Desničarska organizacija Obraz zaobišla ustavnu zabranu

Piše: Dušan Komarčević

Tokom skupa koji je organizovan kao podrška uhapšenom sveštenstvu Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Crnoj Gori, Obradović je ispred Predsedništva Srbije održao govor u kojem je vlasti Srbije optužio za ignorisanje volje naroda i zatražio da predsednik Srbije Aleksandar Vučić osudi hapšenje predstavnika SPC.

U trenutku dok je to izgovarao, na snazi je već osam godina zabrana rada Obraza.

Iako je Ustavni sud 2012. zabranio rad te organizacije, u Srbiji je ovo udruženje pod neznatno promenjenim nazivom delovalo najpre neformalno, a od prošle godine je i zvanično registrovano.

U Ustavnom sudu Srbije, saznajemo, nemaju inicijativu za zabranu preimenovanog Obraza.

Svetosavki savez umesto Otačastvenog pokreta

U Agenciji za privredne registre Srbije (APR) je maja 2019. registrovano udruženje Svetosavski savez Obraz. Kao zastupnik udruženja vodi se Mladen Obradović, javnosti poznat kao vođa zabranjenog Obraza, koji je Ministarstvo unutrašnjih poslova krajem 2005. klasifikovalo kao klerofašističku organizaciju.

Obradović je bio jedan od organizatora više anti-LGBT demonstracija, protesta protiv izložbe umetnika sa Kosova, te skupova podrške haškim osuđenicima Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću.

Kako se navodi u odgovoru koji je Radiju Slobodna Evropa (RSE) dostavljen iz APR-a, Svetosavski savez Obraz je u registar udruženja upisan tako što je preregistrovano udruženje Rusko-srpski kulturni centar, koje je u APR-u registrovano aprila 2015. godine i čiji je zastupnik takođe bio Obradović.

Rusko-srpski kulturni centar je, kažu u APR-u, u statutu pobrojao sledeće ciljeve udruženja: „podizanje svesti najšire populacije o zajedničkoj kulturnoj baštini Srba i Rusa, slavnoj istoriji i društvenim i kulturnim vezama danas; prepoznavanje i promena savremenih znanja i veština kroz naučnu i stručnu analizu našeg društva, sa uporednim osvrtom na primere iz Rusije; podsticanje mladih stručnjaka za obavljanje društveno-korisnih delatnosti.“

Preregistracijom udruženja u Svetosavski savez Obraz, u statutu su navedene nove oblasti ostvarivanja ciljeva, među kojima su „vladavina prava, građanski aktivizam, obrazovanje, kultura i dobrotvorni rad“.

„U oba slučaja su podnete registracione prijave i odgovarajuća dokumentacija u skladu sa Zakonom o udruženjima, tako da su bili ispunjeni zakonom propisani uslovi za registraciju i Registrator je izvršio predmetne registracije“, navodi se u odgovoru APR-a.

Zalaganje za ’srbsku Srbiju’

Statut Svetosavskog saveza Obraz propisuje da je član ovog udruženja, između ostalog, „dužan da svojim ličnim primerom i življenjem u skladu sa hrišćanskim načelima svedoči vrednosti za koje se Udruženje zalaže“, te da „rečju i delom doprinosi ostvarivanju ciljeva Udruženja“.

U izjavi za RSE Mladen Obradović kaže da zabranjeni i novi Obraz dele isto „opredeljenje za duhovnu i državotvornu obnovu srpstva na temeljima svetosavlja“.

„U osnovi ideja ostaje ista, jer to nije ideja koju je stvorio ni Otačastveni pokret Obraz ni neka druga organizacija, već je to živo državotvorno opredeljenje srpskog naroda kroz vekove“, kaže Obradović.

Na sajtu ove organizacije se među načelima navodi „srbska Srbija“, gde se kaže da „u veku najvećih iskušenja koja nam predstoje, Srbstvo može pobediti i opstati samo u svojoj slobodnoj i Bogom blagoslovenoj nacionalnoj državi – srbskoj Srbiji, koja će osloboditi i ujediniti sve Srbske Zavičaje“.

U istom odeljku su kao pretnja ostvarivanju „srbskog nacionalnog pitanja“ nabrojani desničarskim terminima „šiptarski teroristi, islamski fundamentalisti, ustaše i NATO-okupatori“.

Inače, prvostepenom presudom Višeg suda u Beogradu iz 2018. godine u slučaju protiv jednog beogradskog tabloida, navodi se da se termin “šiptar” smatra politički nekorektnim i uvredljivim sadržajem u srpskom jeziku za pripadnike albanske nacionalnosti.

Obradović kaže da ljudi okupljeni oko Svetosavskog saveza Obraz žele da vide „Srbiju i srpski narod ponovo slobodne“, te objašnjava da aktuelna vlast u Srbiji svoj opstanak zasniva na „bezočnoj rasprodaji srpskih nacionalnih interesa i privrednog i svakog drugog bogatstva i nasleđa“.

Odgovor iz Ustavnog suda

Stavovi koje Svetosavki savez Obraz navodi na svom sajtu nisu isti stavovi koji stoje u zvaničnom statutu te organizacije, podnetom institucijama prilikom registracije, a gde su načela formulisana u opštem smislu koji se ne kosi sa zakonom.

Kako kažu u Agenciji za privredne registre, Zakonom o postupku registracije je propisano da registrator donosi odluke na osnovu činjenica iz prijave, priloženih dokumenata i registrovanih podataka, te da zabranjivanje rada udruženja nije u nadležnosti te ustanove.​

„O zabrani rada udruženja, kao i zabrani udruženja čiji su ciljevi ili delovanje suprotni odredbama Zakona o udruženjima odlučuje Ustavni sud, koji te odluke može da zasniva na radnjama članova udruženja, ako postoji veza između tih radnji i delovanja udruženja ili njegovih ciljeva“, kažu u APR-u.

U Ustavnom sudu su za RSE rekli da ta institucija „odlučuje o zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice na osnovu predloga Vlade, Republičkog javnog tužioca ili organa nadležnog za upis u registar političkih stranaka, sindikalnih organizacija, udruženja građana ili verskih zajednica”.

Ustav nije precizan

U ovakvim slučajevima Ustav Srbije nije precizan, jer on govori samo o razlozima za zabranu i ne postoji mehanizam koji bi sprečio da se ponovo registruje organizacija sa neznatnim promenama u imenu, kaže za RSE Bogoljub Milosavljević, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu i stručnjak za ustavno pravo.

„Naravno, u svom zvaničnom programu nijedna takva organizacija neće napisati da deluje u korist onih ciljeva koji su u Ustavu izlistani kao razlozi za zabranu. Oni napišu u statutu neke druge ciljeve, a zapravo opet deluju na isti nedopušteni način“, objašnjava Milosavljević.

Zašto je zabranjen Obraz?

Podsetimo, Ustavni sud Srbije je juna 2012. zabranio delovanje ultradesničarske organizacije Otačastveni pokret Obraz, zbog, kako je navedeno “kršenja ljudskih i manjinskih prava i izazivanja nacionalne i verske mržnje”.

Ključni argumenti za ovu odluku bile su brojne nasilne akcije pripadnika Obraza, među kojima su i organizovani napadi na pripadnike LGBT populacije i policiju na Paradi ponosa u Beogradu 2010. godine, kada je u neredima povređeno 140 osoba, uglavnom policajaca.

Obradović i njegovi saradnici našli su se pred sudom pod optužbama za organizovanje tih nereda, ali su pravosnažnom presudom 2016. godine oslobođeni.

Osim Otačastvenog pokreta Obraz, u Srbiji je 2011. godine zabranjeno delovanje neonacističke grupe Nacionalni stroj.

Od časopisa do uličnog delovanja

Preteča Obraza bio je istoimeni časopis koji je izlazio devedesetih godina prošlog veka, a čiji je pokretač bio sociolog i teolog Nebojša M. Krstić, koji se smatra i osnivačem ove organizacije.

Ideološko stanoviše koje je Krstić zastupao jasno je već u prvom broju magazina, u kojem su, između ostalog, objavljeni reprinti tekstova Milana Nedića, predsednika kvislinške vlade tokom nacističke okupacije Jugoslavije, i Dimitrija Ljotića, saradnika nacista i ideologa fašističke organizacije ZBOR.

Nakon Krstićeve pogibije u saobraćajnoj nesreći 2001. godine Obradović dolazi na čelo organizacije, čiji pripadnici su februara 2008. godine učestovali u incidentu na otvaranju izložbe umetnika sa Kosova u Beogradu.

Iste godine, aktivisti ove organizacije učestvovali su u protestima i uličnim neredima, povodom hapšenja Radovana Karadžića, nekadašnjeg predsednika Republike Srpske, koji je 2019. godine u Haškom tribunalu osuđen na doživotnu robiju zbog ratnih zločina u Bosni i Hercegovini.

Organizacija koju vodi Mladen Obradović je do sada u dnevnu politiku iskoračila samo jednom, na vanrednim parlamentarnim izborima 2014. godine, kada je pod imenom Srbski obraz bila partner sa Srpskom radikalnom strankom, koju vodi haški osuđenih Vojislav Šešelj.

Saradnja je tom prilikom krunisana i poveljom o bratimljenju, na kojoj su imena Mladena Obradovića i Nemanje Šarovića, tadašnjeg zamenika predsednika radikala.

Uprkos tome, SRS i Obraz ostali su ispod cenzusa pa je parlament za Obraz ostao neosvojena institucija. Na pitanje RSE da li registrovanje organizacije znači da će ponovo ući u dnevnu politiku, Obradović kaže da od toga ne beži, ali da „trenutno za to nema ni finansijskih ni medijskih uslova“.

„Ovaj režim je uspeo da predstavi patriotsko bavljenje politikom kao nešto što je svojstveno samo onim ljudima koji žele da daju gromoglasne izjave, prave skandale, busaju se u prsa i da od politike naprave neku vrstu pijace ili rijaliti programa“, kaže Obradović.

Na pitanje o učešću na nedavnom skupu podrške uhapšenom sveštenstvu u Crnoj Gori, Obradović kaže da je učestovao u organizaciji tog skupa, zajedno sa „srpskim intelektualcima i studentima“.

U junu 2017. godine, tada još uvek neformalno udruženje Obraz je saopštilo da su članovi ove organizacije učestvovali u sprečavanju projekcije dokumentarnog filma “Albanke su naše sestre” koji je trebalo da bude prikazan u Nišu.

Na dan prikazivanja se ispred niškog Medija centra okupila grupa ekstremista koji su uzvikivali parole protiv Albanaca i “Kosovo je Srbija”.

Samo mesec dana kasnije, “obrazovci” su se okupili u Beogradu na protestu protiv memorijalnog skupa za žrtve genocida u Srebrenici koji je organizovala grupa nevladinih organizacija.

Ekstremisti, među kojima je bio i Mladen Obradović, su gađali nevladine aktiviste hirurškim rukavicama napunjenim vodom, uzvikivali ime Ratka Mladića optuženika za genocid u Srebrenici, a pojedini su nosili zastavu sa likom lidera SRS i osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja.

Tužilaštvo na potezu

Bogoljub Milosavljević kaže da se o zabrani nove organizacije Obraz može raspravljati tek ako pred Ustavnim sudom bude podneta takva inicijativa.

„Tu bi najpozvaniji bio republički javni tužilac, ali naravno to može učiniti i bilo koji drugi građanin. Državno tužilaštvo je organ koji bi i te kako morao da brine o takvim stvarima“, kaže Milosavljević.

Prema njegovim rečima, u svetu je mali broj zemalja u kojima su određeni tipovi organizacija zabranjeni u samom Ustavu.

„Recimo, u nekim postkomunističkim zemljama ne može da se osnuje komunistička partija. Neonacističke stranke su po slovu Ustava zabranjene u Nemačkoj, ali, kažem, malobrojni su ti primeri. I sam Evropski sud za ljudska prava ima različitu praksu. U nekim slučajevima je prihvatao zabrane, a u nekim nije“, zaključuje Milosavljević.

On dodaje da su posebno retke zabrane političkih pokreta i organizacija koji su na izborima dobili dovoljan broj glasova da uđu u parlament, jer se tada smatra da su građani dali legitimitet toj opciji.

Zabranjene organizacije u svetu

Nemačka je od okončanja Drugog svetskog rata do danas zabranila više ekstremističkih organizacija i svega dve političke partije. Najpre je 1954. godine ukinuto pravo na delovanje Socijalističkoj partiji rajha (SRP) koja se otvoreno zalagala za ideje nacionalsocijalizma. Dve godine kasnije zabranjena je Komunistička partija Nemačke (DKP).

Prema članu 3 nemačkog Zakona o udruživanju građana, ministar unutrašnjih poslova ima mogućnost da zabrani rad udruženja, čije aktivnosti su uperene protiv Ustavnog poretka i krše Krivični zakonik. Od osamdesetih godina do danas, u Nemačkoj je zabranjeno više od 50 ekstremno desničarskih grupa.

Među poslednjima koja je dospela na tu listu je organizacija Ujedinjeni nemački narodi i plemena, koja predstavlja ogranak udruženja Reichsbürger (Građani Rajha) koje ne priznaje vlast savremene Nemačke.

Policija je 19. marta ove godine upala u prostorije ove organizacije, gde su, kako je saopšteno, zaplenjeni kompjuteri, oružje i municija, bejzbol palice, propagandna literatura i opojna sredstva.