Veljko Odalović: Priština skriva zločine nad Srbima

25. June 2021.
Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović kaže za Novi magazin da se na ukupnoj zajedničkoj listi nestalih osoba sa Kosova i Metohije, koja se vodi pod pokroviteljstvom Međunarodnog Crvenog krsta, nalazi 1.639 lica.
DAN SECANJA NA STRADALE I PROGNANE SRBE IZ HRVATSKE
Veljko Odalović. Foto: BETAPHOTO/MILOS MISKOV

Prema njegovim rečima, ako su Beograd i Priština u nečemu saglasni, to je konsolidovana lista nestalih lica, gde nema nikakvih različitosti koje bi mogle da otežavaju rad komisija.

Međutim, prištinske vlasti, naglašava Odalović, kažu da ne postoje arhive tzv. OVK i nisu reagovale ni na jedan od deset zahteva Beograda da se na Kosovu pretraže lokacije na kojima se pretpostavlja da se nalaze grobnice s posmrtnim ostacima. Mnogi svedoci koji bi mogli da kažu gde se nalaze grobnice ubijenih u periodu od 1998. do 2000. u međuvremenu su preminuli ili se plaše osvete svojih sunarodnika. Bol porodica koje su ostale bez svojih najmilijih svakim danom je veći.

Zašto 22 godine od završetka rata imamo tako veliki broj lica čija tela nisu pronađena?

Kod Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) bilo je prijavljeno 6.064 nestalih nakon sukoba na Kosovu i Metohiji. Do sada je otkriveno i identifikovano oko 75 odsto slučajeva. Ovim procentom svakako nismo zadovoljni, ali da bismo rešili sve slučajeve trebalo bi da imamo pristup svim arhivama, pre svega arhivama međunarodnih organizacija koje su bile prisutne na KiM, bile odgovorne za ukupno stanje i zabeležile mnoge slučajeve zločina i nasilja.

Takođe, mora postojati i veća spremnost prištinske strane da o zločinima nad Srbima počne da govori i da se s njihove strane pojave ljudi koji će kazati gde se nalaze posmrtni ostaci ubijenih Srba i drugih nealbanaca.

Jeste li i koliko dokumenata koji bi mogli da pomognu u otkrivanju nestalih lica predali Prištini?

Mi smo dosad predali 2.417 različitih dokumenata MKCK-u, koji su prosleđeni Prištini. U tim dokumentima mnogo se radilo i uradilo na otkrivanju posmrtnih ostataka.

Kakav je odnos prištinskih vlasti prema tom problemu?

Nažalost, od prištinskih vlasti smo uglavnom dobijali uveravanja da ne postoje arhive tzv. OVK i da oni prosto nemaju ništa od dokumenata koje bi mogli s nama da podele. Ipak smo došli do dokumenata iz arhive tzv. OVK koji mogu da nam pomognu u traženju nestalih lica. Najbolji primer je nedavno emitovan film u kojem se vidi kako pripadnici tzv. OVK stoje pored tela ubijenih srpskih vojnika na Košarama, gde se kopa raka za sahranjivanje.

Koliko međunarodne bezbednosne snage tragaju za nestalim osobama?

Tokom 1999. i 2000. Kfor i Unmik su ekshumirali 4.015 tela ubijenih Albanaca, od kojih je 2.001 telo identifikovano i predato porodicama. Oni su tada prekopali Kosovo da bi pronašli dokaze protiv optuženih srpskih oficira i političara pred sudom u Hagu. Od tada, pa do 2018, kad smo kod Đakovice pronašli tela sedam ubijenih Srba iz porodica Šutaković i Petrović, na Kosovu ništa nije urađeno po tom pitanju.

Koliko je dosad pronađeno tela Albanaca u centralnoj Srbiji, a koliko srpskih i nealbanskih na Kosovu i Metohiji?

Mi smo u centralnoj Srbiji pretražili lokacije u Batajnici, Petrovom Selu, Perućcu, Rudnici i sada istražujemo na području rudnika Kiževak kod Raške, gde je pronađeno devet tela. Dosad smo pronašli 907 tela ubijenih Albanaca, koje smo identifikovali i predali porodicama. Pored toga, na zahtev Prištine istraživali smo lokacije kod Medveđe, Rudnice, Novog Pazara, Sjenice i ponovo kod Perućca i u Batajnici, zajedno sa delegacijom iz Prištine, ali ništa nismo pronašli.

Postoje još dva zahteva koja će biti istražena u narednom periodu, odnosno kad Priština dovede svedoke koji će tačno pokazati gde se te lokacije nalaze, navodno na području Surdulice i Sjenice. Na Kosovu i Metohiji je dosad pronađeno 380 tela nestalih Srba i nealbanaca, a traga se za još 570.

Jeste li od Prištine tražili da proveri konkretne lokacije za koje postoji sumnja da se na njima nalaze posmrtni ostaci nestalih osoba?

Od prošle godine intenzivirali smo zahteve Prištini, s konkretnim informacijama da se desetak lokacija pretraži i proveri. Nažalost, do danas Priština nijednu lokaciju nije pretražila. Beograd I Priština su obavezni da provere svaku informaciju koja se tiče otkrivanja posmrtnih ostataka nestalih lica iz vremena sukoba na Kosovu.

Zašto kod prištinskih vlasti ne postoji spremnost da istraže lokacije na kojima se pretpostavlja da se nalaze tela ubijenih Srba i pripadnika drugih nacionalnosti?

Žao mi je što Priština ne pokazuje više odgovornosti prema ovom procesu. Mi smo odgovorni prema porodicama nestalih i trebalo bi da postupamo podjednako, bez obzira na to o kojim se nacionalnostima radi.

Kako komentarišete tvrdnje da se u centralnoj Srbiji premeštaju grobnice s telima ubijenih Albanaca?

Činjenica je da je u nekom trenutku u središnji deo Republike Srbije neko premestio određeni broj grobnica. Mi smo većinu tih grobnica već otkrili i nastavićemo da proveravamo sve informacije. Nijedan organ države Srbije dosad nas nije sputavao u otkrivanju posmrtnih ostataka lica sa Kosova i Metohije.

Kakva su vaša saznanja o kidnapovanim Srbima kojima su vađeni organi?

Pored izveštaja Dika Martija, postoji i jedan o prepisci Unmika i Haškog tribunala i izveštaj sa posete lokaciji koja je dala mnogo indicija i dokaza da su se u severnoj Albaniji, kod grada Burelja, u jednoj kući vadili ljudski organi. Ta priča je dobila na težini i nakon izjava Albanaca koji su bili vozači ili čuvari ilegalnih zatvora, a bilo ih je oko 140, gde su bili kidnapovani Srbi. Moguće je da su tela tih Srba sahranjena u Albaniji. Verujem da će istraga koju Hag vodi protiv komandanata tzv. OVK dati odgovor i na to pitanje.

Imate li podatak koliko je Srba ubijeno na Kosovu nakon dolaska međunarodnih snaga i povlačenja srpske vojske i policije u junu 1999?

Posle dolaska međunarodne misije prijavljen je nestanak 701. lica, od kojih je 281 identifikovano, a 420 se još uvek vode kao nestala. Dakle, posle NATO agresije, na Kosovu i Metohiji ubijeno je više oko 1.500 Srba i pripadnika drugih nacionalnosti. Posle 10. juna 1999. ubijeno je više od 400 Albanaca koji su bili lojalni državi Srbiji, koji su radili kao šumari, poštari, inkasanti EPS-a ili u lokalnim samoupravama.

Koliko se pripadnika tadašnje Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije vode kao nestali?

Prema podacima koje smo dobili od Vojske, kao nestali na Kosovu vodi se 21 vojnik, dok od MUP-a nismo dobili podatke. Nama je trenutno u fokusu šest vojnika koji su ubijeni i sahranjeni na Košarama.

Mogu li pripadnici istražnih organa iz Srbije učestvovati u pretragama lokacija na Kosovu?

Mi kao Radna grupa, prema pravilima, možemo da učestvujemo u svojstvu posmatrača. Naši istražni organi nemaju mandat da učestvuju u pretragama na Kosovu, kao što ni istražni organi privremenih kosovskih institucija ne mogu da istražuju u centralnoj Srbiji. Nedostaje nam da se uspostavi saradnja između nadležnih tužilaštava za ratne zločine u Beogradu i Prištini kako bi se informacije razmenjivale i po njima odmah postupalo.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.

Click