Kako je rat u Ukrajini povećao cene kirija u Srbiji?

Piše: Sonja Gočanin

“Stan smo pronašli preko Fejsbuk grupe za izdavanje stanova. Stan ima 50 kvadrata, opremljen je i ima parking mesto, košta 500 evra mesečno”, kaže Islanov za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Islanov ocenjuje da cena iznajmljivanja stanova u Srbiji za sada nije previsoka.

“Mislim da će cena biti mnogo viša u narednih dva, tri meseca. Živeo sam u martu u Jermeniji i tamo su prosečne cene iznajmljivanja skočile sa 300 na 1.000 evra zato što se doselio veliki broj (ruskih, prim. aut.) IT stručnjaka sa porodicama”, kaže on.

Stručnjaci i agenti za nekretnine u Srbiji potvrđuju da su cene najma stanova u Beogradu i Novom Sadu već porasle prethodnih meseci, jer se zbog dolaska velikog broja ruskih programera i preseljenja čitavih firmi za programiranje u Srbiju povećala potražnja.

Prema podacima Agencije za privredne registre Srbije, samo u aprilu registrovano je 107 privrednih društava čiji su vlasnici fizička i pravna lica iz Rusije. Podaci pokazuju da je firmu u Srbiji registrovalo i 269 preduzetnika iz Rusije. Tokom februara, pre ruske invazije, u Srbiji je registrovano tek 11 privrednih društava u vlasništvu pravnih i fizičkih lica iz Rusije.

Ruski programeri u Srbiji zbog rata i sankcija

Islanov kaže da je Rusiju napustio prvenstveno jer je, nakon početka rata, izgubio mogućnost da iz Rusije radi za međunarodne kompanije.

“Skoro sve međunarodne IT kompanije napustile su Rusiju”, kaže on.

Nakon invazije Rusije na Ukrajinu, najveće međunarodne tehnološke kompanije odlučile su da ograniče svoje platforme za korisnike iz Rusije. Između ostalih, Google, Facebook, Twitter, YouTube, odlučili su da blokiraju pristup ruskim državnim medijima. Kao odgovor, Rusija je blokirala pristup Fejsbuku, Tviteru i Instagramu.

Kremlj je takođe proglasio Metu, matičnu kompaniju Fejsbuka i Instagrama, krivom za “ekstremističke aktivnosti”.

Islanov kaže da je odabrao da se preseli u Srbiju “zbog gostoljubivosti ljudi u Srbiji, povoljne klime i lokacije, jer Srbija nije daleko od Mađarske, Austrije i Crne Gore”.

Srbija je i među retkim državama u Evropi koja se odlučila da ne uvede sankcije protiv Rusije. Iako su u UN podržali rezolucije kojima se osuđuje invazija, zvaničnici Srbije u izjavama poručuju da se sankcije ne razmatraju.

Takav stav posledica je tradicionalno bliskih odnosa Srbije i Rusije, koja uživa veliku popularnost među građanima ove države na Zapadnom Balkanu. Prema istraživanju beogradske organizacije Institut za evropske poslove, objavljenom 2021, najveći broj anketiranih građana Srbije, 83 odsto, smatra da je Rusija prijatelj Srbije.

Odnosi su dodatno ojačani srpskom zavisnošću od ruskog gasa.

Ina je takođe programerka iz Moskve i radi na daljinu za kompaniju sa sedištem u Velikoj Britaniji. Ona kaže da je u Srbiju došla slučajno jer su avionske karte za Beograd, koji nije ukinuo letove ka Rusiji, bile dostupne kada je pokušavala da što pre napusti Rusiju.

“Moj najveći strah je bio da će se zatvoriti granice i da ću ostati zatvorena u Rusiji na neodređeno vreme”, kaže Ina, koja je iz bezbednosnih razloga zamolila da se njeno prezime ne objavi.

Između 50.000 i 70.000 tehnoloških radnika napustilo je Rusiju od kraja februara, rekao je Sergej Plugotarenko, šef Ruskog udruženja za elektronsku komunikaciju u martu. On je tada upozorio da bi “drugi talas” od 70 do 100.000 IT stručnjaka mogao otići u aprilu.

Prema izveštaju koji je u septembru 2020. objavilo moskovsko Udruženje kompanija za kompjuterske i informacione tehnologije (ACITC), Rusija je imala oko 1,8 miliona IT radnika.

Putin je kao meru sprečavanja odliva IT stručnjaka iz Rusije potpisao nekoliko ekonomskih mera, uključujući trogodišnju poresku pauzu i subvencionisane kredite za IT kompanije. Takođe je odobrio subvencionisane hipoteke za IT radnike i odobrio oslobađanje od služenja vojnog roka svim tehnološkim stručnjacima.

Velika potražnja i skok cena rente stanova u Srbiji

Ina navodi da je bio veliki izazov pronaći stan u Beogradu i da je očekivala da će cene najma biti niže.

“Pronašla sam veliki stan od oko 80 kvadrata u beogradskom naselju Mirijevo. Mesečna kirija je 300 evra. Ali, jednosoban stan u centru Beograda je bio 700 evra”, kaže ona.

Sa izazovom da pronađe stan u Beogradu suočava se i fotografkinja iz Sankt Peterburga Ekaterina Mironova. Ona kaže za RSE da je Rusiju napustila jer smatra da je rat velika greška i tragedija.

“Ne mogu da živim sa ljudima (u Rusiji, prim. aut.) koji misle drugačije”, kaže ona.

Još uvek, kaže, pokušava da pronađe stan za sebe i dvoje dece u Beogradu sa budžetom od 500-600 evra mesečno.

“Previše ljudi traži stan, bukvalno je kao lov”, kaže ona.

Miloš Mitić, izvršni direktor agencije za nekretnine City expert sa sedištem u Beogradu i Novom Sadu, za RSE kaže da ova agencija primi i više od 100 zahteva dnevno od ruskih državljana i firmi koje su u potrazi za stanovima.

“Uglavnom se traže stanovi u centralnim gradskim opštinama i u Novom Beogradu gde se nalazi najveći broj poslovnih centara, a to su stanovi koji su i inače traženi”, kaže on.

Mitić kaže da je velika potražnja prouzrokovala i veliki skok cena izdavanja stanova.

“Jednosoban stan u centralnoj gradskoj opštini u Beogradu izdavao se za 300 do 400 evra mesečno. Takav stan se sada izdaje za 600-700 evra”, ističe on.

Mitić kaže da je cena rente nekretnina porasla, pre svega, jer su zarade ruskih IT radnika značajno više od prosečnih zarada zaposlenih u Srbiji.

Prema podacima portala za statistiku Statista, očekivana zarada IT radnika u Rusiji sa jednom do tri godine iskustva u Moskvi 2021. godine bila je oko 1.000 evra.

Rustam Islanov za RSE kaže da se najniže zarade IT radnika koji rade za kompanije na daljinu, prema njegovim informacijama, kreću oko 2.000 evra neto.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada zaposlenih (plata bez poreza i doprinosa) u Srbiji za februar 2022. iznosila je 70.605 (oko 600 evra).

Oglasi za stanove i na ruskom jeziku

Katarina Kuzmanović, sa sajta za oglašavanje Sasomange, navodi da se poslednjih meseci prvi put dogodilo da pojedini vlasnici stanova oglase za izdavanje objavljuju i na ruskom jeziku.

“Do sada su objavljivani pojedini oglasi na srpskom i engleskom jeziku, a sada su se vlasnici dosetili da opis napišu i na ruskom kako bi nekretninu učinili atraktivnijom za ruske državljane kako ne bi morali da koriste programe za prevod”, kaže ona.

Kuzmanović navodi i da se na tržištu događa da su vlasnici otkazivali zakup stanarima kako bi stan izdali ruskim državljanima koji su spremni da plate više. Ona kaže da je, prema procenama, zbog dolaska ruskih državljana, u jednom trenutku nedostajalo oko 1.500 stanova za izdavanje na tržištu.

Do kraja rada na ovom tekstu iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije nisu odgovorili na pitanje RSE koliko je državljana Rusije i Ukrajine prijavilo boravište u Srbiji u mesecima nakon ruske invazije.