Sigurna linija 0800 100115

9. Jul 2021.
Uspostavljanje Sigurne linije svakako predstavlja jedan od najvećih dometa šestomesečnog rada Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara.
Bezbedni-logo-11

Piše: Veran Matić

Ne zato što je to moja ideja niti zato što je projekat ANEM-a, već zato što pokazuje da je naizgled malim ali konkretnim koracima moguće načiniti pomak u kontraverznoj oblasti zaštite novinara.

Namerno koristim reč “kontraverznoj” upravo zbog činjenice da me je iskustvo naučilo da ono što ja vidim kao pomak, odnosno slabost koju treba ispraviti, druga strana ne doživljava tako. Iz razloga neiskrenosti, nesposobnosti, neorganizovanosti, zbog sujete ili činjenice da se kod nas sve politizuje do te mere da se nesporni pomaci dovode u pitanje.

Sigurna linija je za sada uspela da se odbrani od te vrste napada jer iza nje stoje vrlo konkretni, lako proverljivi dometi. Osnovana kao SOS linija, preimenovana je u Sigurnu liniju koja besplatnim pozivanjem broja 0800 100 115 u režimu 24 sata/7 dana pruža podršku novinarima i novinarkama u situacijama kada dobijaju pretnje, ili trpe pritiske, napade i progon, ili se nalaze u drugim situacijama u kojima se osećaju ugroženo. U pitanju je mobilna mreža, u kojoj će vam se uvek neko javiti na telefon pošto se na svaka 24 časa prebacuje na drugog dežurnog operatera, pravnika ili specijalistu za pitanja bezbednosti novinara. Ovo je od velikog značaja u ekstremnim situacijama i tokom trajanja one vrste događaja kada je, po običaju, teže doći do institucija sistema ili udruženja. Sigurna linija je namenjena svim novinarima i medijskim radnicima na teritoriji cele Srbije, bez obzira na to da li su članovi nekog od udruženja. Što ne znači da nismo zabeležili i pozive iz regiona.

Ovakav koncept rada doprineo je da u periodu od 1. marta do 1. jula notiramo oko 100 poziva Sigurnoj liniji. Malo ili mnogo – zavisi sa koje strane se gleda. Lično sam prezadovoljan jer ova brojka pokazuje da, i pored manjka publiciteta, Sigurna linija postaje svojevrsna mobilna Sigurna kuća za bezbednost novinara i novinarki koja doprinosi njihovom samopozdanju i osećaju bezbednosti u izazovnom okruženju. Ove brojke treba sagledavati unutar nepovoljnog konteksta koji je pažnju stručne i šire javnosti preusmerio ka tenzijama prouzrokovanim odsustvom reakcije vlasti zbog napada na KRIK. Drugim rečima, umesto promocije postojanja Sigurne linije, vreme, energiju i resurse smo trošili na međusobna ubeđivanja u vezi sa načinom rada Radne grupe, što je na kraju rezultiralo pomacima nabolje i nadom da ćemo uskoro ponovo raditi u punom sastavu.

Statistika zasnovana na pomenutih sto poziva dovodi nas do zaključka da je u fokusu prevashodno davanje saveta o kvalifikaciji dela zasnovanoj na opisu pretnji pozivaru. Sledeći korak predstavlja usmeravanje na najbližu kontakt tačku u tužialštvu, policiji i udruženjima, kao i sajt bezbedninovinari.rs (nastao u isto vreme kad i Sigurna linija) radi preuzimanja forme prijave. Urgentni slučajevi dobijaju prioritet uz sinhronizovano obaveštavanje vodećih ljudi u Tužilaštvu i MUPu kako bi sistem počeo da radi što brže sa ciljem da se hitno zaštite koleginica ili kolega i identifikuje počinilac. Ako je reč o pritiscima, takođe se vrši neka vrsta kvalifikacije i prema tome daju saveti o podizanju privatne tužbe, o mogućoj besplatnoj podršci za te akcije, ili se upućuju na podršku koju mogu dobiti u udruženjima, javno oglašavanje i osuda problema, situacije u kojoj su se našli i sl.

Zanimljivo je da najveći broj poziva vezan za neke starije slučajeve koje koleginice i kolege nisu prijavljivali. Zanima ih šta bi sada mogli da urade ako se odluče na neku pravnu akciju. Ima i slučajeva koje sami novinari ili njihove redakcija prijave regularnim putem pa onda još i Sigurnoj liniji sa željom da informacija dospe do Radne grupe za zaštitu i bezbednost novinara. Široka je lepeza razloga za prijavu: od ozbiljnih pretnji na društvenim mrežama preko žestokih kolegijalnih prepirki do poziva koje ne evidentiramo a koji su provera da li linija radi, ili su pozivi u kojima se načelno protestuje zbog položaja medija i novinara, osporavanja potrebe za Sigurnom linijom ili raznih optužbi. Za sve imamo strpljenja i razumevanja, čak i kada su kritički intonirani prema nama.

Najveći broj poziva, oko 80% dolazi van Beograda i iz regiona i, što je posebno zanimljivo, značajan broj onih koji zovu nisu članovi nijednog novinarskog udruženja, što daje drugačiju dimenziju ovoj problematici. Sve više obraćanja Sigurnoj liniji motivisano je zaštitom usled krađe intelektualne svojine ili SLAPP tužbi. Angažman uključenih u rad Sigurne linije ne završava se procesuiranjem već i praćenjem daljeg toka slučaja i epiloga. Sve to nam pomaže da imamo uvid u ono što se zaista na terenu dešava, da rad baziramo na iskustvu i sagledavanju celokoupne slike vezane za bezbednost i zaštitu novinara.

Mišljenja sam da Sigurna linija i sve aktivnosti raznih radnih grupa treba da budu usmerene upravo na to da se ukine strah, da se stvore preventivni mehanizmi, da reakcije institucija sistema budu brze i efikasne, da se vrati neka vrsta poverenja. To jedino moze da eliminiše postojeći neproduktivni strah. Tome svakako doprinosi i polarizacija političke i medijske scene unutar koje nije lako utvrditi realno stanje i nepisano pravilo o tome „ako nisi sa nama, onda si naš neprijatelj“. Ili si neprijatelj slobode ili si neprijatelj države.

Zbog svega toga presek realnog stanja moramo tražiti u evidencijama NUNSa, UNSa, NDNV, Lokal pressa, sindikata, brojnih pojedinaca novinara na kojima leži nešto što nazivamo „novinarstvo u Srbiji“, zaključaka međunarodih organizacija… Izuzetno je važno da dođemo u situaciju da oko zaključaka o realnom stanju postoji konsezus „struke“. Onda će biti lakše definisati i mere koje treba preduzeti i kreirati jedinstvenu akciju koja bi nas izvela na neki zajednički tip borbe za bolji ambijent za slobodne medije i novinare.

Sigurna linija podržana je od strane Radne grupe za zaštitu i bezbednost novinara, OEBS-a i Ambasade Kraljevine Norveške. To nam omogućuje pokrivanje elementarnih troškova ali je nedovoljno za ambicioznihje planove za koje su nam potrebna veća sredstva. Sto procesuiranih poziva u relativno kratkom vremenskom periodu dokazuju opravdanost nastanka i postojanje Sigurne linije. I još mnogo više – time se gradi međusobono poverenje u oblasti bezbednosti medijskih radnika koja sve više postaje globalno pitanje i izazov na koji je potrebno naći odgovor.

Share