Rutina i prave informacije smanjuju stres u eri pandemije

26. mart 2020.
Mnogima od nas je teško da ostanemo smireni dok dobijamo naizgled neprekidne nove informacije o širenju koronavirusa. Psiholozi imaju neke savete kako se boriti protiv anksioznosti i kako sačuvati pribranost u ova teška i stesna vremena.
Virus Outbreak Misinformation Overload
Foto: Beta/AP Photo/Charlie Riedel

Teško je ostati na distanci od neprekidnog TV prenosa i zabrinjavajućih tabela i statistika koje pokazuju kako se širi pandemija COVID-a 19. Neki počinju da paniče a nivo anksioznosti raste. Prema Meri Alvord, direktorki za klinička istraživanja Američkog udruženja psihologa, panika je prirodna ljudska reakcija na stres.

“Mislim da se sve svodi na pitanje – šta mi, ljudi, smatramo da je neophodno za opstanak? Zato flaširana voda nestaje sa polica u radnjama iako nema nestašice vode. Nikome ne treba pet pakovanja od 24 flaša vode, pa opet neke prodavnice sada ograničavaju broj flaša vode koje mogu da se kupe”, primećuje Alvord.

Psiholozi dodaju da je izuzetno važno da budete pažljivi kada birate svoje izvore informisanja. Takođe je važno da kontrolišete emocije i izbegnete paniku.

“Možda čak sve ovo treba videti kao priliku, da stupite u kontakt sa rođacima ili prijteljima sa kojima dugo niste razgovarali, jer sada provodite više vremena kod kuće. Svaka kriza donosi sa sobom neke nove mogućnosti”, podseća Meri Alvord.

Psiholog Vejl Rajt kaže da ne treba da potcenimo moć rutine. Rasporedi i rutina mogu da pomognu da se sačuva smirenost i pružaju osećaj normalnosti, koji mnogima nedostaje.

“Da biste se mentalno pripremili za teškoće, morate da povedete računa o sebi i svom stanju. Veoma je važno održati rutinu, ići na spavanje u isto vreme svake večeri i buditi se ujutru kao da je u pitanju redovan radni dan. Ne ponašajte se kao da je sve otkazano jer je pao sneg. Nastavite da se tuširate, oblačite, jedite obroke u isto vreme.”

Klinički psiholog Irina Meliksetjan dodaje da način na koji neka osoba reaguje na kriznu situaciju u velikoj meri zavisi od njihovog psihološkog tipa.

“Introvertnim ličnostima, koje već pate od određene anksioznosti, biće teže da žive pod konstantnim stresom. Oni se osećaju posebno izolovanim jer ne mogu da se sreću sa ljudima na koje se obično oslanjaju. Na sreću, imamo nove tehnologije za razgovore – Skajp, Fejstajm… to nam pomaže da nastavimo da komuniciramo sa svojim najbližima, da pokažemo saosećajnost, pokažemo da nam je stalo i vidimo da je drugima stalo do nas.”

U težim slučajevima paničnih napada, psiholozi kažu da pravilan način disanja može da pomogne da se smanje stres i anksioznost.

“Udahnite, veoma polako. Onda izdahnite. Ponovite najmanje tri puta – primetićete kako anksioznost polako nestaje. Trudite se da ostanete pozitivni, probajte da ostanete mirni. Ovo je nešto kroz šta svi moramo da prođemo.”

Lekari i psiholozi naglašavaju značaj čitanja vesti samo iz pouzdanih izvora, i preporučuju razgovor sa stručnjacijma. Kako ističu – znanje i činjenice su glavna taktika za borbu protiv neizvesnosti i anksioznosti.

 

Članak je prenet sa portala Glas Amerike.

Članak je prenet sa portala Glas Amerike.