Dobrota čuva živote

27. April 2020.
Humanost je vrlina čistih srca. U porodici Aleksandra i Dobrile Radulović iz Bergena u Norveškoj srca kucaju za nevoljnike u domovini. Iako već dve decenije žive u inostranstvu, brinu o svom narodu. Njih dvoje redovno šalju Zemunskoj bolnici medicinsku opremu, ali i u druge zdravstvene ustanove u Srbiji.
250416c3-scaled
Priznanje za humanost: Dobrila Radulović i dr Miloje Marjanović. Foto: Vesti

Zahvaljujući njihovom ogromnom angažmanu, mnogim bolnicama stigao je u prethodnim godinama veliki broj respiratora, inkubatora, EKG aparata, ultrazvučnih aparata i drugih dragocenih medicinskih instrumenata. Pre nekoliko godina, Zemunska bolnica uručila je ovom plemenitom paru zahvalnicu za neizmerni trud koji ulažu da pomognu srpskom zdravstvenom sistemu.

Pojačana osećanja

– Šta reći o Aleksandru sem da je patriota koji nije zaboravio svoj narod, rod i rodnu grudu. Nažalost, njegovo ime je potpuno nepoznato velikom broju građana ove zemlje. Iskreno se nadam da će se i to uskoro promeniti. Planiram da u skorije vreme da uputim predlog predsedniku Republike Aleksandru Vučiću da se ovom plemenitom čoveku dodeli orden za zasluge. Radulovići su izuzetno humani ljudi koji nisu zaboravili svoj narod i svoj grad. Dobrila je od prodaje svog stana u Beogradu deo novca donirala za kupovinu inkubatora za Dečju kliniku u Tiršovoj. Takvo dobročinstvo treba ceniti – ističe poznati kardiolog dr Miloje Marjanović.

Dobrila i Aleksandar već godinama rade u bolnici u Bergenu, gde im je i sinula ideja kako bi mogli da pomognu svojoj otadžbini.

– Moj suprug radi na održavanju medicinskih uređaja. U Norveškoj se aparati posle pet-šest godina upotrebe rashoduju, iako su skoro novi i potpuno ispravni i zamenjuju savremenijim. Shvatili smo da bi takvi aparati Srbiji bili zlata vredni i tako je rođena zamisao. Aleksandar je u mogućnosti da sa rukovodstvom bolnice dogovori da se rashodovani aparati upute u Srbiju – ispričala je Dobrila.

Donacija za Pasjane

Ovi dobrotvori pomogli su i Crvenom krstu Srbije.

– Nama je ovaj posao ušao u krv i mi ne možemo bez sakupljanja medicinske opreme jer znamo u kakvim uslovima rade bolnice, dispanzeri i klinike i pomagaćemo sve dok budemo mogli. Za nas je najveća nagrada spoznaja da smo nekom lekaru ili medicinskoj sestri olakšali posao i pomogli im da nekome spasu život – kažu Dobrila i Aleksandar Radulović.

Glavobolje oko dostave uređaja kao i uvek zadaje papirologija.

– Dešava se zbog birokratije u Srbiji da aparati stoje u magacinima i po nekoliko meseci. Voleli bismo da to može malo lakše da ide, kako se ne bi gubilo vreme i kako bi oni kojima su ti aparati neophodni što pre mogli da ih koriste – kaže Dobrila.

Ona i njen suprug trenutno rade na pripremi donacije za Kosovo za bolnicu u selu Pasjane o kojoj su „Vesti“ u nekoliko navrata pisale.

– U ovom trenutku se sprema donacija za Srpsku bolnicu u selu Pasjane kod Gnjilana, koja bukvalno nema ništa od opreme. Srpski narod na Kosovu i tamošnji lekari se svakodnevno snalaze kako znaju i umeju. Leče se, što se kaže, uz pomoć štapa i kanapa. To je dirnulo i Dobrilu i Aleksandra, pa su se angažovali kako bismo obradovali kolege i sunarodnike na Kosovu. Trebalo bi da dobiju dva ili tri savremena ultrazvučna aparata za abdomen, srce i krvne sudove, desetak defibrilatora i desetak EKG monitora. Slična donacija se sprema za ZC Negotin, a u planu je da i KBC Zemun i Optštu bolnicu u Pančevu dobiju nekoliko ultrazvučnih aparata. Reči su nedovoljne da iskažu divljenje i zahvalnost Aleksandaru i Dobrili Radulović – zaključuje dr Miloje Marjanović.

Druženje sa zemljacima

Dobrila Radulović je predsednica Saveza srpskih udruženja u Norveškoj od 2013. godine, a takođe je i potpredsednica lokalnog udruženja u Bergenu.

– Organizujemo raznovrstan kulturni program za naše ljude tamo. Takođe, učestvujemo u evropskom amaterskom košarkaškom prvenstvu, što je divan vid druženja.

Negovanje maternjeg jezika

Dobrila ističe da joj nedostaje njen Beograd i ljudi u njemu:

– Mnogo mi sve to nedostaje. Trudim se da na sve načine ostanemo povezani sa svojom Srbijom. Trudimo se da održimo srpski jezik. Srpska pravoslavna crkva ima i dve parohije u Norveškoj. Roditelji moraju biti uporni, da nađu način da učine deci pristupačnim srpski jezik i kulturu.

Članak je prenet sa portala Vesti.

Click