Ustavne promene u pravosuđu – Amandmani još na čekanju

Piše: Jelka Jovanović

Ovih dana je dva meseca otkako je Vlada Srbije Narodnoj skupštini Srbije podnela Predlog za izmenu Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe, a još se ne zna ni kada će ni u kom sve obliku izmene biti usvojene i dalje protokolisane. Nesporno je samo da postoji dvotrećinska skupštinska većina koja može izglasati i da je sedište Vrhovnog (kasacionog) suda na Marsu, što nema mnogo veze sa obavezama Srbije preuzetim kroz proces pridruživanja Evropskoj uniji. Ni sa zamerkama profesionalnih udruženja sudija i tužilaca iznetim s ciljem jačanja sudske nezavisnosti i tužilačke samostalnosti, kao jednim od osnovnih načela vladavine prava.

Izvesno je samo da vladajuća većina zamera sudijama preveliku slobodu, ako je suditi po nedavnoj sednici kada su promovisane novoizabrane sudije kojima je posavetovano da ne budu kao – Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda, koji se ne libi da u javnosti govori o samostalnosti i nezavisnosti svojih kolega i koleginica, kao i o pritiscima izvršne vlasti na sudije i uticajima na postupke.

Negde u isto vreme i predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović izazvao je pravu malu bubu intervjuom za istraživačku mrežu KRIK, a potom i za Danas i TV N1, kojom je, kako se smatra, svoju dotadašnju direktnu vezu s vrhom izvršne vlasti prekinuo u korist – sudske.

ŠTA SE PREDLAŽE

U Vladinom predlogu trebalo bi da se menjaju neke odredbe, ali sem obrazloženja što nema formulacije amandmana. Što svi koji su pratili višegodišnju “prepisku” sa evropskim nadležnim telima smatraju malim strahom od krajnje ocene. No, svakako Vlada predlaže/zahteva izmenu sastava sudskog i tužilačkog saveta – Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca – koji bi bez uticaja parlamenta birali sudije i tužioce, uz ukidanje izbora na trogodišnji mandat. Što je, suprotno dosad izražavanim stavovima poslanika vladajuće većine, uključujući predsednika resornog skupštinskog odbora Vladimira Đukanovića. No, Vlada ipak obrazlaže svoj predlog time što Ustav ostavlja preveliki prostor uticaju zakonodavne i izvršne vlasti na izbor nosilaca pravosudnih funkcija: “Ovaj uticaj, koji može da dovede do neželjene politizacije pravosuđa, ogleda se kroz ustavne odredbe o izboru sudija, odnosno zamenika javnih tužilaca, i kroz odredbe o sastavu Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaštva.”

Prema Ustavu i zakonima Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca imaju po 11 članova, a u sastav po položaju ulaze predsednik Vrhovnog kasacionog suda, odnosno Republički javni tužilac, ministar pravde i predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine i osam izbornih članova koje bira Narodna skupština – šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom i dva ugledna i istaknuta pravnika s najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta. U slučaju DTV tužilaca.

Predlogom Vlade Srbije potrebno je menjati sastav dva ključna tela kako bi bila ojačana i preuzela vodeću ulogu u upravljanju pravosuđem, čime bi se obezbedile pretpostavke za nezavisnije i odgovornije pravosuđe.

U skladu s primedbama EU, tačnije Venecijanske komisije, ukazuje se na neophodnost promena u delu Ustava o sudovima i javnim tužilaštvima kojima bi se precizirale odredbe o predsedniku Vrhovnog kasacionog suda, razlogu za prestanak funkcije i razrešenje sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Preciziranjem i otklonom od nedorečenosti takođe bi trebalo da se jača nezavisnost i samostalnost u odlučivanju, ali i odgovornosti pri obavljanju poverenih funkcija sudija i tužilaca.

Ima i primedbi na stalnost izbora, pošto se sada predviđa da je sudijska funkcija stalna, ali Ustav predviđa prvi, probni trogodišnji izbor, odnosno mandat za sudije i tužioce. “Zbog svega gore navedenog neophodno je razmotriti ukidanje trogodišnjeg mandata za lica koja se prvi put biraju na pravosudne funkcije”, navodi se u Predlogu, uz sugestiju – kojoj se protive udruženja sudija i tužilaca – da Pravosudna akademija bude obavezna za sve kandidate/kinje.

Pravosudna akademija je i inače jedan od ključnih kamena spoticanja tokom rasprave koja je prethodila Predlogu, a očito da niti jedna strana nije odustala, bar načelno.

TRI VLASTI

Nijedna grana vlasti ne može da se odvoji od ostalih, one treba međusobno da se prožimaju kako bi se uspostavila ravnoteža među njima. U oblasti pravosuđa sredstvo ograničavanja i uspostavljanja ravnoteže je tzv. pravosudna uprava, obrazlaže se u Predlogu kojim Vlada Srbije ukazuje da bi ustavnim amandmanima trebalo da se ukloni anomalija koja se tiče odnosa između zakonodavne, izvršne i sudske vlasti. Naime, iako najviši državni akt Srbije proklamuje da je pravni poredak jedinstven i definiše podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, članom 4, stav 3, Ustav predviđa da se “odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli”.

Što znači da Skupština, Vlada i predsednik – zakonodavna i izvršna vlast – mogu da kontrolišu sudske odluke, navodi se u Predlogu kao urušavanje sistema podele vlasti u Republici Srbiji i nespojivo sa samostalnošću i nezavisnošću sudija i tužilaca. Doduše, Vladin predlog se svodi samo na “ograničavanje” umesto i kontrolu, ali još nema naznaka kako bi amandman tačno glasio i šta u osnovi znači razlika između ograničavanja i kontrole. Mada je nesumnjivo nešto lagodnija za sudsku vlast.

Samostalnost u radu, odnosno nezavisnost od druge dve grane vlasti – kroz izbor, mandat i ovlašćenja – višedecenijski su zahtevi sudija i tužilaca. Nije stvar u samom načinu izbora već u garancijama nezavisnosti/samostalnosti, koje bi nosiocima pravosudnih funkcija i zvanja omogućile da zaista postupaju bez straha.

Poslednje vesti kažu da je ministarka pravde prihvatila sastanke s predstavnicima udruženja sudija i tužilaca, te da su prvi i održani. No, još nema naznaka kako će amandmani zaista biti formulisani i kada će doći na dnevni red.

Za stalno, ne na probu

Ustav Srbije iz 2006. predviđa da sudije biraju poslanici u Skupštini Srbije na prvi trogodišnji, tzv. probni mandat, a onda ih stručno telo – VSS bira na stalni mandat. Takođe, tužioce Skupštini predlaže Vlada, dok se zamenici tužilaca na prvi mandat od tri godine biraju u parlamentu, nakon čega ih Državno veće tužilaca bira na stalni mandat. Na ovako predviđen izbor, uvažavajući stav sudija i tužilaca, primedbe je pre nekoliko godina stavila Venecijanska komisija, podseća se u Predlogu, uz preporuku da nezavisni sudski i tužilački saveti dobiju odlučujući uticaj na imenovanje i unapređenje sudija i tužilaca. “Izbor u Narodnoj skupštini otvara mogućnost da odluka o izboru bude diskrecioni akt parlamenta, u čijem donošenju pretežnu ulogu imaju politički razlozi umesto onih objektivnih”, navodi se.

Izvesno je da vladajuća skupštinska većina zamera sudijama preveliku slobodu, ako je suditi po nedavnoj sednici kada su promovisane novoizabrane sudije kojima je posavetovano da ne budu kao – Miodrag Majić

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.