Kovid melanholija

Piše: Petar Janjatović, Novi magazin

Kada se desilo nezamislivo, da planeta stane zbog sićušnog virusa, gotovo svima se život istumbao. Od toga nije bila izuzeta ni kultura. Muzičare u svetu i kod nas je finansijski najviše pogodilo otkazivanje koncerata. Turneje su poslednjih dekada postale značajan izvor prihoda.

Naravno, muzičari u inostranstvu čije se pesme često emituju žive veoma dobro od autorskih prava, ali ljubav publike se stvara na koncertu. Jednom prilikom Bajaga je situaciju otprilike ovako opisao: “Ranije smo išli na turneje da bismo promovisali i bolje prodali novu ploču, a sad snimamo album da bismo imali razlog da sviramo”.

Tektonske promene na sceni su uticale i na rast vrednosti autorskih prava. Što su velike diskografske kuće odmah prepoznale i krenule sa “nepristojnim ponudama”. Brus Springstin je nedavno kući SONY prodao mastere i autorska prava za 500 miliona dolara. Cifra deluje nadrealno, ali Springstinove pesme su neprekidan izvor prihoda. A to će i ostati. Pre njega na taj korak su se odlučili Bob Dilan, Pol Sajmon, Mik Flitvud, Šakira i drugi.

HITOVI KARANTINA: Pored niza loših stvari koje je pandemija donela imamo i bonus zadovoljstva. Tokom proleća prošle godine omiljena zabava mi je bila emisija “24 minuta”. Uz uvek inteligentan humor ekipe iz njuz neta, pozvali su anonimne muzičke talente da šalju svoje kućne radove. I tokom onog mraka, zasipanja glupostima od državnog vrha, deca su uveseljavala svojim duhovitim i originalnim “štap i kanap” obradama. Ali i autorskim pesmama.

Među neotkrivenim talentima instant hitom “Karakondžula” zablistao je ulični svirač Bora Eskić. Nadam da neće ostati upamćen kao “one hit wonder” i da se neće zaustaviti kad i ako ovo prođe. Pesnikinja i pevačica beogradske grupe Autopark Ognjenka Lakićević je ovih dana singlom “Jovane” najavila solo aktivnost. U okviru toga se u javnosti predstavlja kao Olja. Pesma je opisana kao “uspomena na ironično proleće i uzaludno leto”.

Dodao bih i kovid melanholiju. Na pitanje novinarke Katarine Vujović za crnogorsku Antena M, kako je došla do ideje za ovaj projekat, rekla je:

“Ima nekoliko razloga. Ideja je nastala tokom prvih meseci kovid pandemije, kada smo svi bili izgubljeni i htela sam da smislim neki mali onlajn projekat, da bih radila nešto lepo i korisno i da bih se utešila. Nedostajao mi je život, bilo mi je žao svih, a i nedostajao mi je moj bend Autopark, samim tim mi je nedostajalo bavljenje muzikom.”

Za sve nemirne, zatvorene u četiri zida, muzika je bila terapija. Slovenački kantautor Vlado Kreslin je tokom proleća 2020. godine snimio akustične verzije svojih pesama, obrade svetskih i ex-YU hitova. Svakog dana po jednu. Ukupno pedeset. A često ih je odmah izvodio sa svoje terase radujući komšije i retke prolaznike. Objedinio ih je na USB izdanju “Pesmi iz karantene”.

Beogradsko “čudo od deteta” Damjan Dašić je ovo ružno vreme maksimalno iskoristio. Svojevremeno je svirao bubnjeve u grupama Antifriz, Pressing i E Play. Kada je pokrenuo The Beatles tribute sastav The BestBeat naučio je da svira bas (i to levom rukom) i postao njihov Pol Makartni. Već više godina u grupi Magic Bush svira gitaru i peva a jedan je od autora. Sredinom decembra su objavili drugi album “Put za Shangri-La”, nastao upravo tokom ovog “zaključanog perioda”. Paralelno radi na solo albumima Srđana Gojkovića Gileta, Zdenka Kolara (ex Idoli) i Prljavog inspektora Blaže. Na sve to je prošlog leta na turneji zamenjivao kolegu iz slovenačkog sastava Help koji takođe svira obrade Bitlsa. Nastupali su u danas gotovo nezamislivom nizu zemalja: Sloveniji, Austriji, Belgiji, Nemačkoj i Italiji. I još jedna mala napomena, Dašić svakodnevno radi kao stomatolog!

PRVA POMOĆ: Zbog zaista teške situacije u kojoj su se ex-YU muzičari i autori našli, nedavno je formirana Plan B fondacija. Nju su pokrenuli muzičari da bi pomogli kolegama. Akciju je započeo Zoran Konević, koji je svojevremeno radio sa sastavom Ratnici, a već dugo živi u Kanadi. Ideja je da se prilozima fanova, firmi i srodnih Udruženja pomogne najugroženijima. U rad fondacije su se uključili Dado Topić, Vlatko Stefanovski, Dejan Cukić, Maya Sar, Alen Islamović, Dragan Jovanović Krle (Generacija 5), Goran Šepa (Kerber), Vojislav Aralica i brojni drugi. Planirano je i objavljivanje diska a među prvima je reagovao Zvonimir Đukić Đule (Van Gogh) koji je donirao gitaru i uradio temu “Zrno čarolije”. Dragi Jelić (YU grupa) je snimio pesmu “Zagledan” i tako prvi put u karijeri radio samostalno. U rad fondacije su se uključili Tesla Music i Croatia Records.

Električni orgazam je najzad, posle nekoliko otkazivanja, održao rođendanski koncert u Kombank dvorani (Dom sindikata za Jugoslovene).

Prvobitna ideja bila je da prošle jeseni tim nastupom proslave četrdeseti rođendan, ali to se izjalovilo pa su ovog 9. decembra dodali i obeležavanje jubileja albuma “Paket aranžman”. Stoga su odsvirali odlične verzije “Plastika” Idola i “Mali čovek” Šarla akrobate objavljene pre četrdeset godina na tom albumu. Mada sam mislio da će im sindikalna atmosfera sale biti prepreka da dobace do publike, koncert je bio odličan. Vidi se da smo se mi u publici i oni na bini zaželeli. Svega. Katarzičan trenutak je bio kada su im se Dragi i Žika Jelić pridružili na “Igra rokenrol cela Jugoslavija”. Tom prilikom Žika je rekao da bi pošteno bilo da je to pesma YU grupe. Predlažem da je obrade na sledećem albumu. Divlje je bilo i sledeće večeri u krcatoj zagrebačkoj “Tvornici”. A kako Youtube potvrđuje, cela sala je pevala “Igra rokenrol cela Jugoslavija”. Sledeći susret sa publikom Električni orgazam će imati u odličnom klubu “Pank rok kafe” u Smederevskoj Palanci. Doduše u prodaju smeju da puste dve stotine ulaznica, a koncert bi trebalo da počne 18 h i završi se do 20h jer se omladine ne pelcuje. Ne bi me čudilo da i ostali počnu da organizuju matine koncerte. To me podseća na početak sedamdesetih i čuveni klub “Cepelin” na Tašu. Mi maloletni gimnazijalci smo išli u disko od 17h do 20h a posle su na plesnom podijumu nastupali “matori”.

Lider sastava Let 3 iz Rijeke Damir Martinović Mrle ni tokom ovih posnih meseci nije posustao. Nedostatak koncerata je nadoknadio pojačanom emisijom blesavih ideja. Kojih, doduše ni u prethodnim decenijama nije nedostajalo. Kreirao je i na tržište izbacio sapune “Picoper” i “Guzoper”, a brendirano pivo, majice i čarape je nazvao “ŠČ”. Osmislio je alter ego DJ Demijan pa planira da u klubovima (onim koji su opstali) odeven u belu bundu na golo telo pušta elektronsku muziku.

Naravno da pustinja koju je virus doneo nije zaustavila kreativnost. Čak i internacionalnu.

PRIČE IZ DEPOA: Nenad Marić, poznatiji kao Kralj Čačka, jedan od voljenijih novih autora, nije sedeo zatvoren u sobu i sebe. Sa Zagrepčankom Pavlicom Bajsić Brazzoduro je u okviru njenog Radio Teatra jedan od ključnih u njihovoj muzičko poetskoj predstavi “Soundtrack za film koji nije snimljen”. U toj neobičnoj, žanrovski izmešanoj igri zajednički muzički jezik su pronašli mlada Nina Bajsić, Nenad, njegov brat Marko i Dino Brazzoduro.

Naime, predstavu čine prozna, literarna i muzička dijaloška razmena između Nine i Nenada, nastala tokom kovid meseci. Tokom prošlog leta predstavu su izvodili u Hrvatskoj, a domaća premijera se zbila septembra na Salašu 137 kod čuvenog Aleksandra Samardžije Spliće. U prostranom dvorištu, pod osvetljenim krošnjama Radio Teatar nas je poveo na muzičko – literarno putovanje i na dva sata izmestio iz stvarnosti.

Sa druge strane Nikola Čuturilo je akumuliran bes (doduše mnogo više zbog naše lažljive, pokvarene i prljave vlasti, nego korone) pretočio u nove pesme, sigurno najoštrije koje je tokom četrdeset godina duge karijere napisao.

Na nedavno objavljenom albumu “Priče iz depoa” razotkriva, opominje, ali i upozorava. Tu poruku prepoznao je i zagrebački književnik Nenad Rizvanović koji je u listu “Vreme” broj 1615 napisao: “Sadržaj je izravan i eksplicitan i može se svesti na ključni stih pjesme “Ne / Odjebite”. Stručno, kritičarski rečeno, ova pjesma će se knjižiti kao rijedak primjer uspjele i društvene i politički angažirane pjesme.”

U vreme kada su se ućutali brojni od kojih to ne očekujemo Čuturilo je ponovio recept iz devedesetih: Otpor. I to otpor ljudima koji su spremni da prodaju svoju struku, manipulantima koji će epidemiju koristiti za samopromociju.

I ostalima koji nas već skoro dve godine sluđuju.

Tekst je deo projekta “Kultura u raljama koronavirusa” koji je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.