Vladimir Đukanović izgubio sudski spor protiv novinara Radara Vuka Cvijića

Izvor: Radar

Viši sud u Beogradu odbio je sve tužbene zahteve advokata i funkcionera SNS Vladimira Đukanovića protiv novinara Radara Vuka Cvijića, kao neosnovane. Reč je o tužbi za tekst u kojem je Cvijić objavio sadržaj službene beleške inspektora Slobodana Milenkovića u kojoj se navodi da mu je advokat Đukanović nudio mito preko posrednika.

Advokat i funkcioner Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović je na sudu tražio ukupno 1.100.000 dinara nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda i pretpostavke nevinosti, za tekst objavljen u NIN-u, na sajtu N1, emisiju „Probudi se“ i “Među nama” na Nova S.

Sud je sve zahteve odbio, i naložio da Đukanović mora Cvijiću da nadoknadi 186.250 dinara sudskih troškova.
Presuda, međutim, još nije pravosnažna. Đukanović može da se žali Apelacionom sudu u Beogradu u roku od 8 dana od prijema presude.

Advokatica Cvijića, Kruna Savović, u izjavi za Radar kaže da je prvostepeni sud, odlučujući, u celosti poštovao ključne standarde kojima se štiti istraživačko novinarstvo, te je tužbeni zahtev, razumno, odbio kao neosnovan.

“Sudski postupak koji je Vladimir Ðukanović inicirao protiv Vuka Cvijića (ostaviću po strani ono što javnost zna kako o tuženom tako i o tužiocu) – zanimljiv je zbog toga što je tužba usmerena samo na autora teksta. Akcenat stavljen isključivo na autora – na ono što je napisao, a zatim i rekao – govori o tome da je tužilac tužbi našao cilj odnosno da ju je s ciljem podneo: da zaustavi Vuka Cvijića u obelodanjivanju saznanja do kojih je došao. Srećom, ovog puta sud je zaštitio pravo i novinara i javnosti”, kaže Savović.

Kao jedan od ključnih razloga za odbijanje tužbenih zahteva je to što je sudija prihvatio da je Cvijić preneo sadržaj službene beleške.

Naime, sud je utvrdio da je tekst bio zasnovan na službenoj belešci MUP-a, koju je sačinio inspektor Slobodan Milenković, a koju je sud na predlog tuženog pribavio od MUP-a. U toj belešci se navodi da su preko posrednika Vladimir Đukanović i dugogodišnji vlasnik tabloida Objektiv Aleksandar Papić, Milenkoviću nudili 100.000 evra, napredovanje u karijeri, uz zahtev da se odgovornost za „Jovanjicu“ prebaci na Nebojšu Stefanovića.

Sud je izričito prihvatio da je Cvijić verodostojno preneo sadržinu tog dokumenta državnog organa. Nije prihvaćena ni tvrdnja da je Cvijić Đukanovića predstavio kao počinioca krivičnog dela. “Cvijić nije izneo tvrdnju da je Đukanović nudio mito kao utvrđenu činjenicu, već je preneo sadržaj službene beleške”, navodi se u obrazloženju presude.

Zbog toga sud smatra da nije povređena pretpostavka nevinosti iz člana 73. Zakona o javnom informisanju i medijima.

Za sud je ovo drugo legitimno novinarsko izveštavanje. Sud je posebno naglasio da je tema teksta bila korupcija,navodno nuđenje mita, slučaj „Jovanjica“, postupanje državnih organa, ponašanje visokih javnih funkcionera, zbog čega je zaključeno da u ovom slučaju postoji izuzetno snažan javni interes.

Sud je Đukanovića posmatrao kao javnu ličnost, političkog funkcionera koji je u vreme objavljivanja teksta bio narodni poslanik i predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe. U tom kontekstu Viši sud u Beogradu  je smatrao da javni funkcioneri moraju da imaju veći stepen tolerancije prema javnoj kritici nego privatna lica. Sud je takođe prihvatio da je novinar Radara Vuk Cvijić postupao sa “dužnom novinarskom pažnjom”
Sud kaže da od novinara ne može da se zahteva da utvrdi apsolutnu materijalnu istinu, već da mora da ima dovoljno kredibilnu osnovu da informaciju smatra pouzdanom. U ovom slučaju ta osnova je bila službena beleška MUP-a.

Sud je zaključio da je upravo zbog toga Cvijić imao dovoljno pouzdan izvor i da je postupao sa novinarskom pažnjom.

Tekst je prenet sa portala Radar.