Korona virus i pozorište: Studenti koji nisu dozvolili da ih zaustavi pandemija

Doduše, ne u pozorištu, već na internetu.

„Trebalo je da donesemo odluku da li da brišemo sve što smo radili proteklih godinu i po dana, da se rastanemo i kažemo da je to viša sila.

„Ili da ne dozvolimo da se svet ugasi i da prepoznamo da svi treba jedni drugima da pomognemo”, kaže Katarina Živković, studentkinja četvrte godine pozorišne i radio produkcije na FDU.

Sa kolegama na pripremama ovogodišnjeg festivala radi od novembra 2018.

Nešto drugačiji festival

Festival organizuju studenti treće i četvrte godine fakulteta, a mnogi od njih su od početka studiranja čekali da dođe red na njih da ga uređuju.

Bilo je predviđeno da na festivalu gostuje 150 učesnika sa 11 umetničkih akademija, između ostalog trupe iz Italije, Švajcarske, Nemačke.

Pripreme su tekle intenzivno do 7. marta, dan nakon što je objavljeno da se u Srbiji pojavila prva osoba zaražena korona virusom.

Studenti su odlučili da se festival ipak održi, „jer bi odustajanje značilo odlazak na spavanje”.

Organizatori FIST-a su zamislili da se predstave gledaju putem lajv strima, da ih studenti u Beogradu gledaju na fakultetu u bioskopskoj sali.

Međutim, nakon zabrane okupljanja više od 100 ljudi na jednom mestu i od tog plana su morali da odustanu.

I organizacija i sam festival su u potpunosti prešli na internet.

Jovana Karaulić, asistentkinja na Fakultetu dramskih umetnosti i mentorka organizatorima kaže je fascinirana zrelošću studenata.

„Jedina prihvatljiva verzija sa stanovišta produkcije kako je predajemo na fakultetu je bila da se situaciji prilagodimo na vreme, pa čak i kada još nema zvaničnih uputstava o skupovima i manifestacijama koje okupljaju veliki broj ljudi” kaže ona.

U saopštenju organizatora stoji „da je vrlo važno da se u ovim okolnostima interkulturalna razmena, učenje i podrška ne prekine, već da se održi u novom obliku, kako bismo omogućili buđenje kakvo želimo i podstakli akademsko umrežavanje u izazovnim trenucima.”

Kako pratiti program FIST-a?

Profesor Saša Sailović dao je zadatak studentima da odluče kojim problemom u društvu žele da se bave.

Većina je rekla da ih najviše interesuju letargija i društvu i otuđenje među mladima, zbog čega je „Buđenje” izabrano za slogan ovogodišnjeg festivala.

Predstave na festivalu koji traje do 20. marta mogu da se gledaju na strimu, zbog autorskih prava one neće biti dostupne za gledanje na Jutjubu, sem predstave TEOTKWAWKI.

Raspored predstava možete pratiti na sajtu festivala.

Još nekoliko kulturnih institucija odlučilo je da tokom vanrednog stanja ponudi sadržaje preko interneta.

Narodno pozorište i dečije pozorište Pinokio emituju predstave iz repertoara na Jutjubu.

Atelje 212 će tri puta nedeljno emitovati predstave na Fejsbuk stranici ovog pozorišta.

Da li je pozorište bez publike – pozorište?

Prvog dana kada su emitovane predstave, na strim se uključilo 3.400 ljudi iz Srbije, Nemačke, Grčke, Francuske, Poljske.

Predstava, danas pomalo zastrašujućeg naslova, TEOTKWAWKI (The End of the World As We Know It) u izvođenju studenata Visoke škole umetnosti iz Ciriha trebalo je da bude odigrana uživo za strim.

U međuvremenu u Cirihu je uvedeno vanredno stanje, pa su studenti snimili predstavu u specifičnim okolnostima – kada su došli na fakultet da pokupe stvari.

I prateći programi, izložbe i tribine izmeštene su iz fizičkog prostora.

„Pozorište bez publike, to zvuči potresno”, kaže Katarina Živković.

Dramaturškinja Maša Seničić smatra da ako velike kompanije sa stotinama zaposlenih prelaze na onlajn režim, onda i „umetnici moraju da se prilagode promenama, jer nijedan umetnost ne sme da bude isključivo vezana za zgradu-simbol”.

Učestvovala je na tribini „Pozorišna umetnost u digitalnom okruženju”, organizovanoj u sklopu FIST-a, sedeći na terasi stana.

Smatra da je „(ekranski) prostor unutar koga smo govorili, bio više nego adekvatan, jer se tema odnosila na onlajn domete izvođačkih umetnosti”.

I van konteksta izolacije, umetnici moraju da pomeraju granice, tvrdi ona.

Jovana Karaulić, mentorka studenata FDU-a, ne krije ponos kada priča o radu sa organizatorima festivala.

„Sad kad razmislim, nije bilo toliko teško, stresno svakako jeste, ali nisam sumnjala, znala sam sa kim imam posla, to su oni mladi ljudi što menjaju svet. Na bolje.”

Ona smatra da je „(ekranski) prostor unutar koga smo govorili, bio više nego adekvatan, jer se tema odnosila na onlajn domete izvođačkih umetnosti”.

I van konteksta izolacije, umetnici moraju da pomeraju granice, tvrdi ona.

Seničić smatra da ako velike kompanije sa stotinama zaposlenih prelaze na onlajn režim, onda i „umetnici moraju da se prilagode promenama, jer nijedan umetnost ne sme da bude isključivo vezana za zgradu-simbol”.

Posle napornih priprema i teških odluka organizatori FIST-a su prešli u samoizolaciju.

Njihova mentorka Jovana Karaulić ne krije ponos kada priča o radu sa njima.

„Sad kad razmislim, nije bilo toliko teško, stresno svakako jeste, ali nisam sumnjala, znala sam sa kim imam posla, to su oni mladi ljudi što menjaju svet. Na bolje.”