Međunarodni dan solidarnosti: Kad ljudi misle jedni na druge – osam BBC priča iz Srbije

Iako 2021. godina, okovana korona virusom, nimalo nije bila laka, bilo je dosta primera kada su ljudi mislili jedni na druge.

Prikupljana je humanitarna pomoć, pešačilo se stotinama kilometara, pekao se besplatni hleb… Sve to kako bi nekome bilo bolje.

Zbog toga vam na Međunarodni dan solidarnosti predstavljamo osam najlepših solidarnih priča naše redakcije iz godine koju ispraćamo.

A i praznici stižu… Vreme darivanja, kažu.

Tokom proleća 2021. godine gotovo cela Srbija prikupljala je pomoć za malog Gavrilu Đurđeviću.

On boluje od spinalne mišićne atrofije i za lečenje je bilo potrebno prikupiti dva i po miliona evra.

Reč je o retkom neuromišićnom oboljenju, koje se manifestuje gubljenjem osnovnih životnih funkcija, kao što su gutanje, varenje hrane, disanje, a deca bez terapije žive oko dve godine.

Za pomoć Gavrilu organizovane su brojne akcije, poslato je na hiljade humanitarnih SMS poruka, a onda se u sve umešala najvažnija sporedna stvar na svetu.

Reprezentacija Portugala gostovala je u Beogradu u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Kataru i meč je bio prilično dramatičan.

U 90. minutu Kristijano Ronaldo, jedan od najboljih fudbalera sveta, iskoristio je grešku srpskih fudbalera, šutirao i… Pa, lopta je prešla liniju, ali gol nije priznat.

Stefan Mitrović, odbrambeni fudbaler, izbacio je loptu iz gola, a sudija je ostao nem.

Ljuti Ronaldo po izlasku sa terena bacio je kapitensku traku, što će ubrzo imati veliki uticaj na porodicu Đurđević iz malog sela Čumići, nedaleko od Topole.

Ronaldovu traku je pokupio mladi vatrogasac Đorđe Vukmirović, stavio je na aukciju za malog Gavrila i prodata je za 7,5 miliona dinara.

„Ronaldo jeste jedan od najboljih fudbalera na svetu i ta traka je stvarno značajna”, izjavio je potom Vukmirović za BBC na srpskom.

„Ali mislim da će mnogo više pomoći Gavrilu, nego da meni stoji kao neki suvenir ili u ormaru”, dodao je.

Nevena Đurđević, Gavrilova majka, rekla je za BBC da Đorđe „uopšte nije svestan šta je uradio za nju i njenu porodicu.

Priča Marka Prodanovića, koji je za Gavrila prodao automobil

Tridesetogodišnji teolog Marko Prodanović sa porodicom živi u stanu supruginih roditelja na Novom Beogradu.

Iako, kako kaže, „vodi prosečan život”, u maju je za nešto više od 4.000 evra prodao automobil, a celokupan iznos uplatio je za lečenje malog Gavrila.

„Zvučaće kao kliše, teolog koji priča o Bogu, ali stvarno sam ustao jedno jutro, to je bio petak i jednostavno sam znao, to je to”, izjavio Prodanović tada za BBC.

„Rekao sam ženi da ćemo pare od auta dati za Gavrila, a ona je rekla: `Može, super`”, dodaje.

„Kad se postaviš kao roditelj u toj situaciji i zamisliš kako bi se osećao nemoćno da ti je dete u takvoj situaciji, natera te da moraš da deluješ.

Humanitarnim akcijama prikupljeno je više od dva miliona evra, ostatak je obezbedila država i Gavrilo je u junu u Budimpešti primio lek.

Međutim, Gavrilovu sudbinu danas deli i veliki broj druge dece koje se leče preko SMS poruka u Srbiji.

Nedavno je, takođe posle velike borbe, prikupljeno dva i po miliona evra za lečenje šestomesečne Vanje Malović, koja boluje od spinalne mišićne atrofije.

A krajem godine fudbal je ponovo bio glavna tema – golom Aleksandra Mitrovića u 90. minutu protiv Portugala, reprezentacija Srbije plasirala se na Svetsko prvenstvo u Kataru.

Tada su fudbaleri obećali da će premiju od milion evra preusmeriti za pomoć bolesnoj deci.

Humanitarna pomoć prikupljana je tokom godine na najrazličitije načine, pa i šetanjem.

Tako je dvadesetosmogodišnji Ljubiša Šljivić krajem septembra krenuo peške iz rodnog kraja u okolini Zadra, do Kragujevca u kojem živi.

Na put od oko 800 kilometara krenuo je sa namerom pomogne u prikupljanju novca za dečaka koji ne može da hoda.

Ilija Milanović ima četiri godine i na rođenju mu je dijagnostifikovana spina bifida, a za lečenje su potrebne još dve operacije i nastavak lečenja.

U šetnju za Iliju Ljubiša je krenuo u šortsu i majici, a usput je naišao na sneg i mnogo dobrih ljudi koji mu pomažu – nude prenoćište, donose hranu, pa čak i patike i čizme.

O dogodovštinama sa puta, Ljubiša vodi običan i virtuelni dnevnik na društvenim mrežama, a novinarka BBC-ja Katarina Stevanović malo je šetala sa njim.

A tokom 2021. godine solidarnost su znala da pokažu i deca.

Na primer, deca iz jednog vrtića iz sela Slavkovica, nedaleko od Ljiga, koja su pravila kolačiće za beogradsku Solidarnu kuhinju.

Solidarna kuhinja obezbeđuje hranu onima koji za nju nemaju novca i tamo se, navode, svakodnevno hrani oko 150 ljudi.

Kako je uopšte došlo do toga da se deca angažuju?

Učiteljica Ljilja je sa njima razgovarala o tome da u svetu žive i ljudi koji nemaju novca za hranu, pa su često i danima gladni.

Deca su se iznenadila, jer odrastaju na selu, gde svaka kuća ima baštu sa voćem, povrćem i gde ljudi gaje životinje.

„Oduševljeni su bili da nekom mogu da naprave kolače”, kaže učiteljica i dodaje da nije očekivala da će se priča o njihovoj akciji pročuti.

„Tada sam rekla deci, vidite kako neka mala stvar, može da učini nešto veliko”, dodaje ona.

Pekarama širom Srbije takođe se tokom 2021. godine, pored pored karakterističnog mirisa svežeg hleba i vrućih peciva, širila i aroma solidarnosti.

„Dragi sugrađani, za osobe koje ne mogu da plate hleb i koje sebi ne mogu da priušte, HLEB JE BESPLATAN!”, pisalo je na obaveštenju mala porodična pekara Klasa iz Vrbasa.

Odluka je stupila na snagu odmah i trajaće sve dok traje „borba protiv Kovida-19″, dodali su.

Milan Šajin, vlasnik pekare, izjavio je za BBC da je na tu ideju došao kada je na vrata njegove pekare jedne noći pokucao čovek.

Tražio je „pola vekne starog hleba”.

„Našao sam se u čudu”, kaže Šajin, inače profesionalni rukometaš i bivši reprezentativac Katara.

Na ovakav vid podrške opredelilo se još nekoliko pekara u različitim delovima Srbiji, a pored hleba dele se i peciva, pite, pice i ostali pekarski proizvodi.

„Kad bi meni dali jedan dan, ja ga ne bih potrošio sam”, čuveni su stihovi Brane Crnčevića.

„Pola dana ja bih dao nekom ko je dobar, a slučajno sam”, dodaje Brana.

Tim stihovima već dugo se vodi Vesna Novaković iz sela Samarnica kod Vlasotinca.

Ona u Udruženju Osmeh radi kao negovateljica i automobilom dnevno po vrletima prelazi i po 20 kilometara.

Obilazi teritoriju Donje Lopušinje i brine o 16 ljudi raštrkanih po selima.

Reč je uglavnom o starim i slabo pokretnim ljudima, koji nemaju uslova da se spuste do Vlasotinaca, udaljenih na oko 16 kilometara.

A do njih ne postoji nikakav prevoz.

Zato se Vesna brine o njima.

„Moja obaveza je da ih obiđem, da počistim, skuvam im nešto, da im kupim potrepštine i lekove, a kupovinu obavljam petkom u Vlasotincu jer tamo gde oni žive nema prodavnica, ljudi su se iselili”, kaže Vesna.

„Iako obilazak iziskuje mnogo vremena i truda, u sebi uvek ponavljam molitvu i molim se da su mi deca, unučići i praunučići živi i zdravi”, kaže Vesna.

Novaković je zbog svega toga dobila priznanje Heroji u vreme pandemije, u organizaciji Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Vesna starima pomaže već nekoliko godina, ali ima i onih koji decenijama čine dobro za drugoga.

Na primer, Danica Šimc.

Ima 84 godine i kada je 1970. za Crveni krst obavila prvu volontersku aktivnost, nije ni slutila da će pola veka kasnije dobiti državno odlikovanje – zlatnu medalju za zaslugu.

Jedno u nizu priznanja dodeljeno joj je za Dan državnosti Srbije 2021. godine, nekoliko dana pošto je dobila i nagradu Dobročinitelj.

Šmic i danas volontira sa istim entuzijazmom kao pre pola veka.

Ovo je njena priča.

A na kraju 2021. godine prisećamo se solidarnosti sa njenog početka.

Umesto pompeznih i skupih dočeka Nove godine, neki gradovi Srbije taj novac preusmerili su za pomoć bolesnoj deci.

Ukupno je prikupljeno 20 miliona dinara, saopštilo je tada Udruženje građana „Kreni promeni”.

Prema podacima udruženja, Kragujevac je dao pet miliona, Užice tri miliona dinara, Pirot 1,5 miliona dinara, koliko i Zrenjanin, prenosi Fonet.

Subotica je dala tri miliona dinara, Vladičin Han dva miliona dinara, Sombor 1,5 miliona, Kikinda milion dinara, Vranje 500.000 dinara, Veliko Gradište 300.000 dinara i Osečina 170.000 dinara.

„Vrlo često ovi mali heroji ulaze u bitke sa minimalnim šansama da prežive, ali na nama je da im pomognemo da, možda, ipak budu pobednici.

„U momentima kada zbog sve većeg broja zaraženih korona virusom postoji zabrana okupljanja, kao i teža materijalna situacija velikog broja građana prouzrokovana ovom krizom, smatramo da je potpuno besmisleno bacati novac nas, građana Srbije, na organizaciju proslave Nove godine”, naveli su iz inicijative „Da slavimo život dece”.