo teško ubistvo u podstrekavanju, a okrivljene Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića da su, kao saizvršioci, izvršili krivično delo teško ubistvo iz člana.

Apelacioni sud je, kako se navodi, nakon održane sednice veća, doneo odluku da otvori pretres pred drugostepenim sudom, jer je „osnovano izjavljenim žalbama ukazano da je prvostepeni sud i u ponovljenom postupku učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka zbog kojih nije bilo moguće ispitati pravilnost i zakonitost pobijane presude, a takođe nije postupio po nalogu drugostepenog suda i nije otklonio nepravilnosti na koje je ukazano ranije donetim rešenjem Apelacionog suda”

Fondacija Slavko Ćuruvija: 25 minuta za 25 godina

Odluka izazvala je niz reakcija, te je Slavko Ćuruvija fondacija saopštila da je šokirana odlukom i da „ovakva presuda zločinački sistem potpuno legitimizuje i vraća na veliku scenu devedesete godine prošlog veka. Zbog toga je Fondacija pozvala na skup 5. februara ispred Apelacionog suda gde se Ivana Stevanović iz ove fondacije zahvalila svima koji su došli da „pokažu koliko ih presuda boli“.

„Umesto reči doneli smo jednu belu zastavu da je uručimo pravosuđu Srbije, državi Srbiji koja se predala i poklekla pred silom“, navela je na skupu.

Ona je pozvala okupljene da 25 minuta za 25 dugih godina „koliko smo čekali na pravdu provedu u tišini“ i da podignu ogledala da „pogledaju svoj odraz u našim rukama“.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić izjavio je da je oslobađajuća presuda za optužene za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije još jedan pokazatelj da je država od prvog dana opstruirala istragu i nikada nije ni imala nameru da rasvetli ovo ubistvo, dok je Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara, rekao da je od juna najavljivao da će se to dogoditi jer je to bilo potpuno jasno iz informacija koje su dobijane.

Zbog rekacije javnosti na presudu oglasio se i predsednik Apelacionog suda Dušan Milenković koji je rekao da „sud sudi samo na osnovu dokaza koje ima u spisima predmeta“, te da je nalaženje veća koje je odlučivalo u ovom postupku da, kako kaže, Tužilaštvo nije prezentovalo sudu dokaze koje bi potkrepili navode iz optužnice.

Insajder je svoj stav o presudi iskazao crnim ekranom u programu. Redakcija Insajdera koja ove godine obeležava 20 godina postojanja i čiji su urednici i novinari više puta bili izloženi pretnjama zbog kojih im je i zvanično bezbednost bila ugrožena, poziva predstavnike vlasti da poštuju zakone i Ustav ove države koji garantuju bezbednost i slobodu govora svim građanima. U zemlji u kojoj je bilo više političkih ubistava nedopustivo je da predstavnici vlasti sa pozicije moći bilo kog novinara, bilo kog medija optužuju i targetiraju.