#IMAM IDEJU – Zaplešimo jogu uz di-džeja

O tome razgovaramo sa Marijom i Jelenom, koje su odlučile da u Srbiji pokrenu nešto što su nazvale Ecstatic yoga, tip joge u kojoj pored instruktora učestvuje i di-džej.

Jelena: Ceo život se bavim sportom, svašta sam probala i tako sam odlučila  da upišem višu sportsku i zdravstvenu. To sam i završila, a nekako usput sam došla i do joge. To mi se najviše dopalo, pa sam tu i ostala, nakon toga sam završia i kurs nastavila da se time bavim, da budem instruktor. Volim i da izlazim i volim muziku, ona mi je jako važna i šta god se dešava u mom životu, propraćeno je muzikom.

Instruktor sam od 2010. godine, a već nekoliko godina imam ideju da ubacim i di-džeja u časove. Tu sam se upoznala sa Marijom, ona mi je objasnila šta je ecstatic ples i dogovorile smo se da radimo ecstatic jogu. Meni je sve to zanimljivo, zaista uživam u tome i taj spoj je ispao jako dobar.

Marija: Ja sam se godinama bavila ishranom u Institutu za proučavanje ishrane i metabolizma. Bila sam u nauci svih ovih godina, a ples je nešto što oduvek volim. Nikada me nisu inspirisali plesovi sa unapred utvrđenim koracima, kao što su salsa, valcer ili bilo šta slično, jednog dana sam se odvažila i krenula sama na ples. To je sada došlo do toga da mi nekada i smeta društvo. Uvek je to bila ljubav prema plesu, bez tog socijalnog momenta, ćaskanja, odlaska da bi se neko sreo ili video, već ples radi plesa. Prvi put sam se sa ecstatic plesom susrela u Amsteradamu na tantra festivalu i tu sam shvatila da je to ono što sam tražila. 

Šta je ecstatic dance?

U pitanju je dvosatna forma plesa u kojoj postoje neka osnovna, nepisana pravila, a to je da nema priče na plesnom podijumu, ljudi plešu bosonogi i nema upotrebe nikakvih stimulansa, alkohola ili bilo čega sličnog. Di-džej je taj koji vodi celu priču, pravi dvosatni set i pri tome koristi sve muzičke žanrove. Nije žanrovski opredeljeno, tako da može da se čuje sve od klavirskog koncerta do tehna. Ideja je da se učesnici prepuste ritmu.

Ideja oko ove vrste plesa je, slično kao i kod joge, da ljudi mogu da dođu u bilo koje doba dana, bilo da je u pitanju petak veče ili nedelja ujutru. Ta muzika može da ih provuče kroz čitav spektar emocija, a nakon toga mogu normalno da nastave dan ili da odu da spavaju.

Kako izgleda jedan čas ecstatic joge?

Jelana: Ceo čas je joga čas, protkan muzikom, koja prati vežbače i oni nju. Trudimo se da sve vreme uklapamo muziku i položaje koji se na času rade. Na kraju časa organizujemo vreme za sam ples, gde obično di-džej kreće sa bržim ritmom, tada se završava čas same joge i počinje ples.

Da li je muzika unapred pripremljena?

Marija: Neka osnovna struktura seta mora da postoji, ali kuda će to otići zavisi od same energije ljudi na času. Često se desi da dinamika časa inspirše di-džeja da promeni ili modifikuje ritam, tu se zapravo energije prepluću kroz ceo čas, vrlo je interaktivno i zabavno. Taj širok spektar muzike je pogodan, jer se uvek nađe neko na času koga će baš određena stvar da pogodi i inspiriše, a to ume da bude zarazno, pa se i širi na ostale.

Marija, kako si se zainteresovala za puštanje muzike?

Susrela sam se sa tim u inostranstvu, pa sam intenzivno razmišljala kako da pokrenem to u Beogradu. U istraživanju na internetu sam naišla na poziv za ecstatic dance di-džej kurs. Jedna Amerikanka i jedna Kanađanka su odlučile da ponude ljudima obuku, kako da se pripremi i sprovede ecstatic dance, jer to nije samo dođeš i plešeš, već ipak postoji neka vrsta ceremonijalnog okvira, a i sam organizacini deo oko pronalaska adekvatne sale, di-džeja, pripremanja seta i ostalo.

Može se reći da ste vi pokrenule ovaj pravac, ovakva vrsta joge ne postoji na drugim mestima?

Jelena: Tako je, postoji zaista veliki broj vrsta joge koje se praktikuju u svetu i često su drugačije od izvorne. Ljudi često razvijaju neke svoje posebne pravce sa određenim specifičnostima, ja smatram da svako treba da radi ono što mu prija i naravno, mora da bude bezbedno za praktikante.

Kakva su iskustva ljudi koji su praktikovali jogu negde drugde kada se susretnu sa ovim konceptom?

Pozitivne su reakcije, ljudima je zanimljiva ideja, dešavalo se da predlažu da ubacimo više plesnog dela u čas. Ljudi koji smatraju da joga mora da se radi po strikno utvrđenim pravilima i ne žele da eksperimentišu, verovatno neće ni probati ovako nešto, ali većina ljudi koja dođe ima vrlo pozitivne utiske. Sve zavisi od toga šta ljudima prija i šta će da ih relaksira.

U oktobru smo krenuli sa redovnim časovima ecstatic joge, ponedeljkom i četvrtkom u Bhakti hub-u, a planiramo da jednom mesečno imamo i ecstatic dance.     

Jelena: Sećam se da sam sa svog prvog ecstatic dance-a otišla kući jako srećna. Trajalo je uveče od sedam do devet i bilo je jako zabavno. Došla sam kući, bilo je oko 11 sati i bila sam oduševljana da sam se tako lepo provela u izlasku, a da sam kući stigla već u 11 sati. Ja volim da se zabavljam i da izlazim ali je drugačije kada imaš porodicu, a ova vrsta događaja može da se održi u bilo koje doba dana. Kada izlaziš uveče sa društvom, nekada taj trenutak dok stigneš u klub i počne žurka potraje i do jedan ujutru, ovde to nije slučaj.

Marija: Benefit ovog dela koji se odnosi na ples, što sam ja iskusila iz svog ličnog primera, kada sam počela da igram kao da me niko ne gleda, je da mi je to unapredilo komunikaciju. Ta neverbalna komunikacija mi je zapravo unapredila verbalnu komunikaciju. Toliko sam se otvorila da sam i sama primetila koliko sa ljudima komuniciram sa lakoćom. Tako da je upravo korisno ljudima koji poseduju neku vrstu blokada u interakciji sa okolinom.

Planirate li da živite od ovoga?

To nam je plan. Nadamo se da će to biti moguće, mi nismo nekih velikih prohteva, nije da žudimo za nekim jahtama i kolima (smeh). Plan nam je da pokušamo da raširimo ovu ideju, kao i da organizujemo različite vrste događaja poput radionica i festivala.

Jelena: Takođe, nešto što nam je u planu je i pravljenje muzike, Marija kupuje muziku i miksuje to, ali ja imam neku ideju da pravim autorsku muziku, takođe obe imamo decu koja se bave muzikom, sviraju, pa planiramo i njih da uključimo.

Preneto sa portala Nove ekonomije.