Intervju sa Nikolom Ivicom – Ne znamo koliko je zaraženih u Srbiji

Razgovarala: Jelena Aleksić, Novi magazin

A šta kažu neki drugi ljudi? Šta kažu oni kojima je dostupno više kanala od nekoliko nacionalnih frekvencija, kao građanima Srbije? Šta kažu oni “naši”, koji govore nekoliko jezika, izučavaju nauku negde daleko od Srbije i posmatraju širu sliku? Imaju kontakte i sa stručnjacima u Kini i s lekarima u Italiji i naučnicima u Americi? Upravo taj “pogled odozgo” donosi nam Nikola Ivica, biotehnolog, doktorant na čuvenom Institutu za tehnologiju Masačusets (MIT). Nikola je osnovne studije iz hemijske i fizičke biologije završio na Hardvardu, a trenutno radi na dva projekta. Na jednom zajedno s kolegama radi na stvaranju novih imunoterapija za rak, istovremeno se baveći inženjeringom virusa.

“Drugi projekat, koji sam predvodim, bavi se genima koji kontrolišu metabolizam u mitohondriji, kao i ćelijsku smrt”, reći će nam Nikola Ivica, koji iz karantina pristaje na intervju za Novi magazin. Dok razgovaramo očekuje poziv laboratorije, u koju će ići na testiranje na koronavirus. Nema nikakve sumnje da je zaražen, budući da mu je devojka lekar koja radi u jednoj američkoj bolnici, a SAD je zemlja koja je, kako Nikola kaže, ozbiljno zakasnila sa svim merama protiv širenja zaraze.

Razgovor s Nikolom nije nimalo prijatan, budući da ovde nema pomena o “najsmešnijem virusu ikada” ili “preporučenom šopingu”. Naprotiv, Nikola će izjaviti da će vakcina protiv koronavirusa biti pronađena kada i vakcina protiv HIV-a, a to nije nimalo ohrabrujuće.

Na osnovu čega to tvrdite?

Ne tvrdim to, ali pretpostavljam zato što su HIV, SARS-CoV-2, kao i influenca, virusi koji su izuzetno mutageni. A to znači da se ovi virusi, kao što znamo odranije, brzo menjaju jer već danas postoji 519 različitih sojeva SARS-CoV-2. Ukratko, ovi virusi nose genetičku informaciju u RNK molekulu. Da bi uspešno integrisali svoj genetički materijal u DNK inficirane ćelije, ti virusi imaju mehanizam koji njihov RNK pretvara u DNK. Prilikom tog procesa stvara se mnogo grešaka. To je jedan od razloga koji već decenijama onemogućava naučnoj zajednici da razvije efektivnu vakcinu za HIV i influencu. Ne vidim zašto ovo ne bi važilo i za SARS-CoV-2.

Objasnite nam ukratko vezu SARS virusa i koronavirusa?

Sekvenciranjem je ustanovljeno da je novi virus 96 odsto identičan virusu SARS-a i nazvan je SARS-CoV-2. Dakle SARS i SARS-CoV-2 su dva srodna, ali različita virusa.

Pa ipak, ovdašnji lekari su mnogo puta ukazali da nema mesta panici, a potvrđeno je da smrtnost nije značajnija od one kod običnog gripa. Zašto je ovaj virus opasniji od sezonskog gripa?

SARS-CoV-2 virus je opasniji od sezonskog gripa zato što je smrtonosniji i zarazniji. U ovom trenutku najbolja procena je da je smrtnost zaraženih od SARS-CoV-2 oko 12 odsto u epicentru zaraze i oko jedan odsto van epicentra. Smrtnost od sezonskog gripa se procenjuje na 0,1 odsto. Jedan od razloga tako visoke smrtnosti SARS-CoV-2 je i nemogućnost zdravstvenih kapaciteta da se prilagode na brzi priliv pacijenata. Osnovni reproduktivni broj (R0) koristi se u epidemiologiji kao indikator zaraznosti virusa. R0 za SARS-CoV-2 na osnovu trenutnih podataka (s limitiranim testiranjem) iznosi oko 2,2, dok je taj broj za virus gripa oko 1,3.

Stalno nas vraćate na stanje u Kini i Južnoj Koreji. Zašto?

Ja pozivam na mere koje su se pokazale efektivnim u Kini i Južnoj Koreji. Ove zemlje su već imale teška iskustva sa virusom SARS (2002) i MERS (2012). Ukratko, ključno je usporiti širenje zaraze kroz uvođenje restriktivnih mera, testirati što veći broj ljudi i izolovati pozitivne slučajeve. Ovaj princip, koji se zasad jedini pokazao efikasnim, popularno se naziva “test-trace-isolate” na engleskom ili “bali bali” na korejskom, što znači “brzo brzo”. Svetska zdravstvena organizacija takođe je prepoznala ovaj metod kao efikasan.

Srbija je isti ovaj virus pre samo dve nedelje proglasila “najsmešnijim virusom u istoriji”. Kada smo preterali, tada zabavljajući se na račun koronavirusa ili danas kada zatvaramo granice, škole, fakultete?

Sigurno tada jer izaći s takvim izjavama bilo je zaista neodgovorno. Naprosto, čak ni mi u Americi nismo mogli da vidimo pravo stanje stvari u Kini i Italiji. Ne bih da spekulišem, ali ću vam reći da je u Kini svo medicinsko osoblje povučeno da radi sa obolelima od koronavirusa dok se zdravstveni sistem urušavao jer su ljudi nastavili da se porađaju ili povređuju na drugačije načine. Slično se desilo i u Italiji, gde se doktori javno obraćaju, obaveštavajući da se apsolutno svi bave samo ovim slučajevima. Ne vidim da bi u Srbiji moglo biti išta lakše. Naprotiv.

Tvrdite da će kod nas biti gore. Šta vas navodi na zaključak o mogućem lošem scenariju u Srbiji?

Vuhan je pokazao da širenje zaraze mora da se spreči u nastanku, kada je broj zaraženih dnevno oko pet. U suprotnom, eksplozija zaraženih može da preraste u nerešivu situaciju za dve do tri nedelje. Brojevi koje trenutno vidimo u Srbiji sugerišu nam da je koronavirus prisutan u Srbiji već najmanje nekoliko nedelja. Uz to, ako uzmemo u obzir prosečnu starost stanovnika od 43,1 godine, broj pušača po glavi stanovnika, zagađenje vazduha, stanje u bolnicama i generalnu neinformisanost stanovništva, Srbija bi morala da se pripremi za krizu nezapamćenih razmera. Naprosto, mi ne znamo koliko je zaraženih u Srbiji jer ljudi nisu testirani. Evo, ja skoro sigurno imam virus, a nemam skoro nikakve simptome. Glavobolja i kašalj i da mi devojka ne radi u bolnici i znamo da je pozitivna, ja ne bih znao da imam virus. Mi nemamo podatke koji je broj zaraženih u Srbiji. To je zato što je veliki broj zaraženih bez simptoma. Dakle, to može biti 40, a može biti i milion.

Pitanje malog broja obolelih u Srbiji vezano je za pitanje o broju testiranih, odnosno mogućnostima za testiranje kojih Srbija nema ni blizu koliko Kina ili Amerika, recimo. Govorili ste i o vremenu koje je uopšte potrebno za testove. O čemu govorite? Da ćemo naredna tri meseca biti u karantinu?

Provincija Hubei je uvela karantin 23. januara. Prema mojim saznanjima, do danas (16. mart) ova provincija je i dalje pod merama karantina. Što se tiče testiranja, zemlje koje su stavile situaciju pod kontrolu, a to su zasad jedino Kina i Južna Koreja, zajedno su uradile oko pola miliona testova. Neophodno je bilo da metodi testiranja budu brzi i u stanju da testiraju mnogo primeraka odjednom. Jedna bitna stvar koja mora da se razume jeste da mi moramo da znamo ko je inficiran, a ko nije kako bismo zaustavili zarazu, a za to je neophodno masivno testiranje ljudi. U tom smislu, mašine za testiranje podjednako su bitne kao i respiratori.

Šta treba da naučimo iz iskustva Kine, ali i iz Italije, za koju se tvrdi da nije na vreme reagovala?

Kina koristi ovaj predah kako bi naučila što više o virusu, zarazi, načinima lečenja. Sve te podatke svakodnevno objavljuju javno na internetu. Na primer, u ponedeljak su objavili rad u kojem su pokazali da virus koristi i gen CD147 kao jedan od receptora. Takođe, nedavno su objavili da je oko 85 odsto ljudi u Kini bilo zaraženo od onih koji su bili zaraženi, a to nisu znali. To su zlata vredne informacije. Srbija mora da iskoristi taj resurs i da primeni sve efektivne mere koje su primenjene u Kini i Južnoj Koreji. Iz Italije možemo da naučimo šta su posledice neblagovremenog reagovanja na ozbiljnu situaciju. Takođe, Srbija bi morala da iskoristi svoju mnogobrojnu dijasporu koji čine i najveći svetski eksperti iz biotehnologije i medicine. Dijaspora može da pomogne svojim znanjem, vezama u biotehnološkoj industriji, kao i finansijski.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.