Posle pandemije i pre izbora

5. Jun 2020.
Udruženje Kreativna Srbija napravilo je čudo od jednog prijateljskog razgovora krajem maja u beogradskom Dorćol platzu. Pričali su zabrinuti ljudi na aktuelnu temu Kultura posle virusa.
Posle pandemije i pre izboraDorcol plac, konferenicija Kultura posle korone foto Nemanja Jovanovic Nova rs (13)
DORĆOL PLATZ: Učesnici razgovora na temu Kultura posle virusa.Foto: Nemanja Jovanović / Nova.rs

Piše: Zoran Hamović

Odahnuli smo! Gotov je! Ne znate na koga mislim? Pa na virus, gospodo, na virus… Eto i to smo preživeli, malo smo stariji, uplašeniji ali eto sad više motiva da kažemo da smo zabeležili još jedu pobedu nad nevidljivim zločincem, koji je uzeo svoje i otišao… Da li je otišao? Ne dragi moji virus je još uvek tu, samo se primirio. Tako kažu stručnjaci, koji još uvek ne mogu da se usaglase da li su saglasni.

PANDEMIJA GLOBALNA, STRAH INDIVIDUALAN

Udruženje Kreativna Srbija organizovalo je krajem maja prijateljski razgovor u beogradskom Dorćol platzu. Pričali su zabrinuti ljudi na aktuelnu temu Kultura posle virusa, misleći na svoj kreativni sektor u ovom međuvremenu posle pandemije i pre izbora. Učesnici, Milena Dragičević Šešić, Goran Marković, Nebojša Bradić, Ivan Medenica, Gojko Božović, Zoran Hamović, Minja Bogavac, Dejana Đedović, Ivan Blagojević, Janko Baljak i Milena Trobozić Garfild, govorili su u optimističkom duhu, u atmosferi u kojoj je radno ispraćen virus i razmišljalo se naglas kako dalje. I moderatori Maja Vukadinović i Dragan Jovićević nisu navodili priču ili podsećali na kolebljivu situaciju, i na mogućnost povratka vanrednog stanja, karantina i svakovrsnih oblika izolacije, jer cilj tribine i jeste bio da se nesnalaženje, iznenađenje, strah i haos, zahvaljujući netom proživljenom iskustvu, upamte i nikad više ne ponove, da u budućnosti budemo spremni(ji).

Čitava debata Kultura posle virusa, ozbiljno skrojena i vođena, inspirisana je posledicama dvomesečnog karantina i vežbovnim oduzimanjem slobode. Pod, kako je rečeno na skupu, medicinskom cenzurom, dobrovoljno smo se predali i dopustili da strah određuje naše nekretanje i naše, kako su nam lepo ubacili, socijalno distanciranje, umesto telesno ili fizičko distanciranje i socijalnu bliskost i podršku. Ali, nije reč o medicinskoj cenzuri. Medicinska je preporuka ili savet, a politička je cenzura, tačnije, nefunkcionalna strogost i nepotrebno oduzimanje slobode. Da smo taoci neke teorije zavera odmah bismo pomislili da je sve ovo plod nekog veoma uspešnog socijalnog eksperimenta i uzviknuli Alal vera onom ko ga je smislio!

Konstatovali smo da su kao i svi drugi građani tako i umetnici bili zarobljeni, zapustela su središta kulturnih zbivanja, prestala okupljanja i zajednički rad. Nestala je zarada, nastala panika kako dalje? Neizvesnost u trajanju i prostiranju životne opasnosti ničim se nije mogla umanjiti. Pandemija je globalna, strah individualan. Susreću se u opštoj zaglavljenosti, nečinjenju, čekanju i uznemirenju izazvanom stalnim prilivom vesti, o zaraženima, obolelima, preminulima. Atmosfera nimalo podsticajna, diskvalifikuje rad, gotovo da postaje nepristojno i pomisliti da se umetnički deluje.

ŽIVOT ONLAJN

Šta bismo u izolaciji bez knjiga, filmova, muzike, serija… I, sve se preselilo na spasonosni internet. Život onlajn postao je glavni poligon ljudskosti i snage preživljavanja, bio je upravo prostor socijalnog zbližavanja, bivanje zajedno na daljinu, bliskost u nevolji. Ispostavilo se da je umetnost ta koja je zahvaljujući tehnologiji, prinudnom komunikacijom povezala one koji su sprečeni da se dodiruju, grle i ljube, uživaju u događajima koji oblikuju zajedničku pažnju i uživanje… Umetnost je ta koja je popunjavala usamljenost, neželjenu distancu, odsustvo kretanja, čamovanje kao duhovni lapot za starije od 65 godina. Nekakav umetnički sadržaj, ili makar nalik, provlačio se kroz nevidljive žice, hranio bezbroj ekrana kompjutera, televizora, a ponajviše ekrančiće telefona.

Ali postavlja se pitanje kako žive i gde su oni koji su sve te sadržaje proizveli. Šta je pandemija učinila umetnicima, kreativnim producentima, tvorcima umetničkih dela i kulturnih događaja.

Izdavaštvo, pozorište, festivali, muzika, ples, filmska i televizijska produkcija, veoma su ozbiljno pogođeni posledicama udara koronavirusa. Finansijske posledice su nesagledive, posebno za one koji su se zadužili za sredstva u pripremi produkcije. Oni, pak, koji dosad nisu ušli u realizaciju svojih programa nalaze se u beznadežnoj situaciji. Izdavačka, knjižarska delatnost praktično su u potpunosti zaustavljene, ne samo u toku trajanja epidemije već i u nastupajućem periodu. Potpuni oporavak ovih delatnosti u periodu posle okončanja epidemije biće krajnje neizvestan, odnosno za mnoge nemoguć.

Veliki je broj pisaca, prevodilaca, glumaca, kompozitora, muzičara, pevača, igrača, reditelja, scenografa, kostimografa, koji ne mogu da rade. Ne zato što ne žele već nemaju mogućnosti za bilo kakav angažman. Pored njih tu su izdavači, producenti, distributeri i tehničari koji se bore sa neizvesnim uslovima bez ikakve mogućnosti predviđanja svojih aktivnosti.

Većina evropskih zemalja utvrdila je i uveliko sprovodi ekonomske mere kojima podržava samostalne umetnike i kreativne preduzetnike u uslovima pandemije. Ove mere se sastoje u zaštiti društveno-ekonomskog statusa umetnika i kreativnih preduzetnika, a zavise od konkretnih državnih kulturnih politika.

Ova, kao i naredne debate imala je za svrhu da kreativni sektor u produktivnom dijalogu predoči analizu i sa nadležnim organima stvori uslove za hitro i efikasno rešavanje aktuelne situacije. U tom smislu nije dobrodošla vest činjenica da je budžet Ministarstva kulture za 2020. godinu, umesto povećan, umanjen za više od 20 odsto, a zatim rebalansom budžeta Republike Srbije sektor kulture ostao bez dodeljenih sredstava. Ono što je dobra vest jeste da su počeli da pristižu rezultati konkursa za podršku onim projektima koje je moguće realizovati, pre svega u oblasti savremenog stvaralaštva ali i zaštite kulturne baštine.

Grad Beograd je poništio godišnje konkurse i time ugrozio mnoge projekte koji bi mogli da doprinesu ovdašnjoj kulturi. U međuvremenu dodeljena je podrška u visini minimalne plate jednom delu samozaposlenih umetnika. O nekim drugim oblicima podrške, zasad, nije bilo predloga i obaveštenja, niti je ponuđen bilo kakav plan za rešavanje aktuelne krize.

Iako se ponašamo kao da je kriza nestala ona ne samo što je tu pokraj nas već će izvesno opstajati u sve izraženijoj formi. Bez dovoljne javne vidljivosti i bez svrsishodnog angažovanja institucija na trajnijim rešenjima.

KULTURA NA RESPIRATORU

Bez državne podrške mnoge ustanove kulture neće ponovo biti otvorene, a mnogi programi neće biti realizovani. Primera radi, poziv za Beogradski sajam knjiga upućen je izdavačima. Postoji realna mogućnost da najveći broj njih odustane od učešća, budući da je jasna procena da poseta neće biti takva da bi se pojavljivanje na ovoj manifestaciji isplatilo. Ono što spada u red najtežih posledica, jeste upravo odustajanje i gubitak poslovne povezanosti aktera u pojedinim sektorima.

Da bismo sačuvali kulturni sektor mora se hitno i sistematski reagovati, jer posledice mogu biti nenadoknadive. Mnogi talentovani ljudi otići će iz zemlje, iz posla, ili će vegetirati. Pravi izazov je sačuvati njihovo utočište – ustanove kulture koje su takođe zaražene i na respiratorima sa neizvesnim ishodom.

Otežavajuća okolnost je da postoje i virusi pre virusa i navike koje uznemiravaju ne samo aktere kulturne scene već i širu javnost. Pre svega nenamensko i neprimereno trošenje sredstava koja su namenjena kulturi. Finansiranje medija koji su upregnuti u neprekidnu političku kampanju i koji toksično deluju na javnost i oblikuju retrogradne kulturne proteze.

S druge strane suočavamo se sa novim generacijama i novim kulturnim potrebama. Ovaj razgovor nam je poslužio da govoreći o opravku kreativnog sektora dođemo do pravog pitanja, a to je održivost kulture u prisustvu nove digitalne realnosti. I nove normalnosti!?

O tome bi trebalo da vode računa oni koji će u budućnosti kreirati kulturnu politiku. U predizborno vreme valja podsetiti da mere opreza nisu usmerene ka koronavirusu već virusu koji nagriza opstanak čitavog jednog civilizacijskog sloja, koji ne nestaje samo u jeziku već i u navikama i potrebama, razumevanju i korišćenju. Nešto od toga je potrebno zadržati, nešto izmeniti, a nečemu dopustiti da ode u istorijsku deponiju.

Na to nas je upozorio i akademik Vladimir Kostić, predsednik SANU, koji je debatu otvorio iz publike. “Lepota moje funkcije – rekao je on – je u tome što mi pruža mogućnost da pričam o stvarima o kojima svako na ovom panelu, a bojim se i svako u ovom auditorijumu, zna bolje od mene. Prema tome, danas bih iskoristio priliku da ćutim i da vas slušam, da naučim ono što bi mi bilo korisno u nekoj obnovljenoj funkciji institucije koju vodim. Malo ću proširiti ovu temu. Prelistao sam juče Harareovu knjigu 21 lekcija o 21. veku i užasnuto sam konstatovao, bez patetike, da u njoj nema umetnosti i nema kulture. Očigledno da je to realnost, pored ove naše srpske realnosti, bojim se mnogo šira i o čemu ćete vi, kao ljudi od posebne odgovornosti, morati da vodite računa, a bogami i moja malenkost, u onoj meri u kojoj se bude ticala institucije u kojoj sam. Mislim da su ovakvi razgovori lekoviti”.

Vanredna prolećna Stripomanija

U periodu dok je zbog koronavirusa bio smanjen obim objavljivanja novih knjiga, Čarobna knjiga je vredno radila i pripremila nove naslove, u tolikom broju da je uredništvo ove izdavačke kuće odlučilo da pripremi vanrednu Stripomaniju, koja će se odvijati od 5. do 12. juna. Ljubitelji devete umetnosti moći će da uživaju u novom izdanju popularne strip-manifestacije Čarobne knjige, u okviru koje će biti predstavljeno 10 novih izdanja. Vanredna prolećna Stripomanija odvijaće se, tradicionalno, u striparnici Čarobna knjiga u Dečanskoj 5 u Beogradu, na sajtu www.carobnaknjiga.rs, u striparnici Alan Ford na Novom Beogradu i u Klubu čitalaca Čarobne knjige Bulevar Books u Novom Sadu.

Urednici ove izdavačke kuće, kad je reč o stripovima, izdvajaju dva nova izdanja. Najpre, 6. tom Asteriksa, s tri nove avanture ovog junaka i njegovog neustrašivog kompanjona Obeliksa. Što se knjiga, pak, tiče, tu je prava poslastica za sve ljubitelje stripova, knjiga i filmova: prvo enciklopedijsko izdanje Čarobne knjigeMarvel Studios: Ilustrovana enciklopedija, jedinstveni vodič kroz bogatu riznicu likova, predmeta i lokacija iz Marvelovog filmskog univerzuma. Naravno, ljubitelje stripa očekuju desetine naslova po povoljnim cenama u okviru akcije Kompletiraj kolekciju.

Otvoreno pismo

Vlada Republike Srbije

Kabinet predsednika Vlade

U organizaciji udruženja Kreativna Srbija, 27. maja 2020. održana je javna debata Kultura posle virusa, kojoj su prisustvovali vodeći stručnjaci i profesionalci iz oblasti kulture, koji su sagledali aktuelne probleme u različitim sektorima kulture i izneli konkretne predloge za budućnost kulture u Srbiji.

Kao potpisnici ovog otvorenog pisma, nadamo se će u ovom teškom trenutku za srpsku kulturu započeti brze promene i produktivni dijalog između Vlade i kreativnog sektora. Tokom javne debate smo zaključili da je neophodno definisati i sprovesti mere, kako bi se sanirali problemi s kojima se kultura u Srbiji posle pandemije suočava. Rešenja koja predlažemo su u saglasnosti sa intervencijama i merama koje se sprovode u Evropi, a primenjena na realne probleme kreativnog sektora u Srbiji.

Predlažemo da Vlada Republike Srbije u narednom periodu hitno obezbedi:

1) interventnu finansijsku podršku za obnovu i razvoj kreativnog sektora;

2) kontinuiranu podršku za slobodne umetnike;

3) restrukturiranje šeme stalnog zaposlenja;

4) osnivanje Fonda za kulturu.

Sve predložene mere možemo da dokumentujemo analizom ključnih problema kulturne politike u Srbiji.

Kao posebno važnu, dugoročnu i preko potrebna meru, izdvajamo osnivanje Fonda za kulturu – po ugledu na Fond za nauku. Ovaj Fond ima za cilj da obezbeđuje uslove za razvoj kulturno-umetničkih delatnosti koje uključuju kreativne industrije u Republici Srbiji, neophodan za napredak društva zasnovanog na kreativnosti.

Srdačan pozdrav, U Beogradu, 27. 5. 2020.

Milena Dragićević Šešić, Goran Marković, Nebojša Bradić, Zoran Hamović, Ivan Medenica, Janko Baljak, Minja Bogavac, Gojko Božović, Milena Trobozić Garfield, Ivan Blagojević, Dajana Đedović, Maja Vukadinović, Dragan Jovićević.

Tekst je prenet iz Novog magazina.