Veran Matić – Pristup za sve

15. Jul 2021.
Ovih dana je Fond B 92 posetio novi holandski ambasador. Bilo mi je drago da ga ugostim u našim prostorijama i da nastavimo saradnju koju smo započeli još pre tri decenije.
E6Pth6cWUAELjpR---Copy
Joost Reintjes i Veran Matić. Foto: Twitter/@NLinBelgrade

Piše: Veran Matić

Verujem da je bliskosti Radija B 92 i Holandije prevashodno kumovala činjenica da smo naš uređivački koncept bazirali od Univerzalnoj deklaraciji Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima. Tu smo se Holanđani i mi međusobno prepoznali – sve kasnije bilo je mnogo lakše.

Delom je tome doprinela i činjenica da je nama sa Radija B 92 nekadašnja lokacija holandske ambasade u Siminoj ulici bila najbliža inostrana teritorija tokom devedesetih. Smešteni prekoputa bašte Kluba književnika, kultnog mesta i svojevrsne Kazablanke Miloševićevih devedesetih, holandske diplomate su uvek bile tu da nam priteknu u pomoć po mnogim osnovama koje su nas vezivale za holandski duh, pogled na svet i vrednosti.

Holandija nam je bila jedan od izlaza u svet tokom izolacije. Tamo smo oduvek imali veliku podršku građana, nevladinog sektora i države koja se trudila da nam olakša funkcionsanje. Holandija je uvek sa velikim razumevanjem podržavala ono što su radili B 92 i ANEM. Tu podršku koristili smo za olakšano funkcionisanje, ali i zaštitu. Nju smo najviše prepoznavali u formi razumevanja i podrške za smeštaj servera koji su bili izmešteni na holandsku teritoriju. Sećam se sa kojim se problemima suočavao svaki srpski političar koji bi nas javno napadao, pokušavajući da izgovori XS4ALL što je zvučalo kao neka šifra, a zapravo je bio naziv internet provajdera, čije je ime značilo suštinu: „Pristup za sve”.

U tom pristupu smo pronalazili međusobne dodirne tačke u obostrano teškim trenucima, poput Srebrenice ili Haga, odakle je B 92 godinama izveštavao. Veze B 92 i Holandije dodatno je učvrstila svojim radom, trudom, znanjem, posvećenošću i ugledom Adrijana Van Heteren koja je imala jednu od ključnih uloga u istoriji B 92 i Kulturnog centra Rex.

Zato me je toliko obradovao susret sa ambasadorom jer mi je vratio sećanja na bake iz Dodrehta, Press now i mnoge druge znane i neznane koji su nas, sa najboljim namerama, pomagali i podržavali tokom naše borbe koja i dalje traje u drugačijim okolnostima.

Već dugo razmišljam o tome kako prikupiti sredstva za memorijalizaciju iskustva i nasleđa vezanog za B92, pa samim tim i za sva izuzetna partnerstva: od Fonda za otvoreno društvo, međunarodnih organizacija, niza svetskih zemalja i Vlada… Možda je najbolje da upravo sa tim partnerima stvorimo taj edukativni memorijalni centar, posvećen svemu što je B92 napravio.

Pričali smo a aktuelnim temama, a nikada ne propustim priliku da se zahvalim za svu pomoć i podršku koju smo dobijali posebno devedesetih, posebno iz Holandije. Osećali smo neku razliku u odnosu običnih građana, nevladinih i profesionalnih novinarskih organizacija i ljudi iz vlasti – a u odnosu na većinu drugih zemalja. Empatija, koja se odmah pretače u konkretnu aktivnost. Prvi Klub Prijatelja B92 formiran je u Dodrehtu, u okviru institucije koja se brine o beskućnicima, onima koje je društvo odbacilo. Za mene je izuzetno dirljivo bilo saznanje kako je nastala organizacija: za vreme zajedničkog gledanja vesti o zbivanjima na prostorima bivše Jugoslavije, vaspitači i korisnici ustanove zajedno odlučuju da nešto naprave… I sve se pretvorilo u redovne akcije tipa prikupljanje plastičnih boca, a sav prihod ide za mali radio B92… Sve do animiranja Roterdama da se uključi sa masovnijim akcijama, a opet sve na nivou građanskog aktivizma, od prikupljanja sredstava od vrata do vrata, do lokalne pivare koja je preimenovala svoje popularno pivo u B92 pivo, naravno sas ciljem podrške B92.  A onda Press Now, i brojne ličnosti koje su svojim znanjima i veštinama pomagale ličnim angažovanjem kod nas u Beogradu, do posvećenika koji su simulirali B92 radio i kada je bio zabranjen, početkom bombardovanja sa emitovanjem iz De Balie… Šarlota Nikolić iz Dodrehta imala je oko devedeset godina kada je počela da nam pomaže… I to je činila još desetak godina… sa posebnom brigom o porodilištu u Užicu i brojnim drugim aktivnostima.

Sa ovim osećanjima sam i razgovarao sa novim ambasadorom Kraljevine Holandije. Verujem da ćemo imati dobru saradnju na opštu dobrobit. Nekako verujem da i mi možemo bar malo da pomognemo kolegama u Holandiji (atentat na kolegu Petera de Vrisa je dokaz da smo svi u ovoj profesiji ugroženi i da više nema prostora koji su zaštićeniji… već je reč o tome da istraživanja korupcije postaju neizdrživa za sisteme koji ne mogu na drugačiji način da se izbore sa organizovanim kriminalom).

Sve je jasnije da kada pravimo strategije za borbu protiv nasilja nad novinarima, moramo to da radimo zajednički, jer nema više geografski i ideloški predodređenih zemalja u kojima se ubijaju novinari. Novinarstvo koje brani Javni interes, koje istražuje korupciju, kriminal koji najčešće nema nacionalne okvire… Sve je jasnija meta. I da bismo bili uspešniji u preventivi i nekažnjivosti, moramo ujediniti snage.

Sve veći broj diplomata postavlja ova pitanja kao ključna u svim našim razgovorima, sa voljom, željom i kapacitetima da pomognu. Zbog toga je važna svaka inicijativa i na lokalnom nivou, koja će objedinjavati snage i u partnerstvu sa zemljama kao što je Holandija, ili  međunarodnim organizacijama kao što je EU, praviti strategije i mehanizme za efikasno rešavanje problema u ovoj najosetljivijoj oblasti kada je reč o izgradnji demokratije i pravednijeg društva.

Share