Veran Matić o odluci Apelacionog suda u slučaju paljenja kuće novinara Milana Jovanovića: Veoma važna osuđujuća presuda sa direktnom porukom političkim moćnicima da su nedopustive pratnje novinarkama i novinarima
Povodom ove presude Apelacionog suda oglasio se Veran Matić, predsednik Upravnog odbora ANEMa i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara i tom prilikom istakao:
Posle niza poražavajućih vesti vezanih za bezbednost novinara u Srbiji, oslobađajuće presude u slučaju suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije, odbijanja Tužilaštva za organizovani kriminal da preuzme rešavanje slučaja ubistva novinara Milana Pantića, tridesetogodišnjice nerešenog slučaja smrti Dade Vujasinović, ova vest je ohrabrujuća kao poruka da je nasilje nad novinarima ipak i kažnjivo. Paljenje kuće novinara Milana Jovanovića, najdrastičniji je oblik ugrožavanja bezbednosti novinara posle atentata na Dejana Anastasijevića, što je, takođe, nerazrešeno. Posle više od pet godina suđenja i dve prvostepene osuđujuće presude, sa neizvesnošću se očekivala odluka Apelacionog suda.
I pored činjenice da je u pitanju visoki funkcioner vladajuće partije SNS i predsednik opštine Grocka, urađena je vrlo profesionalna i brza istraga, tužilaštva i policije. Mi iz Stalne radne grupe za bezbednost novinara te 2019. godine, pratili smo intenzivno istragu i podnošenje presude i pored velike zabrinutosti za odvijanje procesa, bili smo ohrabreni rezultatima, brzim podizanjem kredibilnog optužnog akta.
Vrlo značajna je bila podrška i solidarnost medijske zajednice, u praktičnoj podršsci porodici Milana Jovanovića, ali i profesionalnoj solidarnosti. I pored sporosti pravde, novinari i građani Srbije su pomogli da se prikupe sredstva za obnovu spaljene kuće, omogućen je privremeni smeštaj, a bezbednost Milana Jovanovića garantovala je policija stalnim obezbeđenjem.
Posvećenost tužilaštva, i posebno tužioca Predraga Milovanovića, u pisanju i zastupanju optužnice, dovela je do prvostepene osuđujuće presude i pored vrlo snažnog tima advokata odbrane.
Ovo je vrlo značajna poruka ugroženim novinarima da nikada ne posustaju, vrlo značajna poruka medijskoj zajednici da mora biti solidarna inače će nestati, i vrlo važna poruka političarima da nisu nedodirljivi.
Četiri godine zatvora za podstrekača, visokog funkcionera i političara, i isto toliko za plaćenog egzekutora, značajna je cena koju će morati da plate za bahatost, osećaj svevlašća i za osećaj da svako delo koje se čini za nosioce političkih funkcija i predstavnike vlasti može da bude plaćeno visokim kaznama.
Vrlo često su kazne za prestupe vezane za ugrožavanje bezbednosti novinara oslobađajuće, ili su ispod zaprećenog iznosa.
Ova kazna nije pravedna jer je morala biti veća, ali kada se uzme u obzir krivično delo koje presuđuje Apelacioni sud, ona je pri maksimalnom iznosu. Jeli i Milanu niko neće moći da nadoknadi zdravlje, uništeni dom, spaljen život, ali će zauvek ostati sramota osuđenih koji su prebrojavali zavese i tepihe u domu porodice koju su životno ugrozili.
Jelino i Milanovo herojstvo utkano je u borbu za ovu presudu, neki bi rekli pobedu, no ja ću se uzdržati od te ocene, već ću se osvrnuti na ono što je u epilogu procesa evidentno, a to je sledeće: solidarnost medijske zajednice, profesionalizam i u njemu izrazita upornost tužilaštva i tužioca Milovanovića, kao i poštenje sudija koji su, u oba stepena, donosili osuđujuće presude. Svi činioci ključni za slobodu izražavanja u ovom slučaju, pokazali su se na visini zadatka. Od hrabrosti novinara, preko profesionalnosti tužilaštva, do pravičnosti sudstva.
Apelacioni sud pravosnažno smanjio Simonoviću kaznu za podstrekivanje na paljenje kuće novinara Milana Jovanovića
Simonoviću je izrečena i novčana kazna od 100.000 dinara, a drugostepeni sud je smanjio i ostalim okrivljenima kazne.
Drugoogptuženi Vladimir Mihailović koji je prvostepenom presudom bio osuđen na četiri godine, pravosnažno je osuđen na tri godine i novčanu kaznu od 100.000 dinara, trećeoptuženom Vladimiru Novakoviću je takođe kazna smanjena za godinu dana te je osuđen na kaznu zatvora od dve i po godine.
Aleksandar Marinković koji se nalazi u bekstvu je kao direktni izvršilac osuđen na kaznu zatvora od četiri godine, za šest meseci manje od prvostepene presude, i novčanu kaznu od 100.000.
Apelacioni sud smatra da se osnovano žalbama branilaca okrivljenih pobijaju navodi prvostepene presude da je prilikom požara nastupila šteta velikih razmera, kao i da je taj sud povredio zakon kada je okrivljene osudio za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti.
Veštačenje je utvrdilo da je tom prilikom nastala materijalna šteta veća od četiri miliona dinara, dok prema pravnom shvatanju šteta velikih razmera, kada je reč o krivičnom delu teško delo protiv opšte sigurnosti, postoji kada vrednost prelazi iznos od šest miliona dinara, a što ovde nije slučaj.
Imajući u vidu navedeno sud je preinačio presudu u pogledu pravne kvalifikacije i radnje kvalifikovao kao krivično delo izazivanje opšte opasnosti u odnosu na Simonovića i Mihailovića podstrekavanjem, dok je u odnosu na Novakovića pravna kvalifikacija ostala neizmenjena.
Kada je reč o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je po nalaženju Apelacionog, pravilno utvrdio od olakšavajućih okolnosti na strani Simonovića cenio da je neosuđivan, lične i porodične prilike, da se radi o porodičnom čoveku, dok je od otežavajućih okolnosti cenio da je kao podstrekač, saučesnik u izvršenju krivičnog dela ostvario visok intenzitet ugroženosti zaštićenog dobra, da je krivično delo izvršio iz niskih pobuda jer je kao predsednik opštine Grocka koji je, ne samo dužan da trpi kritike na račun vršenja svoje funkcije, već i da pokaže visok stepen tolerancije na njih, odlučio da, koristeći svoj položaj i uticaj, preduzme nedozvoljene radnje, a sve u cilju opomene Jovanovića da prestane da se bavi istraživanjem njegovog rada na poziciji predsednika opštine.
U odnosu na Mihailovića prvostepeni sud je ocenio da je reč o porodičnom čoveku, da je priznanjem doprineo utvrđivanju činjeničnog stanja, dok je od otežavajućih uzeo u obzir da je ostvario visok intenzitet ugroženosti zaštićenog dobra, da je krivično delo učinio iz niskih pobuda i da je zahtev Simonovića prihvatio iz koristoljublja, da bi time obezbedio bolji status svoje supruge.
Sud je od olakšavajućih okolnosti na strani Novakovića ocenio da je neosuđivan, da je priznanjem značajno doprineo utvrđivanju činjeničnog stanja i da se radi o porodičnom čoveku, dok je od otežavajućih okolnosti utvrdio da je krivično delo učinio iz koristoljublja, da je svojim delom ostvario visok intenzitet ugroženosti zaštićenog dobra i da tokom postupka nije izrazio žaljenje i kajanje zbog izvršenog krivičnog dela.
Na strani Marinkovića sud je od olakšavajućih okolnosti utvdio da je priznanjem doprineo utvrđivanju činjeničnog stanja, dok je otežavajućim okolnostima ocenio njegovu višestruku osuđivanost, te to da je izvršenjem krivičnog dela ostvario visok intenzitet ugroženosti zaštićenog dobra, kao i da je krivično delo izvršio iz niskih pobuda.
Drugostepeni sud je ocenio da se osnovano žalbama branilaca okrivljenih osporava pravilnost odluke o visini kazne imajući u vidu da je Apelacioni sud prekvalifikovao sa težeg na blaže krivično delo, a što svakako, opravdava odmeravanje blaže kazne.
Takođe, Apelacioni sud smatra da prvostpeni sud nije dovoljno utvrdio da su Mihailović, Novaković i Marinković priznali izvršenje krivičnog dela, dok je u odnosu na Simonovića propustio da utvrdi njegovu starosnu dob, a u odnosu na Marinkovića nije cenio porodične prilike, što su sve okolnosti od značaja kod odmeravanja kazne, dok u odnosu na Novakovića propustio da kao olakšavajuću okolnost prihvati da je sposobnost okrivljenog da shvati značaj svog dela i da upravlja postupcima bila smanjena.
Naime, u noći između 11. i 12. decembra 2018. godine zapaljen je automobil Jovanoviceve supruge, a požar se tada proširio na garažu i deo kuće.
U požaru je pričinjena materijalna šteta, ali niko nije povređen.
Simonović se tereti da je druge optužene podstrekavao da u znak opomene zapale imovinu Jovanovića.
