Veran Matić – Solidarnost

Piše: Veran Matić

Potpisujem. I dodajem da mi se čini da smo nespremno reagovali na smrt Milana Pantića 2001. godine. Kao da smo tada još uvek bili opijeni nadom i verom u bolje sutra nakon Petog oktobra. Ubrzo je usledilo otrežnjenje, ali je bilo isuviše kasno. Loše odrađen uviđaj, marginalizacija ovog slučaja i protok vremena učinili su svoje…

Sećam se reakcija kada sam se pre šest godina, nakon predaje nalaza Komisije za istraživanje ubistva novinara tužilaštvu, oglasio sa tezom da je reč o „surovoj likvidaciji svedočenja o korupciji u vremenu kada je na vlasti bila demokratski izabrana prodemokratska vlada“. Mnogi to nisu želeli da čuju. Kao što nisu hteli da priznaju koliko smo pogrešili i koliko nas je unazadilo ćutanje i nedostatak solidarnosti i empatije sa Dejanom i Brankicom.

Verujem da će Nelin tvit inspirisati još koleginica i kolega da se nadovežu i ovom spisku dodaju još neko ime, još neki slučaj ili incident koji je zataškan, zaboravljen, marginalizovan… Ili je jednostavno neko preminuo i ta priča se, jednostavno, ugasila sama od sebe. Dejana više nema među nama, ali to ne znači da ćemo odustati od toga da pričamo o tome kroz šta su prolazili on i njegova porodica. Baš kao što smrću Slavka Ćuruvije nije prestalo interesovanje za pravdu koja, nadamo se, uskoro treba da bude zadovoljena.

Međunarodne organizacije: Presuda za ubistvo Slavka Ćuruvije može biti katalizator značajnih promena u Srbiji
Na skupu o godišnjici ubistva Ćuruvije istaknuto da je i to što nema presude – pritisak na novinare

Na nedavnom obležavanju godišnjice njegovog ubistva, u Beograd su se sjatili predstavnici prestižnih nevladnih organizacija, sa željom da porodici i svima nama daju podršku u naporima da se nakon skoro četvrt veka pravosnažnom presudom okonča proces pred Apelacionim sudom. Bilo je fascinantno videti ih kako posvećeno slušaju svedočenja koleginica i kolega koji su izloženi pretnjama zbog svog rada u prostorijama ANEM-a, kako izlažu na panelima organizacije Fondacije Slavko Ćuruvija u Dorćol placu ili sa svima nama i šefom Misije OEBS-a u Srbiji koračaju trasom poslednje Ćuruvijine šetnje, sa natpisom „Istina je naša pobeda”. Ta slika je otišla u svet. Slika solidarnosti i podrške. Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara, inicirala je okupljanje i solidarnost, dovela Metjua sa Malte, i druge vodeće predstavnike evropskih i svetskih profesionalnih novinarskih udruženja i asocijacija. Nekoliko koleginica I prijateljica iz Hrvatske.  Solidarnost koja nas je podsetila na najteže trenutke devedesetih, kada smo živeli jedino od solidarnosti i naše upornosti… Ništa drugo nismo imali. I Solidarnost je pobedila.

„Ima žaba koje dižu nogu…“: Kako na lokalne novinare deluje kad predsednik i premijerka targetiraju njihove kolege?
Radnik obezbeđenja u Subotica-transu udaljen sa posla zbog toga što je u telefonu imao telefonski broj novinara Branka M. Žujovića
UNS: Neprihvatljivo da radnik obezbeđenja dobije otkaz zato što ima kontakt novinara u telefonu

Osećali smo se dobro sada na trenutak. Osećali smo se vredno. Osećali smo da radimo dobru stvar boreći se za principe koje svakodnevno živimo i zastupamo.

Dok ovo pišem, slušam neverovatan intervju Galeba sa Mjehurom. Sa podtekstom, lajtmotivom sećanja o B92… Vrlo vredno svedočenje, i odličan intervju Agelast podcasta, za koji se Mjehur vrlo temeljno pripremio. Četiri sata pozitivne priče. Onakve kakav je duh B92 bio… I ono što nam nedostaje. Energija, posvećenost, poverenje i solidarnost.