Biljana Srbljanović – Šrafciger svetac

11. Oktobar 2020.
Sasvim se malo prašine podiglo povodom najava održavanja neonacističkog memorijalnog koncerta u beogradskom BIGZ-u, u organizaciji izvesnog "Kluba 28", koji se, na planeti koja i inače ubrzano klizi u sveobuhvatni haos, održavaju u sve većem broju gradova, uglavnom bivše Istočne Evrope.
biljana-srbljanovic
Biljana Srbljanović. Foto: Medija centar Beograd

Piše: Biljana Srbljanović

Više smo pratili vesti oko zabrane neonacističke političke stranke u Grčkoj, nego što smo se uzbudili oko mogućnosti održavanja ovog koncerta, koji se tradicionalno, godinama održava, negde i zabranjuje, obeležavajući datum smrti Iana Stjuarta, frontmena benda “Šrafciger”, idiota zaginulog za volanom svog automobila pre više decenija, a inače i osnivača jedne od najvećih neonacističkih mreža “Krv i čast”. Njegova smrt je bila bedna, baš kao i njegov život, završio je kao Ljotić, suviše glup čak i da vozi, suviše banalan da bi ostao neuticajan, na onaj način na koji je banalnost zla običnih bednika, motor pokretač svih velikih katastrofa savremenog sveta.

Osim N1 i još nekoliko medija, osim Inicijative mladih i još nekoliko orgnizacija, niko se nije posebno uznemirio oko ove vesti, uglavnom jer pogrešno mislimo da su to tamo neki ekstremisti, manjina, da nemaju nikakvu moć i društvenu snagu, a posebno nemaju veze sa nama, jer Srbi nisu fašisti, takve ideje se ovde nikad neće zapatiti, ne treba gubiti vreme na te marginalce. Više komentara i čudjenja je izazvala činjenica da je prijavu protiv organizatora ovog skupa podnela organizacija pod imenom SKOJ, koja baštini ideju tradicionalne komunističke omladine Jugoslavije, i ubrzo su usledile uobičajene relativizacije – komunisti su isto što i nacisti, i jedne i druge treba zabraniti, sve su to ekstremisti iste vrste koji nemaju veze sa “pravim” Srbima.

Ni ja nisam znala da taj SKOJ postoji, mada, istine radi, ni ne znamo do koje mere ih i zaista ima. Nisam znala ni za organizaciju Klub 28, para-kriptičnog naziva (već svi znamo da su brojevi 2 i 8 oznaka za slova B i H – Blood and Honor, na našem Krv i čast, što je ime ogavne i zabranjene fašističke bande koja sebe vodi naslednikom “Hitler Jungenda”) ali za nju sam nekako sigurnija da je realna. Naravno, ja nikako ne mislim da su i jedni i drugi “isti”, nikako ne mislim da su to sve neki “ekstremisti”, tim pre što smatram da neonacisti u savremenom svetu više uopšte nisu nekakav ekstrem, oni sve masovnije postaju mejnstrim, ozbiljno utemeljen u moralno zapuštenim vrednostima mnogih društava, a u to ubrajam i naše.

Svetosavlje, ta izmišljena ideologija, vam je zgodan primer. Ideja “svetosavlja”, nastala u moderno doba, nije ništa drugo nego teorija “Krvi i čast”: ova izmišljena tradicija i sasvim skorovekovna dogma, koja se lažno pripisuje samom Svetom Savi, zapravo nema nikakve veze sa njim, već sa jednim drugim “srpskim svecem”, promoterom originalnih fašističkih ideja još tridesetih godina prošlog veka – Nikolaja Velimirovića. Kognitivna ograničenost i intelektualna skromnost Velimirovićevog dela nam to jasno govori, ovaj otvoreni, a glupi antisemita je bio Ijan Stjuart svog vremena, njegovi povici na “Židove” u vreme pogroma Jevreja, na primer, bilo bi nemoguće razlikovati od tekstova “pesama” nekog od ovih današnjih bendova sa nesudjenog koncerta u Bigzu. Te jednostavne reči, pune mržnje, ta prosta sintaksta, zgodna za izvikivanje, ta šrafciger filozofija, te upadljivo zle rečenice, sasvim odgovaraju svetonazorima i poetici neonaci degenerika što se danas zalažu za “belu nadmoć” nad ostatkom sveta.

To što je Velimiriović mesec dana bio u gostinskom aprtmanu u logoru Dahau, uopšte ga ne amnestira, naprotiv, kroz svoj tamnički prozor  upravo je mogao videti sve strahote koje Jevreji prolaze, i tim pre nema opravdanja za svoje zle reči napisane o njima.

Izjednačavanje levičara koji su se pobunili, makar nas obavestili da se ovaj “koncert” planira i samih neonacista koji su koncert želeli da održe, upravo proizilaze iz misli samog Nikolaja, u koga se, u 21. veku ljudi, bez imalo sramote i zadrške kunu. “Sva moderna gesla evropska sastavili su Židi, koji su Hrista raspeli: i demokratiju, i štrajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam, i sveopštu revoluciju, i kapitalizam i komunizam. Sve su to izumi Židova odnosno oca njihova đavola” pisao je Velimirović, sa neskrivenom mržnjom u svojoj šrafciger misli. Tu ideju danas baštini naš mejnstrim; svi oni koji smatraju da su neonacisti samo neke budale i ekstremisti, ali brate, i taj SKOJ je opasan, nastavljači su ove opasne relativizacije. To što im, u mislima, fali deo konkretne osude “Židova”, ne znači da to i ne misle. Samo smatraju da sad nije vreme da to otvoreno kažu. Što ne znači da, nažalost, to vreme ne može opet i to vrlo brzo da dodje. Pazite šta sam vam rekla.

Tekst je prenet iz štampanog izdanja lista Blic.

Share