Starosna diskriminacija

Piše: Andrej Ivanji, Vreme

Svaki diktator ili moderan autokrata, svaka populistička, antisistemska partija koja želi da dođe na vlast, manipuliše strahom. Svaki vođa izazivanjem strahova ujedinjuje svoj narod oko sebe, dok na kraju strah od vođe ne ujedini njegove sledbenike protiv svih onih koji ne žele da budu vođeni. Taj proces se odvija korak po korak, dok na kraju vođa ne uzme sebi za pravo da bude tumač narodne volje, da se zarad “opšteg dobra” uzdiže iznad ustava i zakona i donosi odluke mimo državnih institucija koje ih pokorno sprovode.

Svaka diktatura ili moderna autokratija ima, takođe, patronistički odnos premana narodu: Pošto vi ne znate šta je dobro za vas, mi ćemo da vas nateramo da radite u korist svoje dobrobiti.

Niko ne spori da je u slučaju elementarnih nepogoda, u kakve spada i pandemija korona virusa, zarad opšteg dobra ponekad neophodno uskraćivanje pojedinih individuanih sloboda. Niko ko nije stručnjak za epidemije i viruse ne bi trebalo da se pravi pametan kakve mere su neophodne da bi se suzbilo širenje virusa, sprečio kolaps zdravstvenog sistema i u što većoj meri sačuvalo zdravlje građana, naravno u okviru ustava i zakona.

Nelagodu, međutim, izaziva sa koliko lakoće među građanima ujedinjenim u strahu od korona virusa, ali i kod sudskih vlasti, prolaze u najmanju ruku pravno upitne mere izvršne vlasti, kao što je proglašavanje vanrednog stanja umesto vanredne situacije, patroliranje vojnika sa dugim cevima gradom u mirnodopskim uslovima ili uvođenje starosne diskriminacije apsolutnom zabranom kretanja ljudima starijim od 65 godina.

U ustavu Republike Srbije u članu 21 o zbarani diskriminacije stoji:

“Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki.

Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.

Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima.”

Dakle, zabranjena je svaka diskriminacija, a naročito, između ostalog, po osnovu starosti. A Predsednik Srbije se nije zaustavio na apelu starijm sugrađanima, na preporuci da zarad sopstvenog dobra ne izlaze iz kuće, već je naredio apsolutnu zabranu kretanja za starije od 65 godina.

Takvu meru ni jedna druga zemlja nije uvele upravo zato što je u svim demokratskim uređenjima zabranjena starosna diskriminacija. Uvođenje starosne diskriminacije u Srbiji je opasan presedan. U stanju vanrednih opasnosti veoma je tanka nit koja neophodne mere deli od neopravdanog kršenja individualnih sloboda. Sunovrat u autokratiju je lak i brz, povratak demokratije mukotrpan i spor. Po istom osnovu Predsednik je mogao da proglasi apsolutnu zabranu kretanja, na primer, za sve hronične bolesnike.

Kao što piše u najvišem zakonskom aktu: niko nema prava da bilo koga po bilo kom osnovu diskriminiše, da uvodi selektivne zabrane, pa makar i pod ruhom brige i brižnosti.

Demokratiju čini niz individualnih sloboda, ograničavanje individualnih sloboda je ograničavanje demokratije, odustajanje od njih je odustajanje od demokratije, baš kao i odustajanje od protesta protiv bilo kakve diskriminacije ma pod kakvim uslovima.

Apel da stariji sugrađani, jer naročito ugroženi korona virusom, zarad sopstvenog dobre ne izlaze iz kuće, naravno da treba podržati.

Tekst je prenet sa portala nedeljnika Vreme.