Biljana Srbljanović – Stihovi Satane
Piše: Biljana Srbljanović
Nakon trideset i pet godina života u skrivanju zbog pretnje fatvom koju je izrekao Ajatolah Homeini, jer mu se nije dopala piščeva misao, Salmana Ruždija je kletva ipak stigla: napadnut je tokom predavanja u državi Njujork, nožem u oko i vrat. Istog dana je na Cetinju masovni ubica, svoju kletvu kojom je pre 15 dana zapretio žrtvama, sproveo u delo i hladnokrvno i sa umišljajem ubio jedanaest ljudi, među kojima i dvoje sakrivene dece. Tog istog petka, Mlađan Đorđević je, u žaru svoje političke borbe, zadovoljno podelio nedavni snimak Veljka Bogunovića alijas Nikanora, na kom Satana lično sipa neljudske uvrede, baca kletvu, i poziva na ubistvo premijerke i svih organizatora i učesnika Europrajda, koji viš ne pristaju da žive u skrivanju.
Ruždiju se bore za život, u komi je, priključen na respirator, Cetinje je u crno zavijeno dok jedanaest leševa čeka da bude sahranjeno, a mi na koje je građanin Bogunović bacio svoju fatvu, čekamo da ga neko obuzda, privede zakonu, osudi, otera, izgona iz crkve u mišiju rupu ili bar zatvor, ali – ništa.
Ne bih ovde raspravljala o “skandaloznoj” upotrebi vere u svrhu širenja mržnje, jer je to sasvim logična i višemilenijumska stvar: nema ništa skandaloznog u Nikanorovom govoru mržnje i pozivu na zločin i licemerno je vajkati se i lažno se čuditi kako to božiji čovek – a mrzi. Mrzi jer se predstavlja kao “božiji čovek”. To mu je u prirodi posla.
Isto kako je Homeini prokleo Ruždija, između ostalog i zato što mu se nije dopalo to što se izmišljeni lik prostitutke u romanu zove Ajša i što je drugi, isto izmišljeni “nemoralni” glumac, ime nasledio od Aranđela Gavrila, tako je Nikanor prokleo nas, jer mu se ne dopada ko smo i šta smo i šta mislimo. Mađijanje muškarca u haljini, sa tamnim naočarima da sakrije pogled, koji je ime isto nasledio, a od slavnog arhimandrita Skočića (poznatog i po tome što je baš u manastiru, u kom se Nikanor zamonašio, napravio prvu biblioteku (sic!)), a pred dva i po zbunjena starca što reč ni jednu njegovog bulažnjenja ne razumeju, koji sikće i pišti dok pokušava da govori, nisu mnogo važna. Bljuvanje mržnje je nešto na šta smo svi navikli, ovo očigledno ima i ličnu političku motivaciju, pejdžing Mlađan Đorđević da nam na ruskom pojasni stvar. Međutim, pozivi na oružje, konkretna uputstva koja navode na ubistva (i to masovna, jer Europrajd ove godine dočekuje hiljade i hiljade ljudi), i rasturanje ove video fatve putem interneta – krivična su dela za koje bi svako morao da odgovara ili barem da bude istražen, a tu istragu da provede u pritvoru. To, naravno, ako smo država i ako imamo zakon. Uvrede su nebitne, mada su i one zakonom zabranjene, ali me zanima drugo delo – naručivanje ubistva i šta će se tim povodom dogoditi u Tužilaštvu, a da bi se sprečila sudbina koja je, na primer, stigla Ruždija?
Da se ne lažemo, jesam očekivala i osudu Nikanorovih vulgarnosti i bljuvotina, i to posebno od Patrijarha Porfirija, ne zbog lažnog mita kako je u pitanju neki savremeni i kul čovek, već zato što mu komandna odgovornost to nalaže. I da ne lažem, jesam razočarana jer još uvek ćuti, kako razumem, bio je zauzet pripremom puta na more, koji mu je propao zbog strahovitog zločina na Cetinju. Ipak, možda je i bolje da ništa ne kaže, nego da je rekao nešto nalik na ovo o ubistvu jedanaest duša: “porodicama nastradalih” “među kojima ima i dece” Patrijarh je uputio saučešće povodom “tragedije” koja se “dogodila”, dok je upucanim ljudima kojima se lekari za život bore, poželeo “brz oporavak”, kao da su se otrovali fekalijama Hercegnovske rivijere, a ne popadali pokošeni mecima bezumnog ubice koji je zločin najavio “kletvom”.
Zločin se nikada “ne dogodi” i od njega nema “brzog oporavka”. Zločin izvrše konkretni ljudi, ubadanjem u oko i vrat, pucanjem iz karabina u dvoje dece dok drhte sakrivena iza nekih vrata slušajući kako im prvo ubija majku, ili nasiljem protiv LGBT osoba svaki božiji dan. Zločin se može veoma često preduprediti, sprečiti, zaustaviti, na primer i hapšenjem, privođenjem i procesuiranjem svakog Nikanora koji ga promoviše i planira. Molitve i saučešće koje dolaze posle nisu potrebne nikome, ako smo ćutali na sve ovo pre. Građanina Bogunovića se zato mora privesti, procesuirati isto kao i bilo kog drugog, da ne bi, ne daj bože, i naš grad kao Cetinje, bio zavijen u crno nekog dolazećeg Sataninog petka.
Tekst je prenet iz štampanog izdanja Blica.