Veran Matić – Zapadna Slavonija

Piše: Veran Matić

Na raskršću na kraju Jeminovca nalazi se krst i spomen tabla kao sećanje na 38 ubijenih meštana okolnih sela u decembru 1991. godine. Zajedno sa predstavnicima Srpskog nacionalnog vijeća položio sam venac na ovo spomen mesto, na kojem su mnogi od 41 ubijene osobe, od kojih se još 28 vodi kao nestalo, poslednji put viđeni.

U akciji Hrvatske vojske građani sela sa srpskom većinom pozvani su da napuste svoja ognjišta jer sledi vojna akcija, sa obećanjem da će se vratiti. Ostali su uglavnom stariji ljudi, i bili su pobijeni, bez ikakvog otpora. Iako postoji pisana naredba za čišćenje ovog terena, niko nikada nije odgovorao. Uz to, kao da postoji zavera ćutanja o ovom zločinu.

Desetine rođaka ubijenih i nestalih zapalili su sveću i na taj način podsetili na sudbinu i njih i onih koji su nestali ili ubijeni. Dobija se utisak da je komemorativna aktivnost Srpskog nacionalnog vijeća jedina prepreka potpunom zaboravu žrtava, ali i zločina. A o značaju sećanja govori činjenica da je od 150.000 Srba (popis 1991. godine) na ovom području ostalo njih 17.000, prema popisu iz 2011. Novi, ovogodišnji popis verovatno će doneti još manji broj.

Posle ove komemoracije posetili smo spomenik u Dragoviću, koji podseća na ubistvo troje civila mađarske nacionalnosti. Idućeg vikenda je komemoracija ubijenim civilima u Voćinu, Srbima i Hrvatima – u samo nekoliko dana dogodila su se ubistva najpre hrvatskih civila nakon čega je usledila osveta.

***

U neposrednoj blizini ovih lokacija, u mestu Kamenska, nalazio se Spomenik pobjedi revolucije naroda Slavonije koji je napravio svetski poznati kipar Vojin Bakić. Na zaraslom platou koji dominira krajem nema nikakvog znaka da se tu nalazio spomenik za koji kažu da je bio najpoznatiji i najlepši apstraktni spomenik antifašističkoj borbi naroda ovog kraja. U februaru 2022. godine biće obeležena 30. godišnjica rušenja ovog svetskog znamenja.

Ovo nije samo lokalna priča, ovo je međunarodno važan događaj. I apsolutno je neophodno da u njemu aktivno učestvuje i Srbija, ali i da se oko ovog simboličkog događaja okupi ceo svet. Preko 3.000 razorenih spomenika zavređuje jednu manifestaciju sećanja na zločin prema kulturi, umetnosti, memorijalizaciji, osvetljavanja posebno drastičnog poništavanja sećanja, posebno na antifašističku borbu. Nekoliko zanimljivih tekstova u Antifašističkom vjesniku rasvetljava kako je nastao ovaj zločin.

***

U Pakracu, tragovi rata još uvek vrlo sveži. U podeljenom gradu rat je trajao u različitim intenzitetima od 1991. do 1995. godine. „Slavonski Knin“ i „Vukovar pre Vukovara“ odrednice su koje opisuju sudbinu grada.

Saborna crkva Svete Trojice, potpuno srušena u ratu, sada u potpunosti obnovljena, dominira centrom grada. Potpuno razoreni Vladičanski dvor preko puta crkve obnovljen u jednom velikom delu.

Domaćin vladika Jovan sa ponosom pokazuje šta je sve učinjeno u poslednjih desetak godina. Biblioteka je jedna od bogatijih retkim originalima – od knjiga iz šesnaestog veka do jedinstvenih primeraka od 17. veka do danas.

Jedno od bitnih pitanja odnosa između Hrvatske i Srbije je i vraćanje kulturnog blaga, koje je najvećim delom deo kulturnog nasleđa vezanog za manastire Srpske pravoslavne crkve. A jedan od osnovnih uslova za povratak tog blaga su uslovi koji će omogućiti njegovo bezbedno čuvanje. U Pakracu je napravljen depo za smeštaj ikona, knjiga i drugih vrednih artefakata, a povraćaj je u potpunosti realizovan. Obilazak ovog depoa je kao obilazak nekog važnog muzeja.

Tri sata od Beograda odličnim autoputem nalazi se jedno od središta pravoslavlja ali i kulture Srba i svih Južnih Slovena. Od 1991. godine, prostor Zapadne Slavonije kao da nikoga ne zanima. Zapostavljen u okviru Hrvatske, potpuno je marginalizovan i kada je reč o Srbiji. Čak i kada se radi o pitanju nestalih. Entuzijazam vladike Jovana ne može zameniti obavezu koju prema kulturnom nasleđu imaju institucije.

Čuvati, restaurati, obnavljati kulturno nasleđe koje je deo DNK naroda od izuzetnog je značaja i nedopustivo je da se svodi samo na političku ili dobru volju pojedinaca, njihov entuzijazam i energiju. Ali kada to dobijemo, onda tim pojedincima treba maksimalno pomoći u njihovoj misiji i posvećenosti koja daje očigledne rezultate.

***

Nasleđe koje sam video i opipao za jedan dan, nasleđe Srba, Hrvata i svih koji su živeli i žive na prostorima Zapadne Slavonije, predstavlja i nacionalne i univerzalne vrednosti, one kojih je sve manje. I zbog toga su naši identiteti toliko vezani za sve ono što se događa tom nasleđu, ili siromaše ili jačaju.

Kroz sećanje na zločine iz Drugog svetskog rata u kraju koji je predstavljao rezervoar žrtava za zločin genocida koji se vezuje za Koncentracioni logor Jasenovac, kroz sećanje na ubijanje sećanja i neprevaziđene kulturne spomenike vezane za antifašizam, kroz sećanje na zločine prema Hrvatima i Srbima, prema Mađarima i drugima koji su ubijani tokom devedesetih, kroz potragu za nestalim Hrvatima, Srbima i pripadnicima drugih naroda, preispitujemo našu čovečnost, humanost, bratstvo…

Posle decenija ignorisanja ovih bitnih tema, vreme je da im se vratimo, ovako u svoj svojoj sveukupnosti.