A za austrijsku gospodu dva miliona evra

Piše: Milenko Vasović, BIZLife

Najvažnije je da se nismo obrukali. Ti Rauchi su ugledni ljudi, u njihovom vlasništvu je kompanija koja prodaje voćne sokove u stotinak zemalja, a zapošljava više od 10.000 radnika. I pravi godišnji promet veći od pola milijarde evra. Valja da takvu firmu poguraju i srpski poreski obveznici.

Država Srbija je potpisala sa porodičnom kompanijom Rauch ugovor o dodeli 2,19 miliona evra bespovratne pomoći, odnosno subvenciji. Ugovor je potpisan pri čistoj pameti, dan, dva pre ovog strašnog zagađenja vazduha. Nije bilo pomućene svesti, znala je vlast šta čini.

To se od nas nekako i očekuje. Nema tih bogatuna koje Srbija neće pogurati. I Austrijanci su široke ruke, pomažu i oni druge, doniraju fudbalske klubove, Formulu 1… Kada sledeći put na kakvom bolidu vidite reklamu Rauch budite ponosni, možda je tamo otišao i neki naš evro.

Ima doduše Rauch i nekakvu obavezu, nije velika, ali obaveza je. Oni bi trebalo do kraja 2021. u svojoj fabrici u Koceljevi da zaposle najmanje 30 ljudi. Ovo je najveća subvencija po jednom radnom mestu ikada isplaćena u Srbiji, a i šire.

Za svakog zaposlenog Rauch će dobiti po 73.044 evra. Još koliko juče je na nivou skandala dožviljavana vest da je kineska „Meita“ za fabriku u Bariču dobila 28.000 evra po zaposlenom. A tek je januar, ima rekordi još da se množe.

Ne da mi đavo mira pa računam; ako je bruto plata jednog radnika oko 600 evra (a i manja je) to je na godišnjem nivou 7.200, za deset godina 72.000. Još ima i kusura. Znači Rauch dobija besplatno 30 radnika na deset godina. E, to se zove mudar državni potez.

Šta li o ovome misle u ostalim fabrikama sokova, ima njih u Srbiji, i dobro rade – i izvoze. Znaju ljudi posao. Da li je i njima nuđena subvencija, da li je bilo kakvog konkursa, poziva? Šta bi njima značilo tih dva miliona? Možda bi oni zaposlili i više ljudi.

Je li njima ovo udarac u cevanicu? U tih 2,19 miliona ima i njihovog novca i oni pune držvni budžet. Ispada da će sopstvenim parama pomagati konkurenciju.

Rauch je u Srbiju došao još 2006. Kupili fabriku, obnovili posao, zaposlili ljude i očigledno im dobro ide. E, sad se neko, posle 14 godina, setio da im ugura subvenciju.

Nije ovo nikakv glas protiv Raucha, ni protiv stranih investitora, pa ni protiv subvencija. Ovo je očigledan primer razbacivanja. Taj novac je mogao mnogo bolje da se iskoristi.

Zamislite samo da je na kakvom konkursu 30 mladih ljudi dobilo tih 73.044 za sopstveni biznis. I neka svaki treći uspe, za deset godina imali bi 10 uspešnih preduzetnika koji bi plaćali državi obaveze, zapošljavali radnike. I ne bi razmišljali o odlasku iz Srbije. Ovako smo dobili rupu za minđušu. Mnogo skupo bušenje.