Veran Matić – Nepotpuna demokratija

Piše: Veran Matić. Izvor: Bezbedni novinari

Bivši ambasador u Srbiji izjavio je da „bez slobodnih medija nema ni održivog rasta i razvoja, a zabrinutost u vezi sa medijima postoji, ne samo zbog polarizacije, već i zbog toga što se mediji koriste za sticanje nepravedne prednosti, napade na političke protivnike, širenje netačnih informacija ili dezinformacija“. Odavno američka administracija nije izrazila ovako otvoreno kritičan stav povodom stanja u ovdašnjim medijima. Očito se čekalo da ambasador Godfri bude na putu za Vašington kako bi se najavilo koji stav će zastupati novi ambasador.

U međuvremenu je američka nevladina organizacijha Freedom House objavila godišnju analizu prema kojoj je „Srbija zadržala status delimično slobodne države i označena je kao zemlja koja je u poslednjih deset godina zabeležila najveći pad u oblasti političkih prava i građanskih sloboda“.

Svetlo dana ugledao je i globalni indeks demokratije britanskog magazina Ekonomist koji je ove godine Srbiju svrstao na 63. mesto u svetu po kvalitetu demokratije. Ovdašnje stanje klasifikovali su kao „nepotpunu demokratiju“, uz ocenu da je jedino poboljšanje zabeleženo u oblasti funkcionisanja vlasti dok su sve druge kategorije (izborni proces, politička participacija, politička kultura i građanske slobode) ostale na prošlogodišnjem nivou.

Diplomatski izrečena, nepotpunost ovdašnje demokratije na medijskom polju u značajnoj meri oslikava polugodišnji monitoring izveštaj Saveta za štampu. U ovom periodu uočeno je čak 5.715 tekstova kojima se krši Kodeks novinara Srbije (u nekim tekstovima je istovremeno prekršeno više tačaka). Apsolutni šampion je, kao i prethodnih godina, tabloid Alo, a tradicionalno najmanje prekršaja imaju dnevne novine Danas i Politika.

Ova analiza najbolji je odgovor svima koji se pitaju odakle dolaze napadi na Savet za štampu i čega se boje svi oni koji dosledno opstruiraju izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima u delu koji se tiče samoregulatornog tela. Apsurd postaje još veći kada u takvim tablodima pronađem pozive za projektno sufinansiranje pojedinih lokalnih samouprava, a ekstremnu nelagodu imam kada neko dodeli budžetske pare onima koji svakodnevno krše Etički kodeks koji niko ne osporava. Čemu onda postoje bilo kakve dileme u pogledu budućih ingerencija Saveta za štampu? Verovatno u nečistoj savesti i odlaganju nečega što će pre ili kasnije morati da se implementira onako kako to predlaže Vladina Medijska strategija.

Kada bi se dosledno primenjivao aktuelni zakonski medijski okvir, ne bi bilo dileme u pogledu budućnosti brojnih lokalnih medija koji jedva sastavljaju kraj sa krajem. Na stranu što to nije samo ovdašnji već globalni problem, činjenica je da bi bilo mnogo bolje da energiju, koju već godinama ulažemo za nadgornjavanje u vezi projektnog suifinansiranja, preusmerimo na redefinisanja modela opstanka lokalnih medija.

Njihovu budućnost ugrožavaju svi koji pribegavaju dezinformacijama i lažnim vestima, što postaje globalni problem koji prisiljava moćne platforme poput You tube da se energičnije odnose prema takvim sadržajima. U drugoj polovini ove godine, Češka će predsedavati Evropskom unijom sa idejom da se ozbiljno pozabavi stanjem u medijima u Poljskoj i Mađarskoj. To ne isključuje da sama Češka preuzme odlučniju borbu koja, po rečima tamošnjih eksperata, treba da prevaziđe „floskule i izjave koje nisu dovoljne“.

Baš tako. Formalne osude više nisu dovoljne. Potrebna su dela koja potvrđuju da postoji iskrena želja da se promeni stanje u našoj „nepotpunoj demokratiji“.