Biljana Srbljanović – Hrvatska plaža

Piše: Biljana Srbljanović

Posebno je poražavajuća činjenica da se ovim mućenjem kaše i skretanjem pažnje sa ključnih tema, bave i takozvani “gradjanski mediji”, u čemu kao i uvek, najdalje odlazi tabloid “Nova”, gazeći granice senzacionalističkog pakla – na primer i time što citiraju SNS gradonačelnika Novog Sada Vučeviča, koji grmi i seva na gradjane Srbije, preciznije – Srbe, koji se drznu da letuju u Hrvatskoj, što bi samo po sebi bio uobičajeni šovinistički folklor, da ovaj tabloid nije odlučio da ponovo u tom kontekstu objavi deceniju stari snimak Ane Brnabić u kupaćem kostimu sa letovanja u istoj toj Hrvatskoj.

Urednici Informera su hodali, da bi Nova mogla da trči, i to nam je svima jasno, samo što elitni intelektualci to i dalje uporno prećutkuju i briga me što će me svi oni udruženo sledećih dana vredjati po svojoj žutoj štampi i posećenijim društvenim mrežama, jer duboko verujem u princip a ne u prigodne laži, bez obzira kojoj političkoj struji one trenutno odgovaraju.

Objavljivati snimak star deset godina, pre nego što je Ana Brnabić uopšte i postala funkcionerka izvršne vlasti, naglašavam – u kupaćem kostimu – a bez ikakve veze sa kontekstom, ružno je i mizogino, ponižavajuće za svakog ko na to ćuti, tim pre što, ako Nova odlučuje da podrži šovinizam Vučeviča, pošteno bi bilo da kaže da Brnabić čak ni ne letuje u toj jebenoj Hrvatskoj. Došli smo do toga da gradjanske elitice i njeni uveoci ne samo da čute na otvorenu homofobiju i mizoginiju, pozive na seksualno nasilje, podsmevanje njenom identitetu, porodičnom stasusu, roditeljstvu, otvoreno vredjanje i namerno dodeljivanje pogrešnog rodnog identiteta, već sada i naglašeno podržavaju ove nacionalističke ispade i propagandu protiv gradjana koji letuju u Hrvatskoj, samo zato što je Ana Brnabić u SNS-u, a ako se neko pobuni (evo ja) prolazi kroz toplog zeca najgoreg vredjanja i ponižavanja, oduzimanja svake ljudske dimenzije – sve to u ime borbe protiv diktature. Ne ide to tako, gradjani.

U tom prećutkivanju velike istine da se zlom zlo neće popraviti, a u ovom šikaniranju čak i na temu letovanja, potpuno neprimetno prolaze ključne činjenice, na koje, na primer Inicijativa mladih za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo i – pazite sad – Hrvatski helsinški odbor uporno podsećaju: ni jedna žrtva zločina u okviru “Oluje”, kao ni etničkog čišćenja koje je usledilo, nikada nije dobila status civilne žrtve rata u našoj zemlji. Hrvatski helsinški odbor je dokumentovao da je 150 hiljada ljudi izbeglo iz Knina i okoline, da je najmanje 600 ljudi ubijeno, a da su do sada, za svih ovih dvadeset i sedam godina, u toj zemlji donete samo dve pravosnažne presude kojima su osudjeni počinioci ratnih zločina protiv civilnog stanovništva i ratnih zarobljenika. Stotine ljudi ubijeno, stotine hiljada izbeglo, a presude dve. Slovima samo dve.

I ne samo to, kako nas YIHR podseća (citirajući jedinu opsežnu i dokumentovanu studiju o tome u Srbiji – koju nije sačinila ni jedna vlast, ni jedna vlada, niti je pokrenuo neki gradjanski medij, več omraženi Fond za humanitarno pravo i Nataša Kandić), srpske izbeglice i to ne samo od Oluje, već i iz cele Hrvatske i Bosne, tokom svih godina ratova, nisu u Srbiji našle spas. Naprotiv, zvaničnim dogovorima naših vlasti i paradržavnih organa srpskih entiteta u Hrvatskoj i Bosni, izbeglice su u Srbiji masovno hapšene, hvatane, prisilno mobilisane (što je zločin protiv ljudskih prava i kršenje medjunarodnih konvencija o statusu izbeglica) i predavane direktno u ruke vojnim i paravojnim komandantima, da služe kao topovsko meso u ratovima od kojih su pobegli. Desetine hiljada ljudi je na ovaj način vijano po Beogradu, tom uglednom Vučevićevom Novom Sadu, sprovodjeno u Erdut Arkanu u ruke ili na skele preko Drine, Mladiću, Karadžiću i ostalim bogovima rata da sa njima rade šta hoće.

U ime zaštite prava ovih ljudi, opet su samo Fond i slične nevladine tačnije, ničije–vlade organizacije podnosile tužbe i vodile procese za kakvu takvu nadoknadu štete, niko drugi do njih.

U senci dakle ovih besramnih intriga gradjanskih i malogradjanskih medija ostala je i činjenica da je ozloglašena Inicijativa mladih JEDINA pokrenula i konkretne zahteve od hrvatskih vlasti, koje prevazilaze lov po plažama Istre i Dalmacije i slikanje žena u gaćama u borbi za demokratiju u Srbiji. YIHR je i zvanično ponovo zatražila da se Hrvatska država javno izvini žrtvama Oluje, da se novi zakoni o civilnim žrtvama rata počnu primenjivati i na Srbe, da se zaustavi odlikovanje “generala” nalik pomenutim Mladiću i prestani relativizovanje ovih zločina. Plaža je nebitna, samo kad nije Golootočka. Čije žrtve, a kad smo kod toga, takodje nikada nismo zvanično popisali.

Tekst je prenet iz štampanog izdanja Blica.