Ruska igra

Piše: Biljana Srbljanović

Sama sebi zvučim kao sreski špijun dok pišem ove banalne detalje, šta je bilo na mejlu, šta na sms-u, ali nisam ja kriva što nam se zemlja, za više od veka, nije ni malo odmakla od Nušića.

Da se vratim na slučaj: istovremeno i sasvim koincidentno, Šutanovac daje intervju “Kuriru”, na neke skroz druge teme. U tom intervjuu on ne govori o Rusima,ni o ruskom ministru odbrane Šojguu, o kom je pisao u onom svom autorskom neobjavljenom tekstu koje je poslao “Nedeljniku” i tu stvari počinju da se, za kognitivne i organizacione kapacitete tekućeg ministra odbrane Vulina, strašno komplikuju. Taj ministar Vulin, dakle, koji u Vladi Srbije često deluje kao deputat Dume, opet istovremeno i koincidentno, prima pomenutog Šojgua, svog ličnog Dementora, u zvaničnu posetu i tom prilikom želi da se svome šefu, ko god da to bio, pokaže u najboljem svetlu. Zato odlučuje da je najbolje da medijski napadne svog prethodnika Šutanovca, kritikujući ga za navode iz teksta koji nigde nije objavljen i koji ne bi trebalo, pod normalnim okolnostima, da je uopšte video. Ukratko, neko je imao uvida udirektnu prepisku izmedju urednika uglednog političkog lista i poznatog političara, u koju niko ne bi smeo da ima uvida osim njih dvojice. Vulin je napao Šutanovca što mu dira Šojgua, iako Šutanovac, barem ovog puta, nije dirao Šojgua, osim u ličnoj prepisci i Šutanovac, inteligentan kakav je, postavlja najobičnije pitanje – a otkud Vulin zna šta on piše u svom privatnom imejlu?

Stara srpska mudrost, “Nije ga majka karala što se kockao, nego što se vadio”, ovde dobija punu primenu, Vulin tvrdi da je učio celu noć, sve mu se pomešalo, u te svrhe upošljava i svoju pi-ar službu, da laže u tom smislu, pomešao je dva medija (nemoguće) te istina postane još ogoljenija – neko je čitao mejlove Dragana Šutanovca i dao ih ministru Vulinu na uvid, pa od njega ili tražio da se izjasni, ili ga navukao da se o njima izjašnjava javno. Jer, razumećete, niko, pa ni Vulin, nije toliko mentalno obustavljen da ne razume da mejlove koje čita TAJNO ne sme da komentariše JAVNO. Uostalom, i kad bi mu se desila takva pacerska greška, ne bi nam bilo prvi put da se menja več odštampano izdanje novina, kad objavi vest koja se nije desila (setimo se slučaja “helikopter”). Šta se to onda desilo?

Po mom mišljenju, imamo nekoliko mogućnosti: ili je Vulin lično čitao Šutanovčevu prepisku, pa mu se sve izmešalo kao gradivo naučeno napamet, ili se neko, ko čita Šutanovčevu prepisku i ko ju je predao Vulinu – prevario jer mu je promakao onaj sms kojim se otkazuje štampa teksta (vidite da je važno da je bio sms!) ili se, a meni se čini najverovatnije, desilo sledeće: nekome Šutanovac, kao osvedočeni borac protiv ruskog uticaja na vojne tokove u Srbiji, smeta, pa mu zato prati prepisku. Taj neko nije amater, jer radi za Voldemora lično, Rusi su poznati po svakojakim greškama, ali ne onim u oblasti praćenja i denunciranja neprijatelja. Taj neko, dakle, dobro je znao da Šutanovčev tekst uopšte nije objavljen i baš zato je ovu lažnu informaciju namerno dao Vulinu, pa ga pustio da se zaleti tamo gde treba da se zaleti. U zid. Jer Vulin je, predvidljivo, kao i svaki korisni idiot, odmah obavio posao na koji je naveden, a da nije ni postao svestan s koje strane ga je udarilo. Time smo dobili najslikovitiji mogući primer onoga o čemu Šutanovac u neobjavljenom tekstu i piše: ruski uticaj na srpsku vojnu i političku scenu je veliki i nekontrolisan. Ako ne verujete, pitajte pi-ar službu celog jednog ministarstva šta u panici radi već danima. Mene na kraju sada stvarno živo još jedino zanima šta je sve još pisalo u tekstu Dragana Šutanovca, a iznad svega i – zašto “Nedeljnik” nije hteo da ga objavi?

Tekst je prenet iz štampanog izdanja Blica.