Životna sredina, mladi i Srbija: Biofilter – izum svrljiških učenika kako da opušci budu razgradivi i da iz njih nikne biljka

5. Maj 2021.
Koliko puta vam se desilo da šetajući gradom primetite na zelenoj površini veliki broj opušaka od cigareta koje je neko možda bacio prethodne noći posle žurke na otvorenom u parku?
_118169705_img_2551.jpg
Foto: BBC na srpskom

Nataša Anđelković, BBC novinarka

Ali grupa srednjoškolaca iz Svrljiga je na takmičenju u okviru Nedelje učeničkih kompanija osmilila način kako da opušci postanu „zeleniji”.

Učenici su napravili posebne filtere koji mogu da se razgrade u zemlji i ujedno, sadrže seme biljke.

Takvi pikavci bi, tvrde đaci, smanjili zagađenje u prirodi, jer iz njih mogu da niknu mladice.

„Gledali smo da napravimo neki proizvod koji će da očisti našu životnu sredinu.

„Srbija je na vodećem mestu po broju popušenih cigareta, i ostaje preveliki broj opušaka”, kaže za BBC na srpskom Anđela Nikolić, učenica drugog razreda gimnazije u Svrljigu.

Prema njihovim informacijama, reč je desetinama miliona cigareta dnevno, što je godišnje više milijardi opušaka.

„Samo pored naše škole ima mnogo opušaka bačenih, na koje možete naići na svakom koraku.

„Činjenica je da na jednom metru kvadratnom može se naći i do 128 opušaka”, ističe Anđela, koja je i generalna menadžerka kompanije Biofilter.

Ova brojka od 128 pikavaca objavljena je u naučnom istraživanju iz 2019. godine, na osnovu ipitivanja okoline Kembridža u Velikoj Britaniji.

Ekipa koju, pored Anđele, čine još četvoro učenika svrljiških škola, u oktobru je došla na ideju da takvo stanje bar malo promeni.

Oni su svi različitih uzrasta i smerova – Teodora Božinović je drugi razred turističko-hitelijerski smer, Tadija Ristić je treći razred, smer mašinski tehničar, a Tanja Vasiljević i Uroš Žikić su maturanti u Ekonomskoj školi.

Zajednički im je preduzetnički duh.

Kako Anđela kaže, zajedno su i osmislili da filtere prave tako da budu biorazgradivi, a da ujedno u sebi sadrže seme biljke.

„Potrebno je da seme bude malo da bi moglo da stane u filter.

„Ne garantujemo da će svako seme da nikne, ali poenta je da će taj filter svakako da se razgradi i neće smetati biljkama da rastu”, kaže ova 16-godišnjakinja.

Ona je generalna menadžerka kompanije i najmlađa zaposlena, a podelom poslova dobila je i da biljke rastu kod nje.

„To je moja mini bašta, zalijem ih na dva tri dana, jer semenu treba voda.

„Konkretno, detelini treba dva dana da nikne”, opisuje.

U filtere su stavili četiri vrste semena – travu, detelinu, čija seme i bosiljak.

Takvi filteri bi na tržištu bili skuplji od običnih, ali „zeleniji”.

Odbačeni opušci cigareta mogu ometati rast biljaka, pokazalo je istraživanje, o kom je pisao BBC Njuz 2019.

Studija koju je vodio Univerzitet Englija Raskin utvrdila je da je prisustvo opušaka u zemlji smanjilo uspeh klijanja deteline za 27 odsto

Kod trave je taj procenat nešto manji 10 odsto.

Procenjuje se da se širom sveta baci 4,5 milijardi opušaka svake godine što ih čini najrasprostranjenijim oblikom zagađenja plastikom na planeti, navodi se u studiji.

Većina ih sadrži filter napravljen od celuloznog vlakna, vrste bioplastike.

Kako radi kompanija?

Skromno, ali složno.

„Nemamo račun, sami finansiramo sve što radimo, škola nam je pomogla da nabavimo nalepnice za pakovanje i imamo učionicu profesora Milana, gde radimo sa još jednom kompanijom”, opisuje Anđela.

Mentor im je profesor Milan Nikolić, koji predaje ekonomsku grupu predmeta.

Program opisuje kao „poboljšanu simulaciju stvarnog poslovanja”.

„Oni kroz učeničku kompaniju uče o preduzetništvu i tržišnoj ekonomiji, formiraju učeničke kompanije, unutar kojih dele funkcije.

„Učenici i osmišljavaju proizvod ili uslugu koju mogu ponuditi tržištu, a da ujedno rešava neki problem i bude isplativa”, navodi Nikolić za BBC.

„Na kraju treba da stvore nešto opipljivo i to je zaista fenomenalan program koji se sprovodi u celom svetu”, dodaje.

Program se sprovodi u formi takmičenja.

Očekuje ih republički nivo.

U konkurenciji je bilo više od 250 učenika i 50 učeničkih kompanija iz 19 gradova iz svih delova Srbije.

Oni su žiriju i publici predstavili ideje, a 20 pobedničkih timova iz pet regiona, po četiri iz svakog, biće učesnici nacionalnog finala.

Pobednik će predstavljati Srbiju na evropskom takmičenju najboljih učeničkih kompanija.

Ova takmičenja sprovodi organizacija Dostignuća Mladih uz podršku parntera: USAID Srbija, Ministarstva privrede, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i kompanija Man pauer grup i Telegrup.

Mladi Svrljižani su sve radili sami, naglašava njihov mentor.

„Ja sam im samo bio tu kao vetar u leđa, jer to su fenomenalna deca sa odličnim idejama koje treba podržavati.

„Jako je bitno da su tokom tog programa oni naučili kako da prepoznaju poslovne prilike i to im je važno i kad izađu iz škole”, kaže Nikolić.

Naučili su da pišu biznis planove, dodaje on, što je važno za sve biznise, nezavisno od takmičenja.

„To je ekipa sa ogromnom sinergijom, koja gotovo pleni.

„Oni su uvek nasmejani, rade, voljni da probaju nešto novo i da nauče”, s ponosom kaže profesor.

Prošle godine – pogače za pčele

Ovo nije prvi put da su mladi Svrljižani postigli zapaženi uspeh na takmičenju Nedelja učeničkih kompanija.

„To su bile pogače za prihranu, lek i zaštitu.

„Prodavali smo ih i poklanjali pčelarima kojih ima dosta u Svrljigu, da bismo videli hoće li to pčele da koriste i ispostavilo se kao jako efikasno rešenje”.

Sa tim proizvodom pobedili su na regionalnom takmičenju i bili treći u Srbiji.

„Obične pogače su napravljene od šećera, sa malom koncentracijom meda, što je štetno.

„Mi smo smanjili procenat šećera, povećali količinu meda i dodali lekovito bilje, po kom je Svrljig takođe poznat”, dodaje Anđela, sa ponosom.

Njenom kolegi Urošu, koji je uključen i u projekat Biofilter, pčelarstvo je hobi.

Kako sada razvijati biznis tokom onlajn nastave?

Preko aplikacije Zum, odgovara mlada menadžerka.

„Bilo nam je baš zanimljivo, bez obzira na onlajn nastava, mi smo se lepo proveli.

„Jačamo timski duh”, kroz osmeh poručuje.

Privukli su i pažnju brojnih medija u Srbiji i regionu, što, priznaje, nisu očekivali.

„Nama je sve ovo jako šokantno, mi kao neko iz male sredine nismo svesni šta se dešava”, dodaje Anđela.

Pisala im je i žena koja je želela da uplati novac za dalji rad, ali odbili su.

Biofiltere i dalje nisu patentirali.

„Nama, jednostavno, taj novac sad ne treba.

„Ne možemo da pričamo o budućnosti, jer želimo da završimo fakultete, ne znamo gde će nas putevi odvesti”, uviđa.

Sa tim je saglasan i njihov mentor.

„Pitanje je šta će oni dalje raditi s ovim, ali su probudili svest kod ljudi o tome šta se zapravo dešava.

„Možda to što su oni smislili već negde postoji, planeta je ogromna, ali na teritoriji zemalja regiona toga nema, a cilj učenika i celog programa je da se deluje lokalno”, ističe profesor Nikolić.

„Sigurni smo da je ovo nešto što može da promeni svet i planetu”, zaključuje Anđela.

Članak je prenet sa portala BBC na srpskom.

Članak je prenet sa portala BBC na srpskom.

Share